Piše Ketlin Mur, priredio Slobodan Kostić
U četvrtak 18. septembra, glasači u Škotskoj odlučiće o tome da li će ostati deo Ujedinjenog Kraljevstva ili krenuti putem nezavisnosti. Mnogi su već su doneli odluku, tako da ostalima preostaje jedino da se upoznaju sa onim šta bi zapravo značilo – sudbonosno „da“.
O čemu će se izjašnjavati glasači?
Referendumsko pitanje glasi: Da li Škotska treba da bude nezavisna država?
Kako je došlo do referenduma?
Škotska je stupila u političku uniju sa Engleskom i postala deo Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske 1707. godine nakon neuspelog pokušaja da uspostavi svoje kolonije u centralnoj Americi.
Nastojanja da se deo suvereniteta vrati Edinburgu jačali su tokom 20. veka, tako da je 1979. održan prvi referendum o devoluciji, odnosno prenošenju dela ovlašćenja centralne vlade. On je doživeo neuspeh zbog niskog odziva birača, ali je već sledeće glasanje dovelo do osnivanja škotskog parlamenta koji je dobio ovlašćenja u oblasti zdravstva, obrazovanja i lokalne uprave u više oblasti.
Nakon ubedljivog trijumfa proseparatističke, Škotske nacionalne partije (SNP) na izborima 2011., vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Škotske saglasile su o održavanju referenduma.
MAPA ŠKOTSKE
Ko može da glasa?
Ključni uslov je – trajni boravak. Svi britanski, ili građani drugih država Evropske unije koji žive u Škotskoj, imaju pravo da glasaju; oni koji su rođeni u Škotskoj, ali žive izvan zemlje, nemaju pravo da učestvuju na referendumu. Šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjici mogu da se izjasne o škotskoj samostalnosti uprkos tome što se glasačko pravo u UK stiče sa 18 godina.
Nema propisane minimalne izlaznosti da bi rezultati bili validni. U svakom slučaju, očekuje se da će na glasanje izaći veliki broj ljudi. Do 2. septembra kada je istekao rok za registraciju, prijavilo se 97 odsto od 4.4 miliona ljudi sa pravom glasa – što je rekord.
O pobedi odlučuje prosta većina glasova.
Ukoliko rezultat bude „da“, kada će Škotska postati nezavisna država?
U tom slučaju, nezavisnost će biti proglašena 24. marta 2016. godine, nakon osamnaestomesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi detalji sa Londonom.
Datum nije slučajno izabran, jer su tog dana 1603. godine kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjena nakon što je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krunu i premestio svoj dvor iz Edinburga u London.
Da li će, u tom slučaju, Škotska i dalje imati kraljicu?
Da, ona će ostati na čelu zemlje – ovo je izjašnjavanje o političkoj uniji koja je uspostavljena 1707. godine, a ne o zajedničkoj kraljevini oko koje je postignut dogovor čitav vek pre toga – što ne znači da nezavisna Škotska ne bi mogla da kasnije održi drugi referendum o tome da li će ostati monarhija.
Neki stručnjaci predlažu da bi kraljica mogla da dobije ovlašćenja da predstavlja nezavisnu Škotsku, kao što već zastupa neke druge države poput Kanade ili Australije.
Hoće li Škotska zadržati funtu?
Ovo će biti jedno od ključnih pitanja referenduma. Zagovornici nezavisnosti Škotske tvrde da će moći da koriste funtu, u najboljem slučaju ostanu i u monetarnoj uniji sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Međutim, političke partije koje se protive samostalnosti odbacuju tu mogućnost, pozivajući se na čelnika Centralne banke Engleske koji je rekao da samostalnost Škotske nije sa tim kompatibilna. Pristalice samostalne Škotske tvrde da su to samo prazne pretnje, i da je interes i samog UK da se sačuva monetarna unija.
Da li će Škotska ostati u Evropskoj uniji?
Verovatno hoće, ali pritom ostaju otvorena mnoga pitanja. Pristalice nezavisnosti tvrde da će Škotska pregovarati o članstvu iz pozicije pripadnosti EU. Za razliku od drugih država koje su se poslednjih godina pridružile EU, svi evropski zakoni i propisi već se primenjuju u Škotskoj, tako da ne bi bilo razloga za razvlačanjem procesa priključenja, mada bi neke druge države EU koje imaju vlastite secesionističke pokreta – pre svega Španija i Belgija – mogle da blokiraju škotsko pristupanje Evropskoj uniji.
Šta će biti sa članstvom u NATO-u?
Vladajuća, Škotska nacionalna partija, glavni zagovornik referenduma, kaže da bi voleli da nezavisna Škotska bude članica NATO, ali da hoće da uklone britansko nuklearno naoružanje iz zemlje. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen kaže da će nezavisna Škotska morati da podnese zahtev za članstvo, koji bi morao da dobije podršku ostalih članica.
Šta će se dogoditi ukoliko ishod referenduma bude „ne“
Tri ključna zastupnika ostanka u sastavu Ujedinjenog kraljevstva – konzervativci, laburisti i liberalne demokrate obećali su da će, u slučaju da glasači odbiju nezavisnosti – Škotska dobiti mnogo šira ovlašćenja. Ona se pre svega odnose na odluke o porezima, upravljanju fondovima i ukupnim troškovima, mada bi to moglo da izazove domino efekat i traženje veće autonomije u čitavom Ujedinjenom Kraljevstvu. U tom smislu je potpredsednik britanske vlade Nik Kleg već pozvao na prenošenje dela ovlašćenja na – regione.
