Kada je Vilijem (Willliam) Gibson 1984. skovao termin "sajber" prostor (cyber space) u romanu "Neuromanser", dalekovido ga je definisao kao "konsensualnu halucinaciju".
Tada se smatralo će Internet kao "mreža svih mreža" osloboditi do neslućenih razmera energiju ljudi, intenzivirati globalnu komunikaciju, omogućiti njihovo mnogo aktivnije učešće u političkom životu, demokratizaciju, kao i da će pospešiti globalnu ekonomiju.
To se u osnovi i desilo, ali kao i u slučaju svakog civilizacijskog dostignuća, tako su i Internet pratile negativne pojave.
Uz neosporne benefite koje su mnogo veće od rizika, ipak po oceni mnogih autora, geografske granice su se pojavile i na Internetu - i to odozdo, jer su njegovi korisnici širom sveta zahtevali različita isksustva na webu koja su korenspondirala geografiji - a potom su ih nametnule i vlade kontrolom neželjene komunikacije iz inostranstva.
Jezik je ključni pokazatelj granica na Internetu, jer, na primer, stanovnici Brazila, Kine i Francuske ne žele englesku verziju Majkrosoftovih proizvoda.
Krajem 1990., oko 80 odsto informacija na Internetu je bilo na engleskom; deceniju kasnije više dve trećine korisnika Interneta ne govori engleski.
Dakle, sa neslućenim mogućnostima koje otvara Internet, rastu i barijere pa i zloupotrebe.
O tome je bilo reči ove sedmice u Londonu na prvoj konferenciji o sajber prostoru.
Najveća pažnja je posvećena suočavanju sa bezbednosnim pretnjama i kriminalom na Internetu, a da pri tom ne budu sužene slobode izražavanja i poslovne mogućnosti.
Iako BiH ne spada među zemlje sa velikim procentom informatički pismenog stanovništva, sve je veći broj onih koji svakodnevno otkrivaju blagodeti interneta i mogućnosti koje pruža. Od zabave, preko kupovine do učenja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da sa ove ali i drugih društvenih mreža prete brojne opasnosti a sajber kriminal sve je sofsticiraniji i teži za otkrivanje i sprečavanje. Za sada u BIH nema nijedne agencije za borbu protiv internet kriminala. Više o ovoj temi pročitajte u tesktu Žana Kovačević - Povećava se broj korisnika, ali i opasnosti na Internetu.
Sajber kriminal u Srbiji je u porastu, a najčešći su slučajevi piraterije, zloupotrebe platnih kartica i internet pedofilija. Ipak, pošto manje od polovine stanovnika koristi virtuelnu mrežu, žrtava prevara i drugih krivičnih dela manje je nego u razvijenim zemljama, ali se i prednosti i ekonomske mogućnosti interneta nedovoljno koriste, navodi Zoran Glavonjić u prilogu - Građani Internet koriste za zabavu.
Informatička revolucija zahvatila je i Crnu Goru i prema poslednjim istraživanjima više od polovine njenih građana ima pristup. Osim za društvene kontakte, informisanje i zabavu, globalna mreža se sve više koristi i u poslovne, marketinške svrhe. Iako nema zvaničnih podataka o zloupotrebama i sajber kriminalu, pretpostavlja se da ni u tome Crna Gora ne zaostaje za zemljama regiona. Dimitrije Jovićević istražiovao je ovo polje - Niko nema tačne podatke o razmerama 'sajber' kriminala.
Prema najnovijim istraživanjima, Internet u Hrvatskoj koristi 58 odsto građana starijih od 15 godina, odnosno oko 2 miliona, što je gotovo polovina ukupnog stanovništva. No, to je još uvek 10-ak posto manje nego u susednoj Sloveniji ili u Češkoj. U GFk agenciji za istraživanje tržišta posebno ističu rast kupovine putem Interneta, koja je u poslednjih osam meseci ove godine povećana sa 11 na čak 20 odsto korisnika mreže. Ankica Barbir Mladinović donosi priču o tome - Koristi od Interneta znatno veće nego rizici.
Tada se smatralo će Internet kao "mreža svih mreža" osloboditi do neslućenih razmera energiju ljudi, intenzivirati globalnu komunikaciju, omogućiti njihovo mnogo aktivnije učešće u političkom životu, demokratizaciju, kao i da će pospešiti globalnu ekonomiju.
To se u osnovi i desilo, ali kao i u slučaju svakog civilizacijskog dostignuća, tako su i Internet pratile negativne pojave.
Uz neosporne benefite koje su mnogo veće od rizika, ipak po oceni mnogih autora, geografske granice su se pojavile i na Internetu - i to odozdo, jer su njegovi korisnici širom sveta zahtevali različita isksustva na webu koja su korenspondirala geografiji - a potom su ih nametnule i vlade kontrolom neželjene komunikacije iz inostranstva.
Jezik je ključni pokazatelj granica na Internetu, jer, na primer, stanovnici Brazila, Kine i Francuske ne žele englesku verziju Majkrosoftovih proizvoda.
Krajem 1990., oko 80 odsto informacija na Internetu je bilo na engleskom; deceniju kasnije više dve trećine korisnika Interneta ne govori engleski.
Dakle, sa neslućenim mogućnostima koje otvara Internet, rastu i barijere pa i zloupotrebe.
O tome je bilo reči ove sedmice u Londonu na prvoj konferenciji o sajber prostoru.
Najveća pažnja je posvećena suočavanju sa bezbednosnim pretnjama i kriminalom na Internetu, a da pri tom ne budu sužene slobode izražavanja i poslovne mogućnosti.
Iako BiH ne spada među zemlje sa velikim procentom informatički pismenog stanovništva, sve je veći broj onih koji svakodnevno otkrivaju blagodeti interneta i mogućnosti koje pruža. Od zabave, preko kupovine do učenja. Ipak, stručnjaci upozoravaju da sa ove ali i drugih društvenih mreža prete brojne opasnosti a sajber kriminal sve je sofsticiraniji i teži za otkrivanje i sprečavanje. Za sada u BIH nema nijedne agencije za borbu protiv internet kriminala. Više o ovoj temi pročitajte u tesktu Žana Kovačević - Povećava se broj korisnika, ali i opasnosti na Internetu.
Sajber kriminal u Srbiji je u porastu, a najčešći su slučajevi piraterije, zloupotrebe platnih kartica i internet pedofilija. Ipak, pošto manje od polovine stanovnika koristi virtuelnu mrežu, žrtava prevara i drugih krivičnih dela manje je nego u razvijenim zemljama, ali se i prednosti i ekonomske mogućnosti interneta nedovoljno koriste, navodi Zoran Glavonjić u prilogu - Građani Internet koriste za zabavu.
Informatička revolucija zahvatila je i Crnu Goru i prema poslednjim istraživanjima više od polovine njenih građana ima pristup. Osim za društvene kontakte, informisanje i zabavu, globalna mreža se sve više koristi i u poslovne, marketinške svrhe. Iako nema zvaničnih podataka o zloupotrebama i sajber kriminalu, pretpostavlja se da ni u tome Crna Gora ne zaostaje za zemljama regiona. Dimitrije Jovićević istražiovao je ovo polje - Niko nema tačne podatke o razmerama 'sajber' kriminala.
Prema najnovijim istraživanjima, Internet u Hrvatskoj koristi 58 odsto građana starijih od 15 godina, odnosno oko 2 miliona, što je gotovo polovina ukupnog stanovništva. No, to je još uvek 10-ak posto manje nego u susednoj Sloveniji ili u Češkoj. U GFk agenciji za istraživanje tržišta posebno ističu rast kupovine putem Interneta, koja je u poslednjih osam meseci ove godine povećana sa 11 na čak 20 odsto korisnika mreže. Ankica Barbir Mladinović donosi priču o tome - Koristi od Interneta znatno veće nego rizici.