Staklo je krckalo pod nogama dok je snimatelj Radija Slobodna Evropa prolazio kroz ugljenisani vagon. Na kraju prolaza, tinjala je iskrivljena olupina.
Ruski napad na putnički voz u Šostki na severoistoku Ukrajine 4. oktobra bio je poslednji u nizu napada na vozove i železničku infrastrukturu koji su izazvali smrtne slučajeve, štetu i poremećaje.
"Želja Rusije je očigledna: da parališe ukrajinsku logistiku, jer se za značajan deo tereta, uključujući vojni teret, koristi železnički transport", rekao je bivši ukrajinski ministar infrastrukture Volodimir Omeljan u intervjuu za Ukrajinski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
"Videli smo napade na železničke depoe, a oštećen je i vozni park. Železničke podstanice su meta stalnih napada", dodao je on.
Nova meta Rusije: Ukrajinski vozovi
Ukrajinska železnička mreža i održavanje njenog rada su jedan od velikih izvora nacionalnog ponosa, ali i ekonomska potreba, sredstvo transporta humanitarne pomoći i ključna linija snabdevanja za ratne napore koji traju skoro četiri godine.
Uprkos svakodnevnim vazdušnim napadima širom zemlje ruskih dronova i raketa, vozovi koji prevoze vojnu opremu i trupe, humanitarne misije za dopremanje hrane u ratom razorene regione i teretni vagoni puni žita i drugih izvoznih proizvoda kako bi se novac slio u kasu Kijeva uspeli su da kontinuirano saobraćaju.
Procenjuje se da se 60-65 odsto ukrajinske ekonomske proizvodnje i dalje prevozi železnicom uprkos opasnostima koje je doneo rat. Čak su i svetski lideri koristili ukrajinske vozove da bi se sastali sa zvaničnicima u području gde je vazdušni saobraćaj nemoguć.
Taj strateški značaj nije promakao vojnom rukovodstvu Moskve.
Sistematska kampanja
Na početku rata, ukrajinske železnice su uglavnom bile ostavljene na miru. Analitičari kažu da je Rusija verovatno mislila da će rat biti brz, tako da nije bilo potrebe za nepotrebnim oštećenjem ključne infrastrukture.
Rusija je povremeno gađala ukrajinske železnice, o čemu svedoči smrtonosni napad na stanicu Kramatorsk u aprilu 2022. godine, koji je izazvao globalnu osudu.
Međutim ove godine, kako kažu ukrajinski zvaničnici, to je postala sistematska kampanja.
Nekoliko sati posle napada u Šostki, ukrajinska premijerka Julija Sviridenko napisala je na društvenim mrežama da su "Rusi ušli u novu fazu varvarstva" s višestrukim napadima od leta.
"Samo u poslednja dva meseca zabeleženo je 220 ruskih udara na železničku infrastrukturu – uključujući vozove, stanice i električne trafostanice", napisala je premijerka.
Železnička čvorišta postala su posebne mete.
"Na čvorištima je veća koncentracija voznog parka, a logistika je tamo komplikovanija – tako da napadi na čvorišta izgledaju privlačnije Rusima", rekao je Omeljan.
Tačan obim poremećaja nije jasan. Sviridenko je rekla da ukrajinska državna železnička kompanija prilagođava rute u regionima fronta i koristi zamene na drugima.
U stvari, to radi već neko vreme.
'Tipična noć'
Na primer, 17. septembra, turistički sajt Visiti Ukrajine je primetio da je "noćno granatiranje oštetilo železnicu" zbog čega je došlo do promena na šest glavnih ruta koje opslužuju regionalne centre, uključujući Dnjepar i Herson.
Tog dana, šef ukrajinskih železnica Aleksandar Percovski je na Fejsbuku (Facebook) naveo "tipičan dan – ili bolje rečeno noć – za ukrajinske železnice. Dnjeparska železnička linija je pogođena i isključena iz struje ruskim napadom dronom."
"Rezervne lokomotive su u pripravnosti, posade lokomotiva odlaze, pomoći će u minimiziranju kašnjenja i tradicionalno – da svi dođu na odredište!", dodao je Percovski.
Skoro polovina ukrajinske mreže je elektrifikovana. Međutim, nestanci struje onemogućavaju rad električnih lokomotiva, a Ukrajina ima ograničene i zastarele zalihe dizel motora.
Tranzit na prvu liniju: Ukrajinski vojnici u rat i iz njega
Prepoznajući važnost brzog delovanja, Budžetski odbor Ukrajine je u avgustu odobrio proširenje rezervnog fonda za koji je Percovski rekao da omogućava vladi da "brzo finansira kritične popravke i izvrši brze raspodele za podršku operativnim potrebama železnice".
Ruski napadi nanose vojne i ekonomske udarce.
Vojna oprema se uvozi u Ukrajinu i transportuje unutar nje železnicom. To se odnosi i na vojna vozila. U delovima istočne Ukrajine, gde su borbe najintenzivnije, putevi su u tako lošem stanju da su železničke veze još važnije za održavanje kretanja.
Železnice se koristi za prevoz metala i gvozdene rude do zapadne granice i do luka na jugu. Teretni vozovi takođe prevoze žito. Sve su to strateški proizvodi, čiji izvoz pomaže u održavanju ratnih napora Ukrajine.
Zbog napada je takođe putovanje železnicom rizičan poduhvat i za obične Ukrajince i za zapadne političare koji dolaze u posetu.
"Ovo teroriše ljude. Izaziva stalne poremećaje u putničkom saobraćaju. A pored napada na gradove, sve to pravi još veću nestabilnost", rekao je Serhij Vovk, šef Centra za transportne strategije, konsultantske kuće sa sedištem u Kijevu.
"Kada voz bude izbačen iz reda vožnje zbog oštećenja, to ima domino efekat na druge železničke rute, jer je red vožnje osmišljen tako da vozovi ne stoje dugo u praznom hodu", rekao je on za RSE.
Neumoljiva ruska kampanja je nastavljena 8. oktobra.
Ukrajinske železnice su izvestile da su "neprijateljski napadi" doveli do kašnjenja, otkazivanja i promena ruta brojnih vozova. Prethodnog dana, regionalna vojna uprava u Poltavi saopštila je da su direktni pogoci i pali komadi pogođenih dronova izazvali štetu i požare na zgradama i voznom parku.