Naftna industrija Srbije (NIS) je 3. oktobra pre ponoći administraciji u Vašingtonu predala novi dopunjen zahtev za odlaganje američkih sankcija.
Kako su naveli u saopštenju na sajtu te kompanije, NIS je podneo Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) "novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 8. oktobra", kada ističe rok predviđen prethodnom licencom.
"NIS je 28. septembra podneo i dopunjeni zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je dugotrajan i kompleksan proces, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine", navodi se u saopštenju.
Do sada su sankcije odlagane osam puta puta, šest puta na po mesec dana, potom krajem septembra na samo četiri, do prvog oktobra i poslednji put za još jednu sedmicu.
Na listu sankcionisanih kompanija SAD su NIS, u većinskom ruskom vlasništvu, stavile u januaru, zbog takozvanog "sekundarnog" rizika. Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Iako je vlasnička struktura NIS-a više puta menjana, i dalje je većinski u rukama ruskih kompanija. Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelidžens iz Sankt Peterburga. Akcionarsko društvo Intelidžens postalo je vlasnik 11,3 odsto udela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na sajtu Beogradske berze 21. septembra.
Najveći udeo u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma (44,9 odsto), a država Srbija ima 29,9 odsto. Ostali udeo čine mali akcionari.
