Kada je ruska raketa pogodila stambenu zgradu u Kijevu krajem avgusta, jedan stanovnik ukrajinske prestonice je bio uhvaćen u noćnu moru.
Stan Mikole Jakimenka na petom spratu se srušio oko njega, podižući oblake krhotina. U tom trenutku, kako je rekao, brinuo je samo da se njegova ćerka ne uguši od prašine.
Dok je Jakimenko pokušavao da sagleda situaciju, stvari su iznenada krenule iz lošeg u gore: Deo zgrade je pao na njegov krevet, prikovavši ga na mestu.
U nemogućnosti da se pomeri, Jakimenko je rekao da je nekako uspeo da ostane smiren. Isto je učinila i njegova ćerka. "Nije bilo panike, ni vriske", rekao je on. "Dete se hrabro držalo. Pokušala je da kopa po ruševinama tražeći svoju majku."
Ostali stanovnici stambene zgrade pokušavali su da pobegnu ili pronađu rođake zarobljene u ruševinama. Komšija koji je tražio svoju majku pomogao je Jakimenkovoj supruzi i ćerki da izađu iz zgrade. Kada su stigle spasilačke ekipe, isti komšija ih je uputio ka Jakimenku, koji je bio zarobljen dva sata.
Članovi specijalne spasilačke jedinice Delta koristili su hidraulične dizalice da podignu betonsku ploču koja je Jakimenka prikovala za krevet.
"Odmah su rekli: 'Ovo ti je drugi rođendan'", rekao je on. "Rekli su mi da je čudo što sam preživeo."
Mnogi drugi nisu. Najmanje 20 ljudi je poginulo u ruskom napadu na stambenu zgradu, a desetine drugih su bile povređene.
Saveti za preživljavanje katastrofe
S neprekidnim napadima dronovima i raketama koji pogađaju ukrajinske gradove, mogućnost da neko bude zarobljen u zgradi koja se ruši je zastrašujuće realna. Radnici hitnih službi i lekari počeli su da dele bezbednosne smernice namenjene da pomognu civilima da prežive takvu katastrofu dok ne stigne pomoć.
Jedna bezbednosna kontrolna lista koju je objavio dobrovoljački Medicinski bataljon "Hospitalers" savetuje ljudima da se unapred pripreme. Civili treba da drže vodu za piće, baterijsku lampu i prenosni punjač nadohvat ruke pored svojih kreveta.
Zviždaljka je još jedan neophodan deo svakog kompleta za hitne slučajeve. Zarobljena osoba takođe može vikati ili udarati po komadima metala kako bi pokušala da privuče pažnju spasilaca, posebno u trenucima zatišja buke koju izazivaju spasilačke operacije.
Bezbednosne smernice upozoravaju da se gasovodi lako mogu pokidati u oštećenoj zgradi, tako da stanovnici u vanrednoj situaciji nikada ne bi trebalo da koriste šibice.
Vjačeslav Taraščenko, član jedinice koja je spasila Jakimenka, upozorio je da se ne pokušava izlazak iz ruševina pre nego što stigne pomoć.
"Glavna greška koju ljudi prave jeste da pokušaju da odmah sami izađu", rekao je on. "To je prirodni instinkt, što je dobro. Ali ako je neko pod ruševinama, mogao bi da pomeri noseći deo konstrukcije koja ga drži. Može da sruši celu konstrukciju i mogao bi biti zgnječen."
U svakoj vanrednoj situaciji, kažu službe za hitne intervencije, ključno je da žrtva ostane mirna i da ne paniči. Psihološke tehnike za održavanje pribranosti u krizi mogu se unapred vežbati.
Ljubov Kirnas, psiholog iz Kijevske službe spasavanja, preporučuje tehniku opuštanja dubokim disanjem poznatu kao "box breathing". Ona podrazumeva udisanje dok brojite do četiri, zadržavanje daha dok brojite do četiri, zatim izdisanje i pauza, sve u isto vremenskom periodu.
Sporo, repetitivno disanje može imati snažan smirujući efekat, rekao je Kirnas.
Jakimenko kaže da nikada nije zamišljao da neće moći da pobegne iz svoje spavaće sobe. Nije imao spremne zalihe za hitne slučajeve niti savete za smanjenje stresa. Ali sada se čini da je mogućnost još jednog napada bliža nego ikad.
"Iskreno, s ovim vazdušnim napadima... ranije ih se nisam toliko plašio", rekao je on. "Ali sada je, zaista, strašnije nego pre. Nekako ćemo to preživeti. Hvala Bogu što smo živi."
