Za Vladu Srbije "najvažniji projekat" kada je energetski sistem Srbije u pitanju, za pojedine ekološke organizacije – "ostatak iz prošle ere".
Projekat izgradnje novog bloka Termoelektrane na ugalj "Kostolac", na istoku Srbije, na kome je angažovana kineska kompanija "CMEC", različito vide predstavnici vlasti u Srbiji i međunarodne i lokalne ekološke organizacije.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) navode da je reč o objektu "poslednje generacije na kome su sprovedene sve mere za smanjenje emisije štetnih gasova".
Srbija je spomenuti projekat ugovorila pre više od deset godina, 2013. godine, on još nije završen, a ekološke organizacije postavljaju pitanje njegove isplativosti.
"Danas je i elektrana na ugalj neekonomična za rad. Ono što ih je ranije činilo 'jeftinim' je to što nisu trošili novac na kontrolu zagađenja niti plaćali za svoje emisije ugljen-dioksida. U EU sada moraju da plaćaju i jedno i drugo i to je skupo", navodi za RSE Pippa Gallop iz međunarodne ekološke organizacije Bankwatch.
Iz Bankwatcha ističu da je projekat sporan i zato što predstavlja nastavak uništavanja životne sredine u području termoelektrane i rudnika koji obezbeđuje ugalj za rad termoelektrane.
Projektu preti i obećanje Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji da do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe.
U ovom trenutku, Srbija od uglja koji se koristi u termoelektranama dobije oko 70 odsto električne energije.
'Najvažniji energetski projekat'
Izgradnja bloka B3 je najvažniji projekat kada je energetski sistem u pitanju, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija Srbije od 11. aprila.
Ministar finansija Siniša Mali i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović sastali su se tog dana sa Lo Ćeiem, direktorom kineske kompanije CMEC (China Machinery Engineering Corporation), a povodom završetka ovog projekta.
Prema rečima Siniše Malog, reč je o "novom modernom postrojenju" koje će dovesti do "energetske nezavisnosti Srbije i stabilnog snabdevanja građana i privrede".
"To će biti prvi pogon od 1991. u Srbiji stavljen u funkciju“, rekao je Mali, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije u odgovoru na pitanja RSE potvrđuje da reč o "izuzetno važnom" projektu i da se završetak očekuje "u najkraćem mogućem roku".
"Projekat je usaglašen sa regulativom u oblasti zaštite životne sredine, a u Termoelektrani Kostolac B3 su ugrađena postrojenja za odsumporavanje i filteri tako da neće biti zagađenja kao na starijim blokovima", navode iz Ministarstva.
Ministarstva u Srbiji su se i prethodnih godina oglašavala povodom ovog projekta ističući hitnost da se on završi.
Na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS), koja upravlja termoelektranama na ugalj, 2020. objavljeno je da radovi na izgradnji bloka B3 su u "ozbiljnom kašnjenju", kao i da je izgubljeno pet godina od potpisivanja ugovora do početka radova 2018. godine.
Koliko Srbiju košta izgradnja novog bloka Termoelektrane?
Ugovor o izgradnji bloka B3 u termoelektrani Kostolac Vlada Srbije i EPS potpisali su sa kineskom kompanijom CMEC 2013. godine.
Skupština Srbije usvojila je godinu dana kasnije zakon, odnosno potvrdila ugovor kojim se Srbija za projekat zadužila kod kineske Export-Import banke za iznos od 608,3 miliona dolara.
Ukupna vrednost projekta je 715,6 mliona dolara, a ostatak sredstava koji nije obuhvaćen kreditom finansira EPS i Termoolektrana Kostolac.
Projekat, inače, podrazumeva i proširenje površinskog kopa rudnika Drmno koji obezbeđuje ugalj za termoelektranu.
Kredit za ovu izgradnju zaključen je na osnovu Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji Srbije i Kine iz 2009. godine, što znači da za projekat nije sproveden javni tender, već se realizuje na osnovu dogovora dve zemlje.
"Roba, tehnologije i usluge koje se nabavljaju iz kreditnih sredstava biće kupljene pretežno od Kine", navodi se u ugovoru o zajmu iz 2014.
Srbija će rate ovog kredita plaćati do 2035, kako se navodi u budžetu Srbije za 2024.
Kolika je cena zagađenja?
Pippa Gallop, savetnica u organizaciji Bankwatch, u pisanoj izjavi za RSE navodi da je cena zagađenja iz termoelektrana na ugalj sve viša jer EU uvodi taksu na emisije ugljen-dioksida (CO2).
Radi se o porezu na emisiju ugljen-dioksida tokom proizvodnje određenih proizvoda koji se uvoze u EU, uključujući električnu energiju.
"Emisija CO2 trenutno košta oko 70 evra po toni. Mnoge zemlje planiraju da zatvore sve svoje elektrane na ugalj do 2030. godine ili neposredno nakon toga", kaže Gallop.
Kako se navodi na sajtu EU, ova taksa (CBAM) će se primenjivati od 2026. godine, dok prelazna faza traje od 2023. do 2026.
"CBAM porez se primenjuje na električnu energiju koja se izvozi iz Srbije u EU. Srbija ima prilično dugu granicu sa zemljama EU, pa će to uticati na njenu sposobnost da slobodno trguje električnom energijom", smatra Gallop iz Bankwatcha.
Zvezdan Kalmar iz nevladinog Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice, na severu Srbije, takođe smatra da za novi objekat Termoelektrane ne postoji ekonomska opravdanost.
"Srbija koja promoviše tranziciju na novu (održivu) energetiku, ovakvim objektom obećava da će da kopa i spaljuje ugalj bar do 2080, a cena struje koja se dobije iz uglja je zbog taksi EU sve veća", navodi on.
Na pitanje o ekonomskoj isplativosti projekta, iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovorili su da projekat ispunjava ekološke standarde, kao i da će zagađenje biti smanjeno.
Iz Ministarstva finansija i EPS-a nisu odgovorili RSE na pitanje o tome da li je izgradnja B3 bloka isplativa investicija imajući u vidu troškove na taksu na emisije ugljen-dioksida.
Odgovor nije stigao ni od kineske kompanije CMEC koja gradi blok B3.
Uticaj na životnu sredinu i postupci pred međunarodnim telima
"Zagađenje vazduha je jedan od mnogih problema koje izazivaju elektrane na ugalj. Masivni rudnici uglja u Kostolcu takođe izazivaju buku, vibracije, štete u domovima ljudi i zagađenje podzemnih voda".
Ovako Pippa Gallop, savetnica u organizaciji Bankwatch, opisuje probleme ljudi koji žive u okolini Termoelektrane Kostolac i rudnika Drmno u istočnoj Srbiji.
RSE je 2023. razgovarao sa više meštana koji žive u selu Drmno, u okolini termoelektrane.
Njihove kuće su ispucale od vibracija i detonacija iz rudnika.
Dragana Nikolić iz sela Drmno pokazala je reporterima RSE pukotine na zidu njene kuće.
"Od temelja je počela kuća da puca. Više nema svrhe da se ulaže", rekla je ona.
Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) kaže da ova organizacija prati izgradnju bloka B3 od početka i od najave projekta protivi se toj izgradnji.
Jedan od najvećih problema koji ističe je proširenje površinskog kopa Drmno, što je sastavni deo projekta izgradnje bloka B3 termoelektrane jer rudnik opskrbljuje termoelektranu.
"Dopušteno je 2013. odlukom tadašnje ministarke životne sredine da se bez procene uticaja na životnu sredinu proširi kop Drmno", kaže on.
Iz Ministarstva životne sredine RSE nije dobio odgovor u vezi sa tim da li blok B3 poseduje procenu uticaja na životnu sredinu.
Procena uticaja na životnu sredinu je, u skladu sa zakonom u Srbiji, preventivna mera zaštite životne sredine. Izrađuje se studija i konsultuje javnost i na ovaj način se analiziraju mogući štetni uticaji projekata, između ostalog, na život i zdravlje ljudi.
Slučaj proširenja kopa Drmno bio je i predmet razmatranja Energetske zajednice, međunarodne organizacije osnovane 2005. godine.
Energetska zajednica ima deset članica - Evropsku uniju i devet ugovornih strana, među kojima je i Srbija.
Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je 2021, kako se navodi na sajtu te organizacije, postupak za rešavanje spora protiv Srbije u vezi sa procenom uticaja na životnu sredinu rudnika uglja Drmno.
"Sekretarijat je došao do preliminarnog zaključka da je odluku o neizvođenju procene uticaja na životnu sredinu doneo nadležni organ bez obzira na značajno proširenje površine rudnika", navodi se na sajtu.
Iz Energetske zajednice za RSE navode da je spomenuti slučaj i dalje otvoren.
"Srpske vlasti su dale odgovore na preliminarne zaključke Sekretarijata, čija je ocena još u toku", navode iz Energetske zajednice.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike su za RSE naveli da Ministarstvo nije obavešteno o njegovom zatvaranju niti koracima koje je preduzeo Sekretarijat.
U odgovoru ističu da je Ministarstvo stava da "geografsko širenje rudnika ne dostiže granice koje zahtevaju novu studiju uticaja na životnu sredinu".
Izgradnja bloka u Termoelektrani Kostolac našla se pred još jednim međunarodnim telom – odborom UN-a 2014. zbog mogućeg uticaja ovog projekta na životnu sredinu u Rumuniji, budući da se rudnik i termoelektrana nalaze blizu granice Srbije sa ovom zemljom.
Postupak je pokrenut jer je Srbija potpisnik Espoo konvencije čiji je cilj da se zemlje u ranoj fazi obaveštavaju o mogućim štetnim prekograničnim uticajima na životnu sredinu.
Iz Sekretarijata Konvencije Espoo, u okviru UN, u odgovoru za RSE navode da je odluka u ovom predmetu doneta 2019. i da je Srbija pokrenula prekogranični postupak sa Rumunijom u skladu sa Konvencijom.
"Odbor se složio da je planirano proširenje površinskog kopa ... i da se verovatnoća značajnog štetnog prekograničnog uticaja ne može isključiti", navodi se u odgovoru RSE.
Termolektrane u Srbiji između planova i obećanja
Kada je reč o dugoročnim planovima za termoelektrane, iz Ministarstva rudarstva i energetike navode da je planiran nastavak ulaganja u oblast zaštite životne sredine "čime će se u značajnoj meri smanjiti uticaj rada termoelektrana na životnu sredinu".
"U oblasti zaštite vazduha realizuju se projekti smanjenja emisija SO2 (sumpor dioksid) i NOx (azot monoksid). Realizacija projekta odsumporavanja dimnih gasova dovešće do višestrukog smanjenja emisija SO2 i usaglašavanja sa zahtevima nacionalnog i EU zakonodavstva", piše u odgovoru.
I u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2025, sa projekcijama do 2030, piše da bi ugalj mogao da odigra bitnu ulogu u obezbeđenju sigurnosti snabdevanja energijom u Srbiji i posle 2050. "sa stalnom modernizacijom termoelektrana, mnogo većom efikasnošću njihovog rada i izdvajanjem i deponovanjem CO2".
Sa druge strane, Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da postepeno smanjuje rad termoelektrana na ugalj, kako bi do 2050. godine one bile potpuno zatvorene.
Facebook Forum