"Šta nađemo u kontejnerima, jedemo".
Ovako Špresa, jedna od stanovnica u neuslovnom romskom naselju "Antena" na Novom Beogradu opisuje svoju svakodnevicu.
U ovom naselju živi oko 140 ljudi bez osnovnih uslova, a uglavnom žive od socijalne pomoći države i sakupljanja sekundarnih sirovina.
Jelena iz Pančeva kod Beograda kaže da ona i muž povremeno prose na ulici kako bi preživeli.
"Uzmem svoju kutiju i skupim pare - ovaj mi da deset, ovaj 20, 50 dinara (0,08 – 0,4 evra) koliko skupim, i eto. Šta da radim? Ili on sedi napolju ili ja", kaže Jelena.
Špresa i Jelena spadaju u 20 odsto ljudi u Srbiji koji žive ispod praga rizika od siromaštva.
Sa druge strane, Srbija više od deceniju nije donela strategije za smanjenje siromaštva i socijalne zaštite, koje se smatraju ključnim dokumentima za rešavanje problema siromaštva.
Život bez struje i vode
Špresa kaže da u romskom naselju "Antena" živi od 1999. godine i da nema novca da iznajmi stan i plaća režije.
Izgradili su baraku u kojoj živi sa majkom, ćerkom i jednim od braće, a vodi računa o još troje dece koji su ostali bez majke.
Pošto naselje nema uvedenu struju i vodu, prema njenim rečima, vodu uzimaju na obližnoj perionici, a hranu greje tako što loži vatru.
Porodica se kupa napolju jer nema toalet u baraki.
"Mama je bolesna, prijavila se za socijalnu pomoć. Pomoć ima samo brat (koji živi u istom naselju)", kaže ona.
Dodaje da je život u naselju još teži otkako je jedna od praznih baraka u blizini srušena, a šut nije uklonjen.
"Kako je ostala ta zemlja i krpe i stvari, pacovi nam ulaze unutra (u kuću). Plašimo se da nam ne ugrize dete, to su veliki pacovi", kaže ona.
'Preživljavanje' sa penzijama u Srbiji
Jelena iz Pančeva kaže da penzija od 30.000 dinara (oko 255 evra) nije dovoljna za život nje i njenog muža.
"To su male pare. Treba i da platimo stan, da jedemo i moramo struju da platimo. Ne možemo u mraku da budemo", objašnjava ona.
Kako nemaju rešeno stambeno pitanje, njih dvoje iznajmljuju sobu, a dodatnu pomoć traže na ulici.
Njen muž je, kako kaže, dijabetičar i redovno uzima prepisanu terapiju preko zdravstvenog osiguranja.
"On ne bi mogao da nema zdravstveno. Insulin je skup", dodaje Jelena.
Srbija bez strategije za smanjenje siromaštva i socijalne zaštite
Istraživačica beogradske Fondacije "Centar za demokratiju" Sarita Bradaš kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija 2003. donela Strategiju smanjenja siromaštva, ali da je ona istekla 2010, dok je Strategija socijalne zaštite istekla godinu dana ranije, 2009.
"Nemamo dve ključne strategije koje bi trebalo da se bave problemom siromaštva u Srbiji više od decenije, što ne znači da nemamo problem sa siromaštvom", kaže Bradaš.
Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nisu odgovorili na pitanja RSE zbog čega nisu donete spomenute strategije i da li je u planu njihova izrada.
Nevladina Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 iz Beograda saopštila je 3. aprila da "Srbija nije ostvarila gotovo nikakav napredak u pristupu građanima na margini društva".
"Tim Inicijative A11 se na terenu svakodnevno susreće sa ljudima koji ne mogu da sastave kraj sa krajem i neprestano ukazuju na probleme sa državnim aparatom, ali te ljude nema ko da sasluša", rekla je Nađa Marković iz Inicijative A11, navodi se u saopštenju.
Inicijativa A11 je u saopštenju navela da bi država u proces donošenja nove Strategije socijalne zaštite morala da uključi i one koji od sistema socijalne zaštite zavise.
"Kada pogledate uslove za novčanu socijalnu pomoć, shvatite da je i za taj mali i nedovoljan iznos potrebno da korisnik, recimo, nema automobil", rekla je Marković.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Srbiji je zaključno sa februarom bilo 168.307 primalaca novčane socijalne pomoći, što je oko 2,5 odsto populacije u Srbiji.
Iznos novčane socijalne pomoći je 11.445 dinara (97 evra).
Siromaštvo u brojevima
Sarita Bradaš iz Fondacije "Centar za demokratiju" kaže da se u Srbiji četiri godine ne objavljuju podaci o takozvanom "apsolutnom siromaštvu", odnosno ljudima koji ne mogu da zadovolje svoje osnovne životne potrebe.
"To je napuštena kategorija u Evropskoj uniji, jer se većina njihovih građana ne nalazi u apsolutnom siromaštvu, ali neki eksperti smatraju da je ona za Srbiju relevantna. Prema projekcijama, u Srbiji je 2023. bilo 12,1 odsto apsolutno siromašnih", kaže ona.
Prema njenim rečima, na životni standard građana u Srbiji značajno je uticalo povećanje inflacije prethodnih godina, delom i zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Sa druge strane, kako navodi, socijalna pomoć koju isplaćuje Srbija je nedovoljna da bi apsolutno siromašne izvela iz te situacije.
"Osoba kada živi sama i prima novčanu socijalnu pomoć, njoj fali trećina sredstava da bi prebacila liniju apsolutnog siromaštva", kaže Bradaš.
Prema istraživanju agencije Ipsos, 10 odsto ispitanika u Srbiji je reklo da je u poslednjih šest meseci bilo u situaciji da nisu mogli da zadovolje osnovne potrebe svoje dece (obroci, troškovi zdravstvene zaštite, školski troškovi, odeća).
U istom istraživanju, 41 odsto ispitanika kaže da su njihova primanja dovoljna samo za preživljavanje meseca, dok 30 odsto njih kaže da prihodi nisu dovoljni da bi preživeli.
