Neposredna opasnost od katastrofalnih poplava, koje su pogodile BiH, Srbiju i Hrvatsku, uglavnom je prošla. Međutim, sada predstoji ništa lakši posao rašćišćavanja terena i obnove oštećenih i porušenih domova, infrastrukture, poljoprivrednih dobara i normalizacija života. U vreme poplava pokazana je neviđena solidarnost sa ugroženima. Međutim, sada će pomoć biti još potrebnija jer će za obnovu biti potrebno mnogo sredstava i trajaće dugo, pa postoji opasnost da ugroženi polako padnu u zaborav. Naravno, ključno je pitanje u kojoj meri će se nadležne državne institucije i lokalna samouprava efikasno organizovati i biti istrajni u obnovi od najteže poplave koja je pogodila ova područja.
Šteta od poplava u Srbiji, prema prvim procenama, veća je od milijardu evra. Obnova će biti duga i teška, a najveća pomoć za izgradnju porušenog očekuje se iz fondova Evropske unije i donacija, pišu Zoran Glavonjić i Milan Nešić.
Prema preliminarnim podacima Ministarstva sigurnosti BiH, 950 hiljada ljudi pogođeno je poplavama, 10.000 kvadratnih kilometara zemlje je uništeno u više od 50 opština u celoj državi. Oko 42,5 hiljade osoba je evakuisano iz kriznih područja, dok ih je više od 20.000 smešteno u kolektivne centre i kasarne. Ekonomski analitičari kažu da se šteta već sada može meriti u milijardama konvertibilnih maraka i da BiH predstoji dugotrajan i težak oporavak. Vlast na nivou države već je javno poručila da obnova prevazilazi njihove mogućnosti i najavila da će organizovati donatorsku konferenciju početkom juna. S druge strane oni koji žele pomoći ne veruju vlasti poučeni ranijim iskustvima, kao ni oni kojima je pomoć potrebna, piše Mirna Sadiković.
U Hrvatskoj je započelo raščišćavanje potopljenih područja i kuća, a sve operativne aktivnosti koordinira posebno oformljeni Državni stožer za zaštitu i spašavanje, sa sedištem u Županji. Prema prvim neslužbenim podacima, čak 60-70 odsto kuća nije sigurno za život, ili je srušeno pa bi obnova mogla trajati mesecima, piše Ankica Barbir Mladinović.
U Crnoj Gori je preko Crvenog krsta u novcu prikupljeno više od 447 000 eura za građane Srbije i Bosne i Hercegovine koji su ugroženi u poplavama. Kada će i kako prikupljeni novac biti podeljen, istraživala je Lela Šćepanović.
Šteta od poplava u Srbiji, prema prvim procenama, veća je od milijardu evra. Obnova će biti duga i teška, a najveća pomoć za izgradnju porušenog očekuje se iz fondova Evropske unije i donacija, pišu Zoran Glavonjić i Milan Nešić.
Prema preliminarnim podacima Ministarstva sigurnosti BiH, 950 hiljada ljudi pogođeno je poplavama, 10.000 kvadratnih kilometara zemlje je uništeno u više od 50 opština u celoj državi. Oko 42,5 hiljade osoba je evakuisano iz kriznih područja, dok ih je više od 20.000 smešteno u kolektivne centre i kasarne. Ekonomski analitičari kažu da se šteta već sada može meriti u milijardama konvertibilnih maraka i da BiH predstoji dugotrajan i težak oporavak. Vlast na nivou države već je javno poručila da obnova prevazilazi njihove mogućnosti i najavila da će organizovati donatorsku konferenciju početkom juna. S druge strane oni koji žele pomoći ne veruju vlasti poučeni ranijim iskustvima, kao ni oni kojima je pomoć potrebna, piše Mirna Sadiković.
U Hrvatskoj je započelo raščišćavanje potopljenih područja i kuća, a sve operativne aktivnosti koordinira posebno oformljeni Državni stožer za zaštitu i spašavanje, sa sedištem u Županji. Prema prvim neslužbenim podacima, čak 60-70 odsto kuća nije sigurno za život, ili je srušeno pa bi obnova mogla trajati mesecima, piše Ankica Barbir Mladinović.
U Crnoj Gori je preko Crvenog krsta u novcu prikupljeno više od 447 000 eura za građane Srbije i Bosne i Hercegovine koji su ugroženi u poplavama. Kada će i kako prikupljeni novac biti podeljen, istraživala je Lela Šćepanović.
