Diplomatski krugovi u Briselu i prestonicama vodećih članica EU ne kriju razočaranje i ljutnju što Srbija nepragmatično i tvrdoglavo nastavlja da insistira na svom tekstu rezolucije o Kosovu u UN. Ovo pitanje stvorilo je i podele u vladajućoj koaliciji u Srbiji, mada se o tome zvanično ne govori.
U poslednjem pokušaja, kako navode anonimni diplomatski izvori, da se omekša stav Srbije, u Beograd sledećeg četvrtka stiže šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele. Osim spornih delova teksta rezolucije koji se tiču statusa Kosova, zapadne dilomate zameraju Beogradu i što se oglušio o ranije dogovore da će na nacrtu dokumenta raditi zajedno sa EU.
Da li je vlast u Srbiji spremna da revidira svoj stav?
“Stav Srbije po pitanju Kosova, trenutno, je poznat. To je ono što smo mi već govorili u Skupštini. A sa druge strane, mi smo, naravno, otvoreni za bilo kakav dalji dijalog", kaže premijer Mirko Cvetković za Radio Slobodna Evropa.
"Šef nemačke diplomatije dolazi sledeće nedelje, imaće razgovore sa nama. Šta će se na kraju odigrati, to će ići nekim svojim tokom. Ja samo želim da poručim da smo mi otvoreni za razgovore, jer je dijalog u suštini nešto na čemu ova Vlada insistira”, navodi Cvetković.
Predloženi tekst Rezolucije o Kosovu otvorio je i nesporazume unutar vladajuće koalicije, mada se o tome zvanično ništa ne govori. Dve članice koalicije - Srpski pokret obnove i G 17 plus - traže omekšavanje predloženih stavova, da bi sprečili usporavanje procesa evropske integracije, i plašeći se da bi taj put mogao potpuno da bude zatvoren.
Pitali smo predsednika SPO-a i bivšeg šefa diplomatije Vuka Draškovića da li je na svoju inicijativu dobio bilo kakav odgovor u Vladi.
“Nisam. Niti sam takav odgovor, niti usvajanje onoga što sam predložio očekivao”, odgovara Drašković.
Premijer Cvetković, međutim, tvrdi:
“Naravno da mi naše stavove usaglašavamo sa našim koalicionim partnerima. Budite ubeđeni, da neće jedna stranka da izađe sa svojim stavovima oko najvažnijih pitanja.”
Vuk Drašković smatra da sadašnja Vlada, po inerciji, vodi staru kosovsku politiku i da nema dovoljno hrabrosti da je promeni.
“I da se narodu jasno kaže da mi na Kosovu i Metohiji imamo dve vrednosti za koje se trebamo boriti, dve vrednosti koje moramo zaštititi. To su srpski narod i naše duhovno nasleđe na Kosovu. Nije bilo hrabrosti da se kaže da, upravo, ova sadašnja situacija, posle odluke Međunarodnog suda pravde, koja se tumači kao neki poraz Srbije, a ja to nisam nikad doživljavao kao poraz, iskoristi za veliku podršku EU, SAD, Saveta bezbednosti UN…, za suštinsku zaštitu Srba i našeg duhovnog nasleđa na Kosovu. Bojim se da ističe pesak u časovniku, kada ćemo moći da dobijemo podršku za ove ciljeve od državnog i nacionalnog značaja”, kaže Drašković.
Državna strategija i istorijsko uverenje
RSE: Sve je očiglednije razmimoilaženje po ovim pitanjima unutar Vlade. Da li se može govoriti o nejedinstvu Vlade, posebno kada se radi o ovako krupnim državnim pitanjima?
Zgrada Vlade Srbije, arhivDrašković: Ja mislim da, intimno, ogromna većina ljudi, i u Parlamentu i u Vladi, shvata realnost. Problem nastaje onog trenutka kada se, zapravo, ne uočava razlika između državne strategije, državne politike i nečega što je istorijsko uverenje srpskog naroda. Mi ne možemo nepriznavanjem realnosti promeniti realnost.
Drašković, takođe, naglašava da niko od Srbije neće tražiti da menja svoje istorijsko uverenje, niti da prizna Kosovo.
“Međutim, da se poštuju principi EU, jedinstvenog tržišta i slobodne trgovine ovde u regionu, i da se svestrano sarađuje na relaciji Beograd – Priština, to zahtevaju i zahtevaće", tvrdi Drašković i dodaje kako misli da je u interesu Srbije "da ne bude remetilački faktor ida ne zatvara sebi vrata ka Evropskoj uniji”.
Kako funkcionišu vladajuće koalicije kada se, kao u ovom slučaju, njene članice razmimoilaze oko krupnih državnih pitanja?
"Kada je reč o pitanjima oko kojih postoji vitalna briga, vitalna potreba neke manje partije da izrazi svoje mišljenje u odnosu na stožernu, u ovom slučaju na Demokratsku stranku, ona naravno neće da podrži svog koalicionog partnera i koalicija ne uspeva da nađe zajednički jezik. Međutim, kada nije reč o pitanju koje je, rekao bih, biti ili ne biti, u tom slučaju prihvata se sa neodobravanjem stav stožerne partije”, ocenjuje Vladimir Goati, politički analitičar.
Goati napominje da će, ukoliko Srbija bude tvrdoglavo insistirala na svojoj verziji bez upliva onih koji odlučuju u svetu "pet doživeti težak poraz, što nije bitno samo za vladajuću koaliciju, nego je bitno i za Srbiju.”
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
U poslednjem pokušaja, kako navode anonimni diplomatski izvori, da se omekša stav Srbije, u Beograd sledećeg četvrtka stiže šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele. Osim spornih delova teksta rezolucije koji se tiču statusa Kosova, zapadne dilomate zameraju Beogradu i što se oglušio o ranije dogovore da će na nacrtu dokumenta raditi zajedno sa EU.
Da li je vlast u Srbiji spremna da revidira svoj stav?
“Stav Srbije po pitanju Kosova, trenutno, je poznat. To je ono što smo mi već govorili u Skupštini. A sa druge strane, mi smo, naravno, otvoreni za bilo kakav dalji dijalog", kaže premijer Mirko Cvetković za Radio Slobodna Evropa.
"Šef nemačke diplomatije dolazi sledeće nedelje, imaće razgovore sa nama. Šta će se na kraju odigrati, to će ići nekim svojim tokom. Ja samo želim da poručim da smo mi otvoreni za razgovore, jer je dijalog u suštini nešto na čemu ova Vlada insistira”, navodi Cvetković.
Predloženi tekst Rezolucije o Kosovu otvorio je i nesporazume unutar vladajuće koalicije, mada se o tome zvanično ništa ne govori. Dve članice koalicije - Srpski pokret obnove i G 17 plus - traže omekšavanje predloženih stavova, da bi sprečili usporavanje procesa evropske integracije, i plašeći se da bi taj put mogao potpuno da bude zatvoren.
"Nije bilo hrabrosti da se kaže da, upravo, ova sadašnja situacija, posle odluke Međunarodnog suda pravde, koja se tumači kao neki poraz Srbije, a ja to nisam nikad doživljavao kao poraz, iskoristi za veliku podršku EU, SAD, Saveta bezbednosti UN…, za suštinsku zaštitu Srba i našeg duhovnog nasleđa na Kosovu", kaže bivši šef diplomatije Vuk Drašković
Pitali smo predsednika SPO-a i bivšeg šefa diplomatije Vuka Draškovića da li je na svoju inicijativu dobio bilo kakav odgovor u Vladi.
“Nisam. Niti sam takav odgovor, niti usvajanje onoga što sam predložio očekivao”, odgovara Drašković.
Premijer Cvetković, međutim, tvrdi:
“Naravno da mi naše stavove usaglašavamo sa našim koalicionim partnerima. Budite ubeđeni, da neće jedna stranka da izađe sa svojim stavovima oko najvažnijih pitanja.”
Vuk Drašković smatra da sadašnja Vlada, po inerciji, vodi staru kosovsku politiku i da nema dovoljno hrabrosti da je promeni.
“I da se narodu jasno kaže da mi na Kosovu i Metohiji imamo dve vrednosti za koje se trebamo boriti, dve vrednosti koje moramo zaštititi. To su srpski narod i naše duhovno nasleđe na Kosovu. Nije bilo hrabrosti da se kaže da, upravo, ova sadašnja situacija, posle odluke Međunarodnog suda pravde, koja se tumači kao neki poraz Srbije, a ja to nisam nikad doživljavao kao poraz, iskoristi za veliku podršku EU, SAD, Saveta bezbednosti UN…, za suštinsku zaštitu Srba i našeg duhovnog nasleđa na Kosovu. Bojim se da ističe pesak u časovniku, kada ćemo moći da dobijemo podršku za ove ciljeve od državnog i nacionalnog značaja”, kaže Drašković.
Državna strategija i istorijsko uverenje
RSE: Sve je očiglednije razmimoilaženje po ovim pitanjima unutar Vlade. Da li se može govoriti o nejedinstvu Vlade, posebno kada se radi o ovako krupnim državnim pitanjima?
Drašković, takođe, naglašava da niko od Srbije neće tražiti da menja svoje istorijsko uverenje, niti da prizna Kosovo.
“Međutim, da se poštuju principi EU, jedinstvenog tržišta i slobodne trgovine ovde u regionu, i da se svestrano sarađuje na relaciji Beograd – Priština, to zahtevaju i zahtevaće", tvrdi Drašković i dodaje kako misli da je u interesu Srbije "da ne bude remetilački faktor ida ne zatvara sebi vrata ka Evropskoj uniji”.
Kako funkcionišu vladajuće koalicije kada se, kao u ovom slučaju, njene članice razmimoilaze oko krupnih državnih pitanja?
"Kada je reč o pitanjima oko kojih postoji vitalna briga, vitalna potreba neke manje partije da izrazi svoje mišljenje u odnosu na stožernu, u ovom slučaju na Demokratsku stranku, ona naravno neće da podrži svog koalicionog partnera i koalicija ne uspeva da nađe zajednički jezik. Međutim, kada nije reč o pitanju koje je, rekao bih, biti ili ne biti, u tom slučaju prihvata se sa neodobravanjem stav stožerne partije”, ocenjuje Vladimir Goati, politički analitičar.
Goati napominje da će, ukoliko Srbija bude tvrdoglavo insistirala na svojoj verziji bez upliva onih koji odlučuju u svetu "pet doživeti težak poraz, što nije bitno samo za vladajuću koaliciju, nego je bitno i za Srbiju.”
*****
Možda bi vas mogli zanimati i ovi tekstovi
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Predlog rezolucije Generalnoj skupštini UN-a o Kosovu
Integralni tekst prvobitnog Predloga rezolucije Generalnoj skupštini UN-a"Generalna skupština, rukovođena principima sadržanim u Povelji Ujedinjenih nacija, imajući u vidu svoje funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, podsećajući na svoju Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008, svesna da nije postignut dogovor između strana o posledicama jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije, vodeći računa o činjenici da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja,
1. prima na znanje Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde doneto 22. jula 2010. godine o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom,
2. poziva strane da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem mirnog dijaloga, u interesu mira, bezbednosti i saradnje u regionu,
3. odlučuje da uključi u privremeni dnevni red 66. zasedanja tačku pod nazivom: "Dalje aktivnosti posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".
