Mesec dana nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu javnost još uvek nema informacije o tome da li ima i kakva je odgovornost pojedinih stranih kompanija koje su bile izvođači ili nadzornici radova na tom objektu.
Zbog ove nesreće 1. novembra u kojoj je poginulo 15 ljudi, uhapšeno je 13 osoba, među kojima su, prema pisanju medija, i inženjeri francuske kompanije Ežis (Egis) koja je radila nadzor rekonstrukcije stanice.
Ipak, iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu to nije potvrđeno za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Iz ovog tužilaštva takođe nije stigao odgovor da li se očekuje proširenje istrage za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu na strane kompanije koje su bile izvođači radova ili radile nadzor.
Stanica u Novom Sadu otvorena je svečano u julu nakon trogodišnje rekonstrukcije, a nekoliko meseci kasnije obrušila se betonska nadstrešnica.
Izvođenje radova na projektu izgradnje brze pruge Beograd - Budimpešta, uključujući i rekonstrukciju zgrade Železničke stanice, povereno je kineskom konzorcijumu CRIC&CCCC, koji čine kompanije China Railway International i China Communications Construction Company.
Prema mišljenju tužiteljke Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Jasmine Paunović, veliki deo problema u ovom slučaju je to što ugovori Srbije sa kineskim kompanijama nisu javni.
"U tom ugovoru mora sve da bude razjašnjeno u smislu preuzimanja prava i obaveza vezano za ovu adaptaciju ili izgradnju. U samoj sadržini ugovora jedna od tačaka bi morala da bude koja država ima nadležnost u slučaju spora", kaže ona za RSE.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Javno preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije", investitor radova, odbili su u novembru zahteve RSE za pristup dokumentaciji o rekonstrukciji nadstrešnice na glavnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U obrazloženju navode da bi objavljivanje tih dokumenata ugrozilo dalji tok istrage o nesreći.
U januaru 2024. Ministarstvo je za novosadski portal 021 saopštilo da "kineski partneri ne žele da objave detalje ugovora".
Ko i kako može krivično da odgovara?
Tužiteljka Jasmina Paunović navodi da postoje dva osnova krivične odgovornosti u ovom slučaju.
"Jedno je sama gradnja što obuhvata izvođače, podizvođače, rukovodioce gradnje i drugu odgovornost ima ministar i direktor 'Infrastruktura' jer nisu obezbedili ništa kako bi zgrada dobila upotrebnu dozvolu", navodi ona.
RSE je prethodno pisao da u javno dostupnim dokumentima državnih institucija u Srbiji nije moguće pronaći da Železnička stanica u Novom Sadu ima upotrebnu dozvolu.
Ona se izdaje nakon što se obavi tehnički pregled i utvrdi da je objekat bezbedan za upotrebu.
Od javnih funkcionera koji su uhapšeni zbog ovog slučaja su ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić i članica njegovog kabineta zadužena za železnicu Anita Dimoski, dosadašnja direktorka "Infrastrukture železnice Srbije" Jelena Tanasković i njen prethodnik na čelu tog javnog preduzeća Nebojša Šurlan.
U međuvremenu, Vesiću je ukinut pritvor, a obrazloženje Višeg suda u Novom Sadu je da ne postoji "osnovana sumnja da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti".
Sa druge strane, iz kineskog konzorcijuma CRIC&CCCC koji su bili izvođači radova za RSE nije stigao odgovor da li je neko od njihovih zaposlenih saslušan.
Na upite RSE ne odgovaraju ni predstavnici više kompanija koje su bile zadužene za nadzor rekonstrukcije pruge na severu Srbije, u okviru čega je i rekonstruisana i stanica.
Reč je o kompanijama "Project Biro Utiber" iz Novog Sada, "EGIS doo" (Ežis) iz Beograda, "AG Institut" iz Novog Sada, "SDC Profesional" Beograd, Slaviša Ilić, preduzetnik iz Beograda.
Ove kompanije angažovane su na nadzoru projekta putem tendera, a nosilac posla je firma "Utiber" u mađarskom vlasništvu.
Tužiteljka Paunović navodi da Srbija može da procesuira sve direktno angažovane na izgradnji, ali da je pravno komplikovanije krivično goniti strane državljane.
"Sve zavisi od toga šta stoji u ugovoru. Ako je naše pravosuđe nadležno po tom ugovoru, onda se krivično odgovorni gone u skladu sa ugovorom o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim stvarima, ako imamo takav ugovor sa tom zemljom", navodi Paunović.
Ona navodi da bi Vlada trebalo da skine oznaku tajnosti sa ugovora sa kineskim partnerima "ako bi se došlo do saznanja da postoji krivična odgovornost kod nekih lica koja su direktno izvodila radove i koji su stranci".
Šta je opasnost tajnih ugovora?
Srbija je za više velikih infrastrukturnih projekata zaključivala ugovore sa stranim kompanijama koji nisu javno dostupni.
Rekonstrukcija Železničke stanice bila je deo državnog projekta - izgradnje brze pruge od Beograda do Budimpešte, a posao je sa kineskim kompanijama zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma između Srbije i Kine. Za ovaj posao Srbija se zadužila kod kineske banke.
Tada se za izvođače radova ne raspisuju javni tenderi, već se posao zaključuje direktnom pogodbom.
Ekonomski novinar Mijat Lakićević kaže za RSE da, kada imamo tajne ugovore, "otvoren je put za sve najgore što može da se desi".
"Oni koji sprovode te radove onda računaju na to da su zaštićeni tom tajnom i mogu da ne poštuju standarde", navodi on.
Kako navodi, kineske kompanije su u Srbiji angažovane direktnom pogodbom, dok u zemljama Evropske unije te kompanije učestvuju na tenderima.
"Tamo na mogu da dobiju posao kao u Srbiji i kineske kompanije često izlaze sa veoma niskim cenama. Onda se tamo sprovode kontrole kvaliteta radova. Ovde to nije slučaj, niti se zna cena", kaže Lakićević.
On smatra da se iza tajnih ugovora često krije korupcija.
"Kada vi uporedite cene kilometra pruge koju finansira Evropska investiciona banka i iz kineskog kredita, vidite da je cena iz kineskog kredita 20, 30 odsto veća", navodi on.
Lakićević dodaje da vlast neretko brani ovakve odluke navodeći da je kineski kredit jeftiniji od kredita komercijalnih banaka.
"To je tačno, ali to je upravo posledica netransparentnosti i koruptivnosti zemlje. Srbija ima nizak rejting kao pravna država. Da je Srbija stabilna demokratija sa uređenim pravnim sistemom, tu bi rizik poslovanja bio manji i krediti jeftiniji", navodi on.
'Sporni' ugovori sa Kinom
Dominika Remzova, istraživačica u međunarodnom konzorcijumu stručnjaka CHOICE sa sedištem u Češkoj, navodi da je projekt izgradnje pruge od Beograda do Budimpešte od početka praćen kontroverzama.
"Kada je reč o rekonstrukciji mađarske deonice pruge, ne samo da je EU obustavila dalje radove na projektu zbog navodnih kršenja pravila EU o javnim nabavkama, već je nekoliko kritičara istaklo nedostatak transparentnosti projekta", navodi ona.
Kako je RSE pisao 2022, Mađarska, kao država članica Evropske unije, naišla je na problem oko nepoštovanja pravila kompeticije prilikom dodeljivanja prava na izgradnju pruge na svojoj deonici. Morala je po drugi put da raspiše tender i na taj način ispoštuje regulativu Evropske unije.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u nevladinom Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, kaže da je "tajnovitost" ugovora razlog zašto je Kina privlačan partner na Zapadnom Balkanu, ali i u nekim afričkim zemljama i zemljama Latinske Amerike.
"Brzo se proceduralno donosi ta odluka (o angažovanju kineskih kompanija) jer nema tenderskih i tržišnih procedura. To su političke odluke iza zatvorenih vrata", kaže Vuksanović.
On ističe da kineski partneri imaju onoliko privilegija koliko im to država to dozvoli.
"Imamo primer kineskih kompanija koje legitimno funkcionišu na zapadnoevropskom tržištu, dok na istočnoevropskom ne poštuju standarde", kaže on.
Kineska kompanija CBRC dobila je na javnom tenderu posao izgradnje Pelješkog mosta u Hrvatskoj koji je pušten u promet 2022. Projekat je finansirala EU.
Za razliku od Hrvatske, članice EU, u Srbiji je ista kompanija dobila, između ostalog, posao izgradnje mosta preko Dunava u Novom Sadu bez sprovođenja javne nabavke, kako je RSE pisao 2022.
Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje trgovinskih kanala ka Zapadu.
Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, pokazuju podaci koje je RSE dobio 2023. na upit od Narodne banke Srbije.
