Srbija nema iluzija da će zemlje koje su uspostavile diplomatske odnose s Prištinom podržati dokument kojim se osporava jednostrano proglašena nezavisnost.
Međutim, kako tvrdi izvor lista "Danas" - zbog evropskih ciljeva dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje smatra da bi predstavnici država sa prostora bivše Jugoslavije koje su priznale kosovsku nezavisnost, na debati u Generalnoj skupštini UN, 9. septembra u Njujorku, trebalo da budu uzdržani, odnosno da izađu iz sale kada dođe red za glasanje.
Slovenačko Ministarstvo inostranih poslova zna za predlog Srbije, ali nikakve detaljnije informacije o tome nismo uspeli da dobijemo.
Inače, srpski tekst Rezolucije o Kosovu za Sloveniju je neprihvatljiv, a kako za RSE kaže otpravnica poslova slovenačke ambasade u Beogradu Jadranka Šturm Kocjan, Slovenija očekuje da će tekst Rezolucije, ipak, biti promenjen amandmanima.
"Tekst Rezolucije o Kosovu, u formi u kojoj je predložen, za Sloveniju nije prihvatljiv, ali još uvek nemamo konačan stav oko glasanja. Čekamo raspravu u Generalnoj skupštini UN i očekujemo da će se tekst promeniti amandmanima. Na kraju tog dela procedure, rasprave, ćemo zauzeti konačan stav,” kazala je ona.
Međunarodni sud pravde tokom iznošenja mišljenja o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova, 22. jul 2010.Jadranka Šturm Kocjan kaže da se Slovenija zalaže za što skoriji početak konstruktivnog dijaloga Beograda i Prištine, i da kosovska državnost za Sloveniju nije sporna.
“Mišljenje Međunarodnog suda pravde stavilo je tačku na sve dileme oko državnosti Kosova. Tako da je Slovenija, koja je priznala Kosovo, sa tim mišljenjem, na neki način, potvrdila svoju odluku," rekla je Šturm Kocjan.
Da li je zahtev Srbije – da zemlje regiona budu uzdržane u Generalnoj skupštini – stigao na adresu Ministarstva spoljnih poslova BiH, odgovara Željko Samardžija, sekretar ovog ministarstva.
“Koliko sam obavješten, nema zvaničnog zahtjeva za podršku, u vezi sa Generalnom skupštinom 9. septembra,” kazao je Samardžija i napominje:
“ Nije isključeno da u interesu dobrosusjedske saradnje postoji određeni dogovor putem diplomatskih kanala u Njujorku između dvije misije, ili između najviših zvaničnika dva ministarstva.Bosna i Hercegovina nije priznala Kosovo i neće to uraditi. S tim u vezi, možda i postoje određene mogućnosti nekog lakšeg dogovora u interesu dobrosusjedske saradnje dvije zemlje u regionu,” rekao je Samardžija.
Ne očekuje se stopostotni uspeh
Sandra Rizmaul, šef Odseka za odnose s javnošću Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske objašnjava kako na tu inicijativu gledaju u Zagrebu.
“Poznata je činjenica da je Republika Hrvatska priznala Kosovo i da se izjasnila u njegovu korist u izlaganju pred Međunarodnim sudom pravde. Stoga je odluka da ne podrži predloženu srbijansku Rezoluciju u UN logičan nastavak dosljedne politike Republike Hrvatske. Ovakav stav u suglasnosti je sa stavovima većine zemalja članica Evropske unije, kao i sa stavom Sjedinjenih Američkih Država,” kaže Rizmaul.
Analitičari veruju da ne postoji realna mogućnost da, bilo koja zemlja regiona koja je priznala Kosovo, prihvati taj poziv Beograda.
“Većina susjednih država će pokušati, kako se to kaže u žargonu u Ujedinjenim nacijama, glasovati nogama, to jest – ne biti prisutna u vrijeme glasanja, jer ako budu tamo, koliko ja shvaćam, glasaće protiv. I zbog toga što su priznali Kosovo i zbog američkog pritiska,“ smatra profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski.
Sednica Generalne skupštine UN - iz arhiveNi prema oceni Vatroslava Vekarića, eksperta za međunarodnu politiku, nisu realna očekivanja Beograda da zemlje Zapadnog Balkana budu uzdržane prilikom glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
“Prosto, te politike su već utvrđene, one su poznate, i to su zemlje koje, pre svega, vode računa o svojim savezništvima sa zemljama iz evroatlantskih integracija. Tako da ja mislim da takvo očekivanje nije uopšte realno,” ocenjuje Vekarić.
“Možda će recimo Makedonija, ili neko drugi, se izgubiti uz put, pa neće biti u dvorani kad bude glasanje. Ali vjerujem da će većina glasati protiv Rezolucije,” misli Puhovski povodom pitanja kako će glasati zemlje regiona.
Postavlja se pitanje, ako je, već, toliko očigledno da Srbija nema podršku regiona za svoju ideju, zašto se upustila u takvu akciju.
“ To je u sklopu jedne celovite inicijative da se pokuša uticati na sve zemlje, pa između ostalog, takav pristup je usvojen i u odnosu na susedne zemlje. Međutim, verovatno ni u samom Ministarstvu ne očekuju da će sve ono što se bude predložilo i pokrenulo imati stopostotni uspeh,” odgovara Vekarić.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Rezolucija o Kosovu podelila vladajuću koaliciju
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Međutim, kako tvrdi izvor lista "Danas" - zbog evropskih ciljeva dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje smatra da bi predstavnici država sa prostora bivše Jugoslavije koje su priznale kosovsku nezavisnost, na debati u Generalnoj skupštini UN, 9. septembra u Njujorku, trebalo da budu uzdržani, odnosno da izađu iz sale kada dođe red za glasanje.
Slovenačko Ministarstvo inostranih poslova zna za predlog Srbije, ali nikakve detaljnije informacije o tome nismo uspeli da dobijemo.
Inače, srpski tekst Rezolucije o Kosovu za Sloveniju je neprihvatljiv, a kako za RSE kaže otpravnica poslova slovenačke ambasade u Beogradu Jadranka Šturm Kocjan, Slovenija očekuje da će tekst Rezolucije, ipak, biti promenjen amandmanima.
"Tekst Rezolucije o Kosovu, u formi u kojoj je predložen, za Sloveniju nije prihvatljiv, ali još uvek nemamo konačan stav oko glasanja. Čekamo raspravu u Generalnoj skupštini UN i očekujemo da će se tekst promeniti amandmanima. Na kraju tog dela procedure, rasprave, ćemo zauzeti konačan stav,” kazala je ona.
“Mišljenje Međunarodnog suda pravde stavilo je tačku na sve dileme oko državnosti Kosova. Tako da je Slovenija, koja je priznala Kosovo, sa tim mišljenjem, na neki način, potvrdila svoju odluku," rekla je Šturm Kocjan.
Da li je zahtev Srbije – da zemlje regiona budu uzdržane u Generalnoj skupštini – stigao na adresu Ministarstva spoljnih poslova BiH, odgovara Željko Samardžija, sekretar ovog ministarstva.
“Koliko sam obavješten, nema zvaničnog zahtjeva za podršku, u vezi sa Generalnom skupštinom 9. septembra,” kazao je Samardžija i napominje:
“ Nije isključeno da u interesu dobrosusjedske saradnje postoji određeni dogovor putem diplomatskih kanala u Njujorku između dvije misije, ili između najviših zvaničnika dva ministarstva.Bosna i Hercegovina nije priznala Kosovo i neće to uraditi. S tim u vezi, možda i postoje određene mogućnosti nekog lakšeg dogovora u interesu dobrosusjedske saradnje dvije zemlje u regionu,” rekao je Samardžija.
Ne očekuje se stopostotni uspeh
Sandra Rizmaul, šef Odseka za odnose s javnošću Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske objašnjava kako na tu inicijativu gledaju u Zagrebu.
Većina susjednih država će pokušati, kako se to kaže u žargonu u Ujedinjenim nacijama, glasovati nogama, to jest – ne biti prisutna u vrijeme glasanja, jer ako budu tamo, koliko ja shvaćam, glasaće protiv, smatra Žarko Puhovski.
“Poznata je činjenica da je Republika Hrvatska priznala Kosovo i da se izjasnila u njegovu korist u izlaganju pred Međunarodnim sudom pravde. Stoga je odluka da ne podrži predloženu srbijansku Rezoluciju u UN logičan nastavak dosljedne politike Republike Hrvatske. Ovakav stav u suglasnosti je sa stavovima većine zemalja članica Evropske unije, kao i sa stavom Sjedinjenih Američkih Država,” kaže Rizmaul.
Analitičari veruju da ne postoji realna mogućnost da, bilo koja zemlja regiona koja je priznala Kosovo, prihvati taj poziv Beograda.
“Većina susjednih država će pokušati, kako se to kaže u žargonu u Ujedinjenim nacijama, glasovati nogama, to jest – ne biti prisutna u vrijeme glasanja, jer ako budu tamo, koliko ja shvaćam, glasaće protiv. I zbog toga što su priznali Kosovo i zbog američkog pritiska,“ smatra profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta Žarko Puhovski.
“Prosto, te politike su već utvrđene, one su poznate, i to su zemlje koje, pre svega, vode računa o svojim savezništvima sa zemljama iz evroatlantskih integracija. Tako da ja mislim da takvo očekivanje nije uopšte realno,” ocenjuje Vekarić.
“Možda će recimo Makedonija, ili neko drugi, se izgubiti uz put, pa neće biti u dvorani kad bude glasanje. Ali vjerujem da će većina glasati protiv Rezolucije,” misli Puhovski povodom pitanja kako će glasati zemlje regiona.
Postavlja se pitanje, ako je, već, toliko očigledno da Srbija nema podršku regiona za svoju ideju, zašto se upustila u takvu akciju.
“ To je u sklopu jedne celovite inicijative da se pokuša uticati na sve zemlje, pa između ostalog, takav pristup je usvojen i u odnosu na susedne zemlje. Međutim, verovatno ni u samom Ministarstvu ne očekuju da će sve ono što se bude predložilo i pokrenulo imati stopostotni uspeh,” odgovara Vekarić.
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Rezolucija o Kosovu podelila vladajuću koaliciju
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".