Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) upozorio je u sredu Škote da bi nezavisnost bila "skok u nepoznato". On je rekao u Edinburgu da bi mu se "srce slomilo" ako bi Škoti na referendumu izglasali odvajanje od Ujedinjenog Kraljevstva. On je zajedno sa liderima liberala i opozicionih laburista došai danas u Škotsku u nastojanju da ubedi njene građane da na referendumu 18. septembra podrže ostanak u Uniji, jer je to u najboljem interesu svih. Istovremeno, škotski premijer Aleks (Alex) Salmond ističe da će dolazak tri britanska političara samo ojačati glasove za nezavisnost koji, prema istraživanjima, po prvi put imaju prevagu nad pristalicama očuvanja saveza sa Londonom.
Osam dana uoči referenduma o odvajanju Škotske od Ujedinjenog Kraljevstva, Kameron, zamenik premijera i lider liberaldemokrata Nik Kleg (Nick Clegg) i vođa opozicije Ed Miliband iznenada su odlučili da u sredu posete Škotsku.
Ta poseta odražava, kako navodi Agencija Frans pres, zabrinutost u taboru unionista posle najnovije ankete, koja je pokazala da je ishod referenduma krajnje neizvestan.
Na zgradi britanske vlade u Dauning stritu u utorak je bila okačena škotska plavo-bela zastava, a Miliband je pozvao sve javne objekte širom zemlje da okače zastavu kraljevske porodice kao poziv Škotima da ostanu u uniji.
Ubeđujući glasače da ostanu u "porodici nacija", Kameron je upozorio da monetarna unija sa nezavisnom Škotskom neće funkcionisati i da, ako bi Škoti glasali za secesiju, Britanija sa njima neće deliti funtu.
Kameron je istakao da referendum nije isto što i opšti izbori, gde ljudi donesu odluku, pa pet godina kasnije donesu drugu odluku.
"Ovo je potpuno različito od opštih izbora: Ovo je odluka ne o narednih pet godina, već o narednom veku. Srce bi mi se slomilo ako bi se ova porodica nacija u kojoj smo uradili toliko divnih stvari zajedno raspala", rekao je Kameron.
"Ujedinjeno Kraljevstvo je dragocena i posebna zemlja", naveo je britanski premijer u autorskom tekstu objavljenom u listu "Dejli mejl".
"Stoga, neka svima u Škotskoj bude jasno: mi očajnički želimo da ostanete; ne želimo da se naša porodica naroda podeli."
"Ukoliko se UK podeli, ostaće zauvek podeljeno. Vaš izbor je, dakle, jasan: skok u nepoznato ako zaokružite 'da', ili blistava budućnost za Škotsku ako izaberete 'ne'", poručio je Kameron Škotima.
Kameron, Krejg i Miliband su saopštili u utorak da "ima mnogo stvari koje nas dele, ali ima jedna oko koje se strasno slažemo: Velika Britanija je bolja zajedno. Zato smo se dogovorili da je pravo mesto za nas da sutra budemo u Škotskoj".
Oni su istakli da žele da razgovaraju sa biračima o velikom izboru koji je pred njima.
"Naša poruka Škotima je: 'Želimo da ostanete'", dodaje se u saopštenju.
London do pre samo nekoliko sedmica nije bio zabrinut zbog referenduma 18. septembra pošto su ankete redovno pokazivale da je ubedljiva većina birača za ostanak u Kraljevstvu.
Situacija se, međutim, iznenada promenila proteklog vikenda, kada je tabor za nezavisnost prvi put stekao prednost – 51 prema 49 odsto - a anketa objavljena dva dana kasnije pokazala je da su dve strane izjednačene.
Tri najveće britanske stranke smesta su najavile plan za transfer dodatnih nadležnosti Škotskoj, koja ima Skupštinu i Vladu, prvenstveno u prikupljanju poreza, potrošnje i socijalnih davanja.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn (George Osborne) je rekao pre neki dan da će ovaj plan biti primenjen ukoliko na referendumu građani Škotske odluče da ostanu deo Velike Britanije.
“Onda će Škotska imati najbolje od oba ‘sveta’. Oni će, istovremeno izbeći rizik odvjanja, ali će imati veću kontrolu nad svojom sudbinom – što, kako mislim, mnogi Škoti žele da imaju”.
U kampanju uoči referenduma u Škotskoj su se uključili i drugi britanski političari. Bivši britanski premijer laburista Gordon Braun (Brown) na skupu u Glazgovu.
“Istraživanja javnog mnjenja i sve ostalo pokazuje da ljudi žele promene. I ja želim promene. Međutim, postoje prave promene a to je Parlament Škotske sa nadležnostima unutar Ujedinjenog kraljevstva, a postoji i pogrešna vrsta promena kao što je nepovratna secesija”.
Salmond: Uspaničena obećanja Londona
Škotski premijer i lider Škotske nacionalističke partije Aleks (Alex) Salmond je rekao da “uživa” zbog posete Kamerona, Milibanda i Klega.
“To su nanepopularniji vestminsterski lideri u Škotskoj ikada, kojima se najmanje veruje. Stoga će njihova poseta podstaći glasove ‘za’. Niko ne veruje njihovim uspaničenim obećanjima – to je lažni plan za oskudna ovlašćenja. Glas ‘za’ omogućava stvarni okvir za prava ovlašćenja koja su potrebna Škotskoj”.
On je kazao da je vreme da Škotska preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu, slobodnu od “okova” britanskog parlamenta u Londonu.
Salmond je pozvao Kamerona na javno direktno sučeljavanje uoči referenduma.
Istovremeno, Vlada u Londonu je saopštila da je Britanija jedna od najuspešnijih političkih unija u svetu.
Kameronovi konzervativci nisu popularni u Škotskoj, gde imaju samo jednog od 59 članova parlamenta.
Milibandovi laburisti su nešto popularniji, ali on lično ne spada među omiljene političare u Škotskoj.
Ankete pokazuju da laburistički birači sve više podržavaju nezavisnost.
Zabrinutost u EU
Vlada Škotske je najavila da će u slučaju izglasavanja nezavisnosti britanska kraljica ostati na čelu države. Takođe, Škotska bi zadržala funtu kao valutu. Međutim, guverner Centralne, Engleske banke Mark Karni (Carney) kazao je “monetarna unija u suprotnosti sa (političkim) suverenitetom”.
Vlada Škotske je u “Beloj knjizi” da će ukloniti britanske nuklearne rakete sa svoje teritorije.
U Škotskoj, koja ima oko 5,5 miliona stanovnika, računaju da će njihova država biti naprednija kao samostalna država računajući pre svega na nalazišta gasa i nafte u Severnom moru. Premijer Salmond ističe da ako bi se odvajao deseti deo prihoda od ovih energenata – godišnje oko milijardu funti – to bi omogućilo stvaranje fonda nalik u Norveškoj u iznosi od 30 milijardi u naredne tri decenije.
Istovremeno, Kameron upozorava da je prodaja energenata iz Severnog moru jedan od najuspešnijih poslovnih poduhvata, ali da je njihova eksploatacija sve teža, te da sada važnije nego ikada da ovaju poduhvat podupru “široka ramena” Velike Britanije.
Protivnici nezavisnosti takođe smatraju da je kratkovido polagati nade u energente koji će vremenom biti iscrpljeni.
Referendum u Škotskoj prvo je izjašnjavanje te vrste unutar Evropske unije. Za sada je neizvesno da li bi u slučaju nezavisnosti Škotska morala da traži prijem u EU.
U Briselu se sa oprezom prati situacija, jer bi odvajanje Škotske svakako ojačalo dezintegracione snage u evropskom bloku, tim pre što i britanski premijer Kameron najavljuje referendum za 2017. o ostanku svoje zemlje u EU ukoliko u međuvremenu ne bude suštinskih reformi u njenom funkcionisanju. Pojedine zemlje ne gledaju blagonaklono na separatističke tendencije Škotske, pre svega Španija zbog sličnih apsiracija Katalonije.
Tri veka unije sa Londonom
Zahvaljujući holivudskom blokbasteru “Hrabro srce” (Braveheart) o škotskom heroju Vilijamu Volasu (William Wallace) koga je glumio Mel Gibson, mnogi su širom sveta saznali više o borbi ovog naroda za nezavisnost od Engleske krajem 13 i početkom 14 veka.
Ove godine se navršava 700 godina od čuvene bitke Benokberna (Bannockburn) u kojoj je plemić Robert Brus (Bruce) pobedio mnogo moćniju englesku armiju, što mu je donelo titulu škotskog kralja.
Uprkos različitim izazovima, Škotska je u osnovi uživala različite nivo nezavisnosti od 843. do 1707. kada je postala deo Ujedinjenog Kraljevstva. Protivnici pripajanja smatrali su da je London potkupio Škote koji su pre tri veka potpisali Akt o stvaranju Unije.
Parlament Škotske uspostavljen je u sadašnjem obliku 1999. u sklopu procesa decentralizacije u Britaniji i davanja veće autonomije. Tada su, pored škotskog, osnovani i nacionalni parlamenti Velsa i Severne Irske.
Škotski premijer Samond i britanski premijer Kameron potpisali su 2012. sporazum kojim je predviđeno održavanje referenduma.
