Širenje uticaja države na medije i obesmišljavanje uloge regulatornih tela, glavne su zamerke novinarskih udruženja u Srbiji na nacrte dva najvažnija medijska zakona.
Ministarstvo informisanja uputilo je na javnu raspravu nacrte Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnom informisanju i medijima, navodeći da imaju za cilj da "unaprede sistem javnog informisanja".
Iz Koalicije za slobodu medija, koju čine više medijskih udruženja, i Udruženja novinara Srbije (UNS) navode da nacrti ne obezbeđuju ni smenu članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), čiji je rad u javnosti prethodno kritikovan.
Iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) o ovim tvrdnjama.
Javna rasprava o zakonima traje do 7. oktobra, nakon čega konačan nacrt Vlada usvaja kao predlog zakona i šalje Skupštini na usvajanje.
'Povratak' države u vlasništvo nad medijima
Marija Babić ispred Koalicije za slobodu medija navodi za RSE da je u oba nacrta zakona posebno sporno to što zakoni dozvoljavaju da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.
Prethodnim zakonskim rešenjima, kaže, to nije bilo dozvoljeno.
"Medijskom strategijom iz 2020. doneta je strateška odluka države da izađe iz vlasništva medija. Država se na ovaj način, na mala ili velika vrata, vraća u vlasništvo medija", kaže ona.
Medijskom strategijom Vlade Srbije za period od 2020. do 2025. predviđeno je okončanje procesa privatizacije pojedinih medija u državnom vlasništvu, ali i navedeno da su medijski zakoni samo delimično rešili problem "učešća države na medijskoj sceni".
Babić smatra da se na ovaj način "ozakonjava sve što Telekom radi".
Većinski vlasnik telekomunikacione kompanije Telekom Srbija je država, a u okviru ove kompanije posluju, između ostalog, kablovski operator televizije, interneta i telefonije Supernova, sportska televizija Arena i informativni TV Juronjuz Srbija (Euronews Serbia).
Iz Telekoma su za RSE naveli da je njihovo poslovanje u telekomunikacionom i medijskom sektoru "ne samo u skladu sa domaćim propisima i Ustavom, već i sa pravom EU, pravilima Saveta Evrope i najbolje evropske prakse". Kažu i da je reč o "neosnovanim navodima" medijskih udruženja.
Telekom je spomenut i u izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2022.
Navedeno je da se vodi nekoliko pravnih sporova i postupaka u koje je uključen Telekom "u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji".
Gordana Konstantinović, advokatica UNS-a kaže za RSE da je član koji se odnosi na vlasnike (izdavače) medija u odnosu na postojeće propise znatno "omekšan" i dozvoljava veće učešće države u medijima.
"Postoji veliki broj privrednih društava koji (prema ovom nacrtu) mogu da se pojave kao izdavači medija, a da država u njima ima udeo", kaže ona.
'Obesmišljavanje' Saveta za štampu i novinarske etike
Marija Babić, pravnica u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) navodi da su udruženja predlagala da se Savet za štampu uvrsti u zakon kako bi se regulisalo pitanje državnog finansiranja medija.
Savet za štampu je nezavisno telo koje koje su osnovala novinarska udruženja, a koje prati poštovanje novinarskog kodeksa u štampanim i onlajn medijima.
Babić navodi da već duže vreme postoji problem da državni organi novac dodeljuju medijima koji "sistemski krše etičke standarde".
"Ideja je bila da se komisije (za dodelu novca) obavežu da prilikom donošenja odluke uzmu u obzir odluke Saveta za štampu kako bi država prestala da dodeljuje sredstva građana ove zemlje onim medijima koji krše standarde, promovišu nasilje i govor mržnje", kaže ona.
Međutim, u nacrtu zakona koje je objavilo nadležno Ministarstvo navodi se da će odluke Saveta za štampu biti relevantne za ocenu projekata samo za medije "koji su prihvatili njegovu punu nadležnost". To znači da se odluke ovog tela neće primenjivati na medije koji ne priznaju Savet za štampu.
"Na ovaj način će se nagrađivati oni mediji koji ne poštuju etičke kodekse i koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu", rekla je Babić.
Gordana Konstantinović, advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS), navodi da je spomenuti član zakona u suprotnosti sa Medijskom strategijom Vlade Srbije iz 2020.
"Imate paradoksalnu situaciju da je u tom aktu Vlade piše da zakonom treba da se uredi da mediji koji ne prihvataju nadležnost Saveta za štampu ne mogu da koriste projektno sufinansiranje (države)", kaže ona dodajući da, prema sadašnjem nacrtu, mediji koji su jednom prekršili kodeks su u nepovoljnijem položaju nego medij koji konstantno krši kodeks, a ne priznaje nadležnost Saveta.
Inače, nadležnost Saveta za štampu ne priznaju pojedini tabloidi u Srbiji. Savet za štampu nema ovlašćenja da kažnjava medije, već samo izriče javne opomene za kršenje etičkih standarda.
Prema poslednjem izveštaju Saveta za štampu, u dnevnim novinama u Srbiji za četiri meseca (od oktobra 2022. do januara 2023) objavljeno je više od 2.650 tekstova u kojima je prekršen novinarski kodeks.
Kako se biraju članovi Saveta REM-a?
Marija Babić iz Koalicije za slobodu medija kaže da je predloženo rešenje koje se odnosi na izbor članova Saveta REM-a bolje nego u postojećem zakonu prema kojem su ih, između ostalog, birali odbori u Skupštini Srbije.
Sada su predlagači Ombudsman i Zaštitnik za ravnopravnost, kao nezavisna državna tela.
"Ono što je sporno je da se ti organi, bez obzira na njihov položaj kao samostalnih i nezavisnih organa, biraju u Skupštini Srbije i da nije dobro da oni budu predlagači“, kaže Babić navodeći da je cilj da se REM oslobodi "političkog uticaja".
Ona dodaje i da su se novim propisima pooštrili kriterijumi za izbor članova REM-a. Ipak, kako navodi, zahtev medijskih udruženja da se donošenjem novog zakona smene sadašnji članovi Saveta REM-a za sada nije prihvaćen.
"Smatramo da s obzirom da se menjaju i kriterijumi za izbor članova Saveta i predlagači, postoji legitiman osnov da donošenjem zakona sadašnjim članovima REM-a prestane mandat“, kaže Babić.
Smena članova Saveta REM-a našla se i među zahtevima organizatora protesta "Srbija protiv nasilja" koji su počeli nakon masovnih pucnjava u maju zbog toga što, kako se ističe, nisu sankcionisali televizije sa nacionalnim frekvencijama koje promovišu nasilje.
U izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz 2022. spominje se REM i navodi da je ovo telo dodelilo 2022. nacionalne frekvencije televizijskim kanalima "koji su dobijali opomene od REM-a zbog kršenja njihovih zakonskih obaveza".
U izveštaju se navodi i da Srbija treba da obezbedi "punu finansijsku i operativnu nezavisnost REM-a" u skladu sa pravnim tekovinama EU.
Raniji sporovi oko medijskih propisa u Srbiji
Predstavnici države i medijskih udruženja godinama su, uz niz međusobnih sporova, radili na izradi poslednje Medijske strategije koja predstavlja osnov za usvajanje novih zakona.
Medijska strategija definiše razvoj medija u Srbiji, a u njoj su opisani svi budući koraci koje vlasti nameravaju da preduzmu kako bi se poboljšalo stanje u medijskoj sferi.
Strategija je usvojena 2020, a sa njenom izradom se počelo 2017.
Krajem marta 2018. godine saopšteno je da je Medijska strategija završena, iako su radnu grupu nekoliko meseci pre toga napustili predstavnici najvećih medijskih udruženja, koji su ocenili da je ta strategija "nelegitiman dokument, izrađen bez učešća relevantnih predstavnika struke i civilnog društva".
Nakon toga predstavnici vlasti objavili su da je izrada medijske strategije obustavljena.
Nova radna grupa formirana je u junu 2018.
Nakon što je strategija usvojena, Medijska koalicija je saopštila da se situacija na medijskoj sceni iz dana u dan pogoršava.
Po indeksu slobode medija međunarodne organizacije "Reporteri bez granica", Srbija je na 91 mestu, poslednja među državama Zapadnog Balkana.
Saradnja na tekstu: Jovana Krstić
Facebook Forum