Insistiranje Srbije na Rezoluciji o Kosovu, koja nije usaglašena sa stavovima zemalja Evropske unije, moglo bi ozbiljno da ugrozi njene evropske integrativne tokove. Ovo upozorenje koje je do sada stizalo, uglavnom, iz pojedinih krugova političara i analitičara sa Zapada, sada se čuje i sa samog vrha vlasti u Beogradu.
Uverenje da Srbija nema realan politički kurs prema Kosovu i činjenica da bi dosadašnji kategoričan pristup mogao da dovede do konfrontacije, čak, i sa partnerima koji joj pružaju nedvosmislenu podršku na njenom evropskom putu – postepeno ulazi i u krugove ovdašnje vlasti.
Posle inicijative opozicione Liberalno-demokratske partije da se Rezolucija o Kosovu usaglasi sa stavovima Evropske unije, slična opredeljenja stižu iz Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, dela vladajuće koalicije, pa konačno i od potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji konstatuje da bi takav pristup prema kosovskom pitanju mogao da uspori evropske integracije.
Božidar Đelić
“Godinama je postojalo pogrešno ubeđenje – da je ta dva procesa moguće razdvojiti”, kaže za RSE predsednik skupštinskog Odbora za evropske integarcije Laslo Varga.
“Sve je jasnije da to ide sve teže i teže, i sad je praktično to i nemoguće,” smatra Varga.
Varga je uveren da će nespremnost Srbije da zajedno sa državama članicama Evropske unije sačini predlog rezolucije za Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, u svakom slučaju, rezultirati posledicama.
“Posledice u smislu pokušaja borbe za Kosovo, a i posledice na evropske integracije,” ocenjuje on.
Na moguće posledice upozorava i Vatroslav Vekarić, savetnik u Ministarstvu inostranih poslova.
“Reč je o tome da se sve više, hteli mi to ili ne, pojačava stepen konfrontacije sa EU i to je ono što apsolutno nije dobro i posledice svega toga mogu da budu takve kakve pominje ministar Đelić, a možda i teže. Drugim rečima, mislim da podnošenje takve rezolucije na jedan način koji deluje kao svojevrstan izraz nekakvog prkosa ili konfrontacije, sigurno da nije dobar,” rekao je Vekarić.
“Kada najznačajnije države članice imaju dijametralno suprotan stav u odnosu na zemlju koja je potencijalni kandidat, onda je teško zamisliti da će se evropske integracije ubrzati”, kaže Varga, napominjući da će se desiti upravo suprotno.
“Ne postoje šanse da se to raspoloženje u tim državama promeni, i ukoliko mi budemo nastavili ovim putem, onda će jednostavno evropske integracije biti dovedene u pitanje. Ne u smislu da li će do njih u jednom trenutku doći. Sigurno će u jednom trenutku Srbija postati država članica. Međutim, što se dinamike tiče, sigurno će dovesti do dodatnog usporavanja, i u tom slučaju, ne da 2014. neće biti realna kao datum priključenja, već neće biti realni ni neki kasniji datumi,” kazao je on.
Prihvatiti realno stanje
Zbog ovakvog pristupa, javnost u Srbiji često postavlja pitanje – da je ovdašnjim vlastima važnije Kosovo od evropskih integracija.
„Bojim se da ovakva linija na to ukazuje, što svakako nije dobro, jer se na kraju može desiti ono na šta mnogi upozoravaju, a to je da se izgubi na oba polja. Tu se neće mnogo postići samo će se doći u težu situaciju, usporiće se evropske integracije sa vrlo teškim posledicama na interese zemlje, pre svega, ekonomske prirode. Mora se izaći s jednim inovativnim, svežim spoljnopolitičkim pristupom koji će biti fleksibilniji i koji će se graditi na tome da se savezništva ne ugrožavaju," smatra Vekarić.
Kako o ovom problemu razmišljaju građani Srbije, pokušali samo da saznamo na primeru Užica.
Na pitanje ima li prostora i volje da se eventualna konforntacija sa zemljama Evrope zaobiđe, Vekarić odgovara:
“Ukoliko nije kasno, a mislim da možda i nije - ona bi mogla da se nađe rešenje da se rezolucija koja je podnesena adaptira u konsultacijama sa vodećim akterima EU i da se na taj način pristupi rešavanju čitavog problema.”
Iako smatra da je Srbija otisla suviše daleko u insistiranju na predloženoj rezoluciji, i da sada nije lako doći do pravog rešenja, Varga kaže da bi bilo, ipak, mudro prihvatiti realno stanje.
“Realno stanje na Kosovu, a i realno stanje u evropskoj i svetskoj politici”, poručuje Varga.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
Uverenje da Srbija nema realan politički kurs prema Kosovu i činjenica da bi dosadašnji kategoričan pristup mogao da dovede do konfrontacije, čak, i sa partnerima koji joj pružaju nedvosmislenu podršku na njenom evropskom putu – postepeno ulazi i u krugove ovdašnje vlasti.
Posle inicijative opozicione Liberalno-demokratske partije da se Rezolucija o Kosovu usaglasi sa stavovima Evropske unije, slična opredeljenja stižu iz Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, dela vladajuće koalicije, pa konačno i od potpredsednika Vlade Božidara Đelića, koji konstatuje da bi takav pristup prema kosovskom pitanju mogao da uspori evropske integracije.
“Godinama je postojalo pogrešno ubeđenje – da je ta dva procesa moguće razdvojiti”, kaže za RSE predsednik skupštinskog Odbora za evropske integarcije Laslo Varga.
“Sve je jasnije da to ide sve teže i teže, i sad je praktično to i nemoguće,” smatra Varga.
Varga je uveren da će nespremnost Srbije da zajedno sa državama članicama Evropske unije sačini predlog rezolucije za Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, u svakom slučaju, rezultirati posledicama.
“Posledice u smislu pokušaja borbe za Kosovo, a i posledice na evropske integracije,” ocenjuje on.
Na moguće posledice upozorava i Vatroslav Vekarić, savetnik u Ministarstvu inostranih poslova.
“Reč je o tome da se sve više, hteli mi to ili ne, pojačava stepen konfrontacije sa EU i to je ono što apsolutno nije dobro i posledice svega toga mogu da budu takve kakve pominje ministar Đelić, a možda i teže. Drugim rečima, mislim da podnošenje takve rezolucije na jedan način koji deluje kao svojevrstan izraz nekakvog prkosa ili konfrontacije, sigurno da nije dobar,” rekao je Vekarić.
Kada najznačajnije države članice imaju dijametralno suprotan stav u odnosu na zemlju koja je potencijalni kandidat, onda je teško zamisliti da će se evropske integracije ubrzati, ocenjuje Laslo Varga.
“Kada najznačajnije države članice imaju dijametralno suprotan stav u odnosu na zemlju koja je potencijalni kandidat, onda je teško zamisliti da će se evropske integracije ubrzati”, kaže Varga, napominjući da će se desiti upravo suprotno.
“Ne postoje šanse da se to raspoloženje u tim državama promeni, i ukoliko mi budemo nastavili ovim putem, onda će jednostavno evropske integracije biti dovedene u pitanje. Ne u smislu da li će do njih u jednom trenutku doći. Sigurno će u jednom trenutku Srbija postati država članica. Međutim, što se dinamike tiče, sigurno će dovesti do dodatnog usporavanja, i u tom slučaju, ne da 2014. neće biti realna kao datum priključenja, već neće biti realni ni neki kasniji datumi,” kazao je on.
Prihvatiti realno stanje
Zbog ovakvog pristupa, javnost u Srbiji često postavlja pitanje – da je ovdašnjim vlastima važnije Kosovo od evropskih integracija.
Bojim se da se na kraju može desiti ono na šta mnogi upozoravaju, a to je da se izgubi na oba polja, kaže Vatroslav Vekarić.
„Bojim se da ovakva linija na to ukazuje, što svakako nije dobro, jer se na kraju može desiti ono na šta mnogi upozoravaju, a to je da se izgubi na oba polja. Tu se neće mnogo postići samo će se doći u težu situaciju, usporiće se evropske integracije sa vrlo teškim posledicama na interese zemlje, pre svega, ekonomske prirode. Mora se izaći s jednim inovativnim, svežim spoljnopolitičkim pristupom koji će biti fleksibilniji i koji će se graditi na tome da se savezništva ne ugrožavaju," smatra Vekarić.
Kako o ovom problemu razmišljaju građani Srbije, pokušali samo da saznamo na primeru Užica.
Na pitanje ima li prostora i volje da se eventualna konforntacija sa zemljama Evrope zaobiđe, Vekarić odgovara:
“Ukoliko nije kasno, a mislim da možda i nije - ona bi mogla da se nađe rešenje da se rezolucija koja je podnesena adaptira u konsultacijama sa vodećim akterima EU i da se na taj način pristupi rešavanju čitavog problema.”
Iako smatra da je Srbija otisla suviše daleko u insistiranju na predloženoj rezoluciji, i da sada nije lako doći do pravog rešenja, Varga kaže da bi bilo, ipak, mudro prihvatiti realno stanje.
“Realno stanje na Kosovu, a i realno stanje u evropskoj i svetskoj politici”, poručuje Varga.
****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
