U Srbiji teško da se može popuniti sadržaj potrošačke korpe, za koju građani moraju izdvojiti nešto više od celokupnog primanja. Istovremeno, zemlja, koja se nekada smatrala kao sredina u kojoj se dobro jelo i imalo šta pojesti, poslednja dva meseca suočava se s nestašicama mleka, šećera i ulja.
Prosečna neto zarada u Srbiji je 330 evra, a prema statističkim pokazateljima, od 167 opština, potrošačku korpu može da priušti samo 47 opština, što znači da 120 opština i gradova živi ispod prosečnog standarda. Prosečna penzija u Srbiji je oko 210 evra, a 770.000 penzionera mesečno prima ispod tog proseka. Na sve ovo naslonili su se i poluprazni rafovi, u kojima već skoro dva meseca vlada nestašica mleka i šećera, dok je ulje, pre neki dan, pristiglo intervencijom iz državnih rezervi.
Mada se malo ko oglašava, a još manje smatra odgovornim za takvo stanje, novinarka RSE iz Užica, Novka Ilić, upitala je tamošnje poljoprivredne proizvođače na pijaci - zbog čega nema mleka i koga smatraju odgovornim:
„Dolazim sedmično na pijacu. Donesem poneku flašu mleka, koje se brzo proda. Cenu još nismo podizali. Stočni fond je oslabio u Srbiji, a mleko se nije redovno plaćalo, pa je narod prestao da prodaje. Narodu se ne isplati da drži stoku.“
„Nestašica je mleka u Srbiji jer nema krava. Odakle? Neće niko da pomogne, da imamo što više krava. Imam šest krava. Danas je koncentrat 800 dinara i sve cene rastu. Kada kažem da kajmak košta 600 dinara, svi kažu da je to skupo. A od čega ću da platim svoje račune?“
Da li bi Srbija mogla da uvozi sirovo mleko i gotove proizvode, recimo iz susedstva, ili iz Evropske unije, odnosno zemalja koje nisu pogođene nestašicama?
Za poluprazne rafove u prodavnicama i smanjenu isporuku mleka potrošačima, Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, odgovornim smatra ministra poljoprivrede i Vladu Srbije. Evo i zašto.
„Uopšte nije bitno da li je Srbija poljoprivredna zemlja i da u toj zemlji nema mleka. Makedonija nikada ne može da napravi žita koliko joj treba, pa im nikada nije falilo ni žita, ni hleba, ni mleka, ni bilo čega. To je sve stvar tržišta. Tržište je takvo da su monopoli zabranili uvoz poljoprivrednih proizvoda. Ako se na nekog ljutite, ljutite se na ministra Dragina. Nikome ne bi smetalo da je puter iz Mađarske, u to sam sigurna“, kaže Popovićeva.
Nedostatak konkurecnije i loša strategija
Monopol i karteli u poljoprivredi i prehrambenoj industriji su naprosto zarobili građane Srbije, koji najskuplje u regionu plaćaju mleko, meso i suhomesnati proizvodi. Stvaranje veštačkih nestašica životnih namirnica na tržištu, posledica je nepostojanja konkurencije i loše državne strategije ili možda tajkunskih privilegija. Iz Srbije se sve više izvozi, a zašto je zabranjen uvoz?
"Zabranjen je zbog toga što bi u suprotnom proizvođači ovde morali da spuste cene, da budu u skladu sa evropskim cenama, a oni to ne žele. Mi izvozimo poljoprivredne proizvode u Makedoniju, u Bosnu, u Crnu Goru i cena koju tamo postižu je za proizvođače odlična, ali ovde ostvaruju mnogo više. Mi, zbog toga što se oni tako ponašaju, mnogo skuplje plaćamo hranu, nego što bi trebalo. Sve to kada saberete, što smo mi više platili, je pravo otišlo u džepove te gospode", kaže Danica Popović.
Ekonomisti sugerišu da na drugačiji način treba unaprediti regulisanja poljoprivrednog tržišta. Da li postojećom poljoprivrednom politikom Vlada šteti domaćim poljoprivrednicima puneći džepove tajkunima?
„Ako nekoga prozivate za kartelsko ponašanje, morate onda da primenite Zakon i da do kraja sve to razotkrijete, da ih imenuje, ali takvih dokaza mi ovde nemamo. Svako odgovara za svoje poslovne poteze. Proizvođač će da ispipa puls potrošača, pa ako to ne ide, on će se igrati cenama. To je tržište“, navodi Milan Prostran iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Mnogi, pa i u Vladi Srbije, smatraju da nema opravdanog razloga za nestašice i poskupljenja hrane u Srbiji. Ministar trgovine, Slobodan Milosavljević, očekuje da se problemi u snabdevanju regulišu do kraja septembra, a eventualne nestašice mogu biti samo posledica manipulativnih postupaka, koji će biti kažnjeni, zapretio je ministar trgovine:
„Ovogodišnji rezultati poljoprivredne proizvodnje su apsolutno, ne samo dovoljni za pokriće potreba domaćeg tržišta i stabilno snabdevanje, već će obezbediti i značajne količine za izvoz, kao i prethodnih godina. Siguran sam da nikakvog ekonomskog i opravdanog razloga nema, izuzev možda nekog manipulativno-spekulativnog, što će biti najstrože sankcionisano jer nestašice nema“, kaže Milosavljević.
Rastom cena, koje se očekuju početkom jeseni, dodatno će se smanjiti kupovna moć, čime se potrošačka korpa svodi na najosnovnije namirnice, pa kupovina mesa, voća i povrća, za građane Srbije, predstavlja luksuz. Za najneophodnije potrepštine mesečno treba izdvojiti 1,06 prosečnih plata.
Kako reaguju kupci i prodavci na užičkoj pijaci:
„Svi kukaju kako je sve skupo, a ne znaju koliko to košta znoja. U Srbiji se sada, niko ispod 40 godina, ne bavi poljoprivredom.“
„Paprika je skupa, ali mora da se kupi. Duga je zima i mora nešto da se jede. Nije dobro ni njima što proizvode, ni nama što kupujemo.“
„Kupujemo, ali su cene očajne. Sve je skupo. Penzije su male, a plate nikakve. Ova godina će nam biti crna, bez imalo nade. Za ovo je kriva država. Niko nas ne pita ni za šta.“
Rastuće cene hrane, te nestašice ulja i mleka, povećale su strahovanja kod građana, pa su na trenutak počeli da stvaraju zalihe, nalik onima iz devedesetih.
„Podseća me sve ovo na devedesete i baš mi je žao što se to dešava.“
„Ne pravim zalihe, već sprdnju od ove države, pošto je to ona sama od sebe napravila.“
Nestašice hranom - mute špekulanti i kartelski monopol, kažu i građani Srbije. A o novčaniku tek da se ne govori. Njegova upotrebna vrednost, najmanja je u regionu.
Prosečna neto zarada u Srbiji je 330 evra, a prema statističkim pokazateljima, od 167 opština, potrošačku korpu može da priušti samo 47 opština, što znači da 120 opština i gradova živi ispod prosečnog standarda. Prosečna penzija u Srbiji je oko 210 evra, a 770.000 penzionera mesečno prima ispod tog proseka. Na sve ovo naslonili su se i poluprazni rafovi, u kojima već skoro dva meseca vlada nestašica mleka i šećera, dok je ulje, pre neki dan, pristiglo intervencijom iz državnih rezervi.
Mada se malo ko oglašava, a još manje smatra odgovornim za takvo stanje, novinarka RSE iz Užica, Novka Ilić, upitala je tamošnje poljoprivredne proizvođače na pijaci - zbog čega nema mleka i koga smatraju odgovornim:
„Dolazim sedmično na pijacu. Donesem poneku flašu mleka, koje se brzo proda. Cenu još nismo podizali. Stočni fond je oslabio u Srbiji, a mleko se nije redovno plaćalo, pa je narod prestao da prodaje. Narodu se ne isplati da drži stoku.“
„Nestašica je mleka u Srbiji jer nema krava. Odakle? Neće niko da pomogne, da imamo što više krava. Imam šest krava. Danas je koncentrat 800 dinara i sve cene rastu. Kada kažem da kajmak košta 600 dinara, svi kažu da je to skupo. A od čega ću da platim svoje račune?“
Da li bi Srbija mogla da uvozi sirovo mleko i gotove proizvode, recimo iz susedstva, ili iz Evropske unije, odnosno zemalja koje nisu pogođene nestašicama?
Za poluprazne rafove u prodavnicama i smanjenu isporuku mleka potrošačima, Danica Popović, profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, odgovornim smatra ministra poljoprivrede i Vladu Srbije. Evo i zašto.
„Uopšte nije bitno da li je Srbija poljoprivredna zemlja i da u toj zemlji nema mleka. Makedonija nikada ne može da napravi žita koliko joj treba, pa im nikada nije falilo ni žita, ni hleba, ni mleka, ni bilo čega. To je sve stvar tržišta. Tržište je takvo da su monopoli zabranili uvoz poljoprivrednih proizvoda. Ako se na nekog ljutite, ljutite se na ministra Dragina. Nikome ne bi smetalo da je puter iz Mađarske, u to sam sigurna“, kaže Popovićeva.
Nedostatak konkurecnije i loša strategija
Monopol i karteli u poljoprivredi i prehrambenoj industriji su naprosto zarobili građane Srbije, koji najskuplje u regionu plaćaju mleko, meso i suhomesnati proizvodi. Stvaranje veštačkih nestašica životnih namirnica na tržištu, posledica je nepostojanja konkurencije i loše državne strategije ili možda tajkunskih privilegija. Iz Srbije se sve više izvozi, a zašto je zabranjen uvoz?
"Zabranjen je zbog toga što bi u suprotnom proizvođači ovde morali da spuste cene, da budu u skladu sa evropskim cenama, a oni to ne žele. Mi izvozimo poljoprivredne proizvode u Makedoniju, u Bosnu, u Crnu Goru i cena koju tamo postižu je za proizvođače odlična, ali ovde ostvaruju mnogo više. Mi, zbog toga što se oni tako ponašaju, mnogo skuplje plaćamo hranu, nego što bi trebalo. Sve to kada saberete, što smo mi više platili, je pravo otišlo u džepove te gospode", kaže Danica Popović.
Ekonomisti sugerišu da na drugačiji način treba unaprediti regulisanja poljoprivrednog tržišta. Da li postojećom poljoprivrednom politikom Vlada šteti domaćim poljoprivrednicima puneći džepove tajkunima?
„Ako nekoga prozivate za kartelsko ponašanje, morate onda da primenite Zakon i da do kraja sve to razotkrijete, da ih imenuje, ali takvih dokaza mi ovde nemamo. Svako odgovara za svoje poslovne poteze. Proizvođač će da ispipa puls potrošača, pa ako to ne ide, on će se igrati cenama. To je tržište“, navodi Milan Prostran iz Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.
Mnogi, pa i u Vladi Srbije, smatraju da nema opravdanog razloga za nestašice i poskupljenja hrane u Srbiji. Ministar trgovine, Slobodan Milosavljević, očekuje da se problemi u snabdevanju regulišu do kraja septembra, a eventualne nestašice mogu biti samo posledica manipulativnih postupaka, koji će biti kažnjeni, zapretio je ministar trgovine:
„Ovogodišnji rezultati poljoprivredne proizvodnje su apsolutno, ne samo dovoljni za pokriće potreba domaćeg tržišta i stabilno snabdevanje, već će obezbediti i značajne količine za izvoz, kao i prethodnih godina. Siguran sam da nikakvog ekonomskog i opravdanog razloga nema, izuzev možda nekog manipulativno-spekulativnog, što će biti najstrože sankcionisano jer nestašice nema“, kaže Milosavljević.
Rastom cena, koje se očekuju početkom jeseni, dodatno će se smanjiti kupovna moć, čime se potrošačka korpa svodi na najosnovnije namirnice, pa kupovina mesa, voća i povrća, za građane Srbije, predstavlja luksuz. Za najneophodnije potrepštine mesečno treba izdvojiti 1,06 prosečnih plata.
Kako reaguju kupci i prodavci na užičkoj pijaci:
„Svi kukaju kako je sve skupo, a ne znaju koliko to košta znoja. U Srbiji se sada, niko ispod 40 godina, ne bavi poljoprivredom.“
„Paprika je skupa, ali mora da se kupi. Duga je zima i mora nešto da se jede. Nije dobro ni njima što proizvode, ni nama što kupujemo.“
„Kupujemo, ali su cene očajne. Sve je skupo. Penzije su male, a plate nikakve. Ova godina će nam biti crna, bez imalo nade. Za ovo je kriva država. Niko nas ne pita ni za šta.“
Rastuće cene hrane, te nestašice ulja i mleka, povećale su strahovanja kod građana, pa su na trenutak počeli da stvaraju zalihe, nalik onima iz devedesetih.
„Podseća me sve ovo na devedesete i baš mi je žao što se to dešava.“
„Ne pravim zalihe, već sprdnju od ove države, pošto je to ona sama od sebe napravila.“
Nestašice hranom - mute špekulanti i kartelski monopol, kažu i građani Srbije. A o novčaniku tek da se ne govori. Njegova upotrebna vrednost, najmanja je u regionu.
