Ukrajinski napadi na energetski sektor Rusije prouzrokovali su štetu od najmanje 60 milijardi rubalja (714 miliona dolara), otkriva zajednička istraga RSE, Frontelidžens insajta (Frontintelligence Insight) i grupe volontera.
Naša analiza više od 100 satelitskih snimaka lokacija koje je Ukrajina pogodila između septembra 2024. i 12. februara 2025. takođe pokazuje da su desetine ruskih vojnih objekata oštećene ili potpuno uništene u ukrajinskim udarima.
Gde je Ukrajina pogodila rusku infrastrukturu?
Mada su udari najčešće izvođeni na mete relativno blizu rusko-ukrajinske granice ili linije fronta, ukrajinske rakete i dronovi takođe su stigli mnogo dalje – do Moskve, nekih 450 kilometara od granice, vazduhoplovne baze Engels u Saratovskoj oblasti, više od 600 kilometara od linije fronta, pa čak i do Iževska, na oko 1.300 kilometara od fronta.
Koliko su duboki udari Ukrajine naškodili ruskoj vojsci?
U analiziranom periodu, septembar 2024. bio je najuspešniji za Ukrajinu u pogledu napada na rusku vojnu infrastrukturu.
Uništena su dva velika skladišta municije – u gradovima Toropecu i Tihorecku. Prema Frontelidžens insajtu, ova dva objekta su imala ključnu ulogu u snabdevanju ruskih trupa artiljerijskim granatama, projektilima i municijom za malokalibarsko oružje, pri čemu je Tihoreck služio kao ključno čvorište za municiju koju snabdeva Severna Koreja.
Prema različitim procenama, u napadu na Toropec uništeno je između 30.000 i 160.000 tona municije, što je nanelo opipljiv udarac ruskoj logistici i lancima snabdevanja za prvu liniju fronta.
Ostali napadi su bili manje uspešni, a tim Frontelidžensa je procenio da više od polovine zabeleženih između septembra 2024. i 12. februara 2025. nije imalo značajan uticaj na gađane objekte.
Prema američkom vojnom analitičaru Majklu Kofmanu (Michael), "uticaj na bojnom polju bio je najvidljiviji u slučajevima kada je Ukrajina išla na municiju i (komandu i kontrolu)".
"Nažalost, ofanzivne kampanje koje koriste ATACMS (taktičke raketne sisteme) i krstareće rakete lansirane iz vazduha su bile u neskladu s borbenim operacijama… Udari velikog dometa su bili važan deo slagalice, koji utiču na to kako ruske snage funkcionišu, ali sami po sebi nisu bili odlučujući", rekao je Kofman za Frontelidžens.
On je rekao da je "to oružje imalo efekte na neprijateljske snage, ali Ukrajina često nije bila u poziciji da ih kapitalizuje, a očekivanja da će to biti oružje koje menja igru teže da budu veća od primećenog uticaja".
Udari na rusku energetsku infrastrukturu
Tokom analiziranog perioda, Ukrajina je pomerila fokus s napada na vojne objekte – uglavnom na skladišta municije – na napade na rafinerije i skladišta nafte i gasa.
Najčešća meta bila su skladišta nafte. Skladišta nafte i gasa, rafinerije i pumpne stanice uspešno su pogođene 27 puta od septembra do sredine februara.
Na osnovu analize satelitskih snimaka, izbrojali smo 97 rezervoara za skladištenje nafte da su uništeni ili oštećeni tokom posmatranog perioda. U zavisnosti od toga koliko je u njima bilo nafte, a uzimajući u obzir njihov kapacitet i cenu nafte tipa Ural na 12. februara ove godine, šteta bi mogla da se kreće od oko 38 miliona dolara do skoro 100 miliona dolara.
Najveći napad po ukupnoj šteti na jednom skladištu dogodio se 7. oktobra, kada je uništeno 11 rezervoara ukupne zapremine 69.000 kubnih metara u skladištu nafte u Feodosiji, na Krimu koji je pod ruskom okupacijom. Maksimalna novčana šteta mogla bi da premaši 3,3 milijarde rubalja (39 miliona dolara).
Većina ovih oštećenih rezervoara nije zamenjena ili popravljena, a samo jedan od 16 rezervoara pogođenih između 1. septembra i 15. januara je obnovljen, pokazuje naša analiza satelitskih snimaka.
Stručnjaci za naftnu industriju rekli su za RSE da ruske naftne kompanije verovatno ne žure da obnove ove objekte iz straha od novih napada, a takođe ih možda ometaju sankcije i manjak radnika.
Takođe, možda jednostavno nema ekonomske potrebe za popravljanje rezervoara, kažu stručnjaci: ukrajinski napadi primoravaju rafinerije da smanje proizvodnju, a veliki deo prerađene nafte se odmah šalje u tankere ili distribuira na drugi način.
"Generalno, da su zaista hteli da poprave, mogli su to da urade. Ali to bi bilo trošenje materijala, proizvodnih kapaciteta i kvalifikovane radne snage. Posebno imajući u vidu da manjak skladišnih objekata nije slabost ruske naftne industrije", rekao je pod uslovom da mu se ne objavljuje ime službenik Evropske organizacije za kontrolu izvoza koji je nekoliko godina radio kao pomoćnik kapetana na naftnim brodovima.
Da li napadi na rafinerije imaju veći uticaj?
Tokom proteklih šest meseci, šteta na ruskim rafinerijama i skladištima mogla bi da iznosi čak 59,4 milijarde rubalja (707 miliona dolara).
Uzimajući u obzir potencijalni zastoj u Gaspromovoj rafineriji gasa u Astrahanu, koja je napadnuta u februaru i kojoj bi za popravku moglo da treba tri do šest meseci, ukupna šteta bi mogla da iznosi 77,9 milijardi rubalja (927 miliona dolara).
S druge strane, ukupan prihod Rusije od izvoza nafte u 2024. godini Međunarodna agencija za energetiku procenila je na 189 milijardi dolara.
Prošle godine, prema izvorima iz NATO-a na koje se poziva Rojters, ukrajinski napadi su smanjili kapacitet ruskih rafinerija za 15 odsto, primoravši vladu da uvede zabranu izvoza benzina u martu 2024. kako bi "zaštitila domaće tržište".
Prema ekspertima s kojima je razgovarao RSE, to je značilo da je količina proizvedenog benzina bila dovoljna samo za domaću potrošnju – 2023. godine 13 odsto ruskog benzina je izvezeno, a ostatak se koristio unutar zemlje. Smanjenje proizvodnih kapaciteta za 14 odsto onemogućilo je prodaju goriva u inostranstvu, a SAD su tražile od Ukrajine da prestane da napada ruske rafinerije kako bi se izbegao rast cena nafte u svetu.
Usled najnovijih napada, kažu stručnjaci, ruske vlasti su produžile zabranu izvoza goriva makar do kraja leta 2025.
Da li bi prekid vatre pomaže Rusiji?
Rusija je 18. marta pristala da prekine napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine na 30 dana, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pristao je da prekine slične udare sledećeg dana.
Vojske obe zemlje su, međutim, izvele udare na infrastrukturu posle ovih najava, pri čemu je Rusija pogodila energetsku infrastrukturu blizu grada Slavjanska u Donjeckoj oblasti, a ukrajinski dron je izazvao požar na skladištu nafte u Engelsu 20. marta.
Eksperti s kojima je razgovarao RSE kažu da, čak i ako se poštuje ograničeno primirje, to ne bi bilo dovoljno da ruske kompanije poprave štetu napravljenu ukrajinskim napadima. Međutim, neki veruju da prekid vatre ide više na ruku Rusiji nego Ukrajini.
"Ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu su, po mom mišljenju, mnogo efikasniji od ruskih napada na ukrajinsku infrastrukturu za snabdevanje energijom. Tok novca od nafte je glavni za Rusiju, i možemo videti da su napadi na rafinerije... i izvozna čvorišta funkcionisali s finansijskog stanovišta", rekao je hemijski inženjer Vil Til (Will Thiel).
Sada Rusija nastoji da poveže još jedno ograničeno primirje – na Crnom moru – s ukidanjem sankcija koje su uvele zapadne zemlje što je omelo drugi njen izvor gotovine: poljoprivredni izvoz.
Zelenski je optužio Rusiju da pokušava da "manipuliše" sporazumima, a američki predsednik Donald Tramp (Trump) je rekao da "Rusija želi da vidi kraj tome, ali može biti da odugovlači".
Ako prekid vatre u energetskoj infrastrukturi na kraju ne bude uspešan, analitičari Frontelidžens insajta veruju da bi broj ukrajinskih udara na ruska vojna i energetska postrojenja, kao i efikasnost tih udara, mogli da se povećaju s jačanjem ukrajinske proizvodnje dronova dugog dometa, koje komandanti smatraju boljim od zapadnih.