Mediji iz Srbije jedan su od najvećih izvoznika lažnih vesti u susedne države, pokazuju podaci specijalizovanih portala koji prate ovaj negativni fenomen u državama Zapadnog Balkana.
Istovremeno, Srbija je, prema poslednjem dostupnom istraživanju o uticaju lažnih vesti, treća zemlja u Evropi - odmah iza Rumunije i Češke. Iako se ovi podaci Monitora evropskih komunikacija (European Communication Monitor) odnose na 2018. godinu, urednik portala Fakenews tragač, Stefan Janjić ističe da se situacija nije promenila.
„Mogu da konstatujem da je broj lažnih vesti u prethodne dve godine samo rastao, pogotovo u medijima koji su najčešći prenosioci lažnih vesti, a to su, prema statistici na našem sajtu, na prvom mestu Informer, na drugom Alo, na trećem Kurir. Tako da ja primećujem trend povećanja lažnih vesti“, rekao nam je Janjić.
Takvu statistiku, Vesna Radojević, urednica beogradskog Raskrikavanja, portala koji se bavi otkrivanjem lažnih vesti u Srbiji, vidi kao poraznu.
„Mi smo, zapravo, najveći izvor lažnih vesti za zemlje regiona. Možda zato što smo najveće tržište, možda zato što ti naši portali i mediji imaju veliku čitanost u celom regionu“, kaže Radojević za RSE.
O kolikom se broju lažnih vesti radi pokazuje podatak da je Raskrikavanje u godini za nama izbrojalo čak 945 lažnih vesti samo na naslovnicama četiri najtiražnija tabloida u Srbiji - Alo, Informer, Srpski telegraf i Kurir.
Mnoge od tih vesti prešle su granice Srbije.
„Jedan od većih problema u medijskom prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), jeste veliki priliv dezinformacija lažnih vijesti iz medija iz Srbije“, ističe urednik bh portala Raskrinkavanje.ba, Emir Zulejhić.
Istraživanje koje su sproveli u prethodnoj godini pokazalo je da se od 29 medija koji su označeni kao izvori političkih dezinformacija, čak 15 nalazi u Srbiji.
„To je naša grupa najvećih dezinformatora koji to kampanjski rade i kod kojih smo uočili da vrlo često objavljuju jedne te iste informacije i vrlo često jedni druge koriste kao izvore“, kaže Zulejhić.
Sadržaj koji ovi mediji proizvode odnosi se na politička pitanja vezana za BiH i regiju, ali i na geopolitička pitanja koja se oblikuju dominantno kroz anti-zapadnu prizmu, stoji u istraživanju ovog portala.
Lažne vesti kao 'mejnstrim'
Lažne vesti su u Srbiji postale ’mejnstrim’, konstatuje novinarka iz Srbije Vesna Radojević i zaključuje da „građani koji tabloide koriste kao izvor informacija, mogu samo da se dezinformišu“.
Tabloidi su istovremeno i štampa koja se u Srbiji najviše prodaje. Ono što ih razlikuje od takvih medija u svetu, ukazuje Radojević, jeste da im je politika dominantna tema, pa se samim tim i najveći broj lažnih vesti odnosi na dešavanja iz te oblasti.
„Zapadni tabloidi se uglavnom bave privatnim životima različitih ljudi iz različitih sfera. To nisu informacije od javnog interesa, ali ljudi prosto na te vesti ’klikću’, kupuju novine zbog toga, prosto ih zanimaju afere i preljube. Kod nas je to malo drugačije i teme su iste već godinama i otprilike su u sferi unutrašnje i spoljne politike“, kaže Radojević.
Tako su najčešće mete lažnih vesti u 2019. godini, u Srbiji bili lideri političke opozicije.
„Cele godine smo tako mogli da slušamo i da čitamo narativ da je (Dragan) Đilas (lider opozicione Stranke slobode i pravde, članice Saveza za Srbiju, dod. aut.) fašista, da su svi oni lopovi, da kradu, lažu…“, kaže Vesna Radojević.
Potpuno je drugačiji narativ pratio izveštavanje o predsedniku Srbije i lideru vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću. „Isključivo su pozitivno izveštavali o Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci, odnosno o politici te stranke i o tome kako vodi državu“, rekla nam je.
Ipak, i Vučić je bio tema lažnih vesti ovih tabloida, pa je tako jedan od njih objavio šta je predsednik Srbije poručio na sastanku sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, iako je taj sastanak u međuvremenu bio odložen.
'Stari prijatelji' i 'dežurni neprijatelji'
Isključivo pozitivan ton pratio je i izveštavanje o Vladimiru Putinu, predsedniku Rusije. Nakon njegove posete Beogradu u januaru prošle godine, mogli smo da pročitamo i da je Hitna pomoć primila manje poziva tokom njegovog boravka u glavnom gradu Srbije jer su se građani "osećali sigurnije kada je Putin bio tu".
I dok je Putin bio najveći prijatelj Srbije, „dežurni neprijatelji“ su i u 2019. godini bili albanski narod, politički lideri Kosova i NATO savez.
Lažne vesti su bile primetne tokom čitave godine kada se izveštavalo o temama vezanim za odnose sa Kosovom, pa i kada su u pitanju izjave svetskih državnika.
Raskrikavanje kao primer navodi pisanje nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, u julu prošle godine i vesti da je tom prilikom poručio kako „nezavisnost nije gotova stvar“. Te tvrdnje bile su netačne, jer francuski predsednik nezavisnost Kosova nijednog momenta nije doveo u pitanje.
U tabloidima se moglo pročitati i da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov poručio kako će „Srbi i Rusi braniti Kosovo”, iako, kako su utvrdili novinari Raskrikavnja, takva izjava nikada nije data.
Zabeležene su i najave „specijalnih ratova“ protiv predsednika Vučića, kao i lažne tvrdnje o špijunskim aferama. Pred kraj godine, dominantna tema bila je afera „Krušik“, koja se odnosi na potencijalne zloupotrebe sa trgovinom oružja u valjevskoj fabrici namenske industrije, a sa kojima se u vezu dovodi i otac ministra policije Srbije. Meta lažnih vesti je postao uzbunjivač Aleksandar Obradović, koji je javnosti učinio dostupnim dokumenta o dešavanjima u toj fabrici.
„On je predstavljen kao špijun, kao strani agent, kao čovek koji je zarad nekih svojih ličnih interesa prodavao dokumenta stranim agentima, trgovcima oružjem i tako dalje. To su bile pristrasne, neutemeljene vesti, manipulacije činjenicama“, rekla nam je Vesna Radojević.
Presude ne zaustavljaju ni lažne vesti, ni priliv finansija
Zbog lažnih vesti, kleveta i uvreda, tokom godine su izrečene brojne presude protiv tabloida, donete po privatnim tužbama onih koji su im bili mete.
Opozicioni političar Dragan Đilas je na primer, samo u proteklih nekoliko meseci više puta objavio da je dobio sudske sporove protiv "predstavnika vlasti i njihovih tabloida" zbog povrede ugleda i časti. Spor protiv tabloida Informer, nedavno je dobio i glavni i odgovorni urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, novinar Stevan Dojčinović.
Uz to, i Savet za štampu, nezavisno, samoregulatorno telo koje prati rad štampanih medija, u protekloj godini je donelo više odluka o kršenju Kodeksa novinara Srbije.
Ništa od toga nije uticalo na smanjenje lažnih vesti, a mediji koji su ih plasirali i dalje su nesmetano dobijali javni novac kroz različite konkurse i tendere.
Primera radi, prema istraživanju „Kešformisanje“ koje je portal Raskrikavanje sproveo analizirajući javno dostupna dokumenta o izvorima informisanja medija, četiri tabloida koja su prednjačila u širenju lažnih vesti, u 2017. i 2018. godini su putem različitih projekata opština u Srbiji, čiji je cilj finansiranje sadržaja od javnog interesa, dobili gotovo 375.000 evra.
„Mediji koji su prekršili više puta Kodeks novinara Srbije u toku jedne godine ne bi trebalo da dobiju nikakve projekte ni lokalne samouprave ni Ministarstva Kulture. Međutim, to se i dalje dešava, to se ne primenjuje. Kada bi se to primenjivalo više, možda bi na neki način uticalo“, rekao nam je Bojan Cvejić, predstavnik Saveta za štampu, dodavši da za svaki tabloid imaju makar jednu odluku o Kršenju kodeksa novinara svakog meseca.
Nema povoda za optimizam
„Medijska scena u Srbiji, poslednjih godina sve više liči na nešto što se i ne može nazvati medijskom scenom. Većina tih takozvanih medija, zapravo više i nisu mediji, ne rukovode se novinarskim postulatima, profesionalnim standardima, jednostavno ne rade ono što bi trebalo da rade kao svoju osnovnu ulogu“, ocenjuje Cvejić, inače novinar dnevnika Danas.
Urednik Fakenews tragača istovremeno zaključuje da nema povoda za optimizam kada je u pitanju suzbijanje lažnih vesti sve „dok postoji medijsko tržište na kome je moguće plasirati takve dezinformacije bez apsolutno bilo kakvih posledica, uz čak neku vrstu nagrade od strane države u vidu sredstava na konkursima za finasiranje medijskih projekata“.
Ocena Ministarstva informisanja
Državni sekretar u Ministarstvu za kulturu i informisanje Aleksandar Gajović za RSE kaže da to Ministarstvo „izuzetno poštuje i Savet za štampu i Kodeks novinara“, te da u periodu njegovog mandata na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja „Komisija nikada nije dodelila sredstva niti jednom od medija koji su Kodeks prekršili“.
Na pitanje odakle onda informacije o visokim novčanim sredstvima koje su ti mediji ipak dobili, Gajović kaže „da problemi u tom smislu postoje na lokalnom nivou“.
„Za to su odgovorne pre svega lokalne samouprave. Mi nemamo nadležnost nad tom vrstom konkursa koju lokalne samouprave raspisuju i tu je moguće da ima problema. To je ono što ponekada u medijima izlaze određene informacije da su dobili sredstva oni mediji koji su kršili Kodeks novinara, odnosno odluke Saveta za štampu“, rekao je Gajović za RSE dodavši da se „protive svakoj takvoj odluci“ i da oni koji smatraju da su oštećeni mogu da pokrenu upravni spor.
Govoreći o fenomenu lažnih vesti, Gajović ističe da one „mogu samo da uznemire javnost“, i da je to delo koje „mora biti sankcionisano“.
Vreme 'postistina' i 'ukidanje etike i morala'
„Teorijski, još pre par godina je definisano da smo ušli u period postistine, u kojoj se politička kultura i kampanje i društveni uticaj uopšte, ostvaruje kroz jednu vrstu populizma, tabloidizacije i relativizovanje činjeničnih podataka“, ocenjuje za RSE teoretičarka medija Ivana Kronja govoreći o fenomenu lažnih vesti za koji kaže da je, mada je svetski, poprimio i „snažne lokalne odlike“.
„Ide se na afektivni deo ličnosti čoveka, odnosno gledaoca i publike medija gde se utiče na emocije i gde se pojačavaju stereotipi, što je posebno karakteristično za novinsku tabloidnu kulturu koja i inače pripada kulturi političkog populizma, a sada je zaista prešla svaku granicu u uticaju i u našoj javnoj sferi“, kaže Kronja.
Ona kaže i da se stiče utisak da se određene političke kampanje, stavovi, imputi stanovništvu vode kroz takoreći „pisanje dramskih scenarija“.
„To je naročito prisutno u temama koje su oduvek bile poslastica za tabloidnu kulturu i medije, kao što su katastrofe, ubistva, krvni delikti, te u negativnom smislu atraktivne teme, gde se na primer ubistva i otmice obrađuju kao neke dramske serije“.
Ona ističe i da princip „postistine“ i „dramatizacija“, odnosno tabloidizacija, relativizacija i laž, za direktnu posledicu imaju „ukidanje kategorija“ klasične etičnosti i građanske društvene i moralne odgovornosti.
Lažnih vesti je mnogo više nego što istraživanje pokazuje
Brojka od 945 lažnih vesti koliko je beogradsko Raskrikavanje izbrojalo, odnosi se međutim, samo na naslovne strane i to samo četiri odabrana tabloida.
Vesna Radojević ističe da bismo govorili o daleko većem broju da su se bavili tekstovima objavljenim makar i unutar istih tih novina ili temama koje spadaju u oblast šou-biznisa i sporta.
Facebook Forum