Predstavnici opozicionih snaga iz Srbije dve sedmice pred vanredne parlamentarne izbore u toj državi, pojačali su kampanju na Kosovu.
U mnogo čemu različite desničarske i proevropske snage većinom se slažu u osporavanju kosovske nezavisnosti, ali i političkog kursa koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zauzeo prema ovom pitanju.
Ipak, u opozicionim porukama preovladavaju one koje se odnose na nastojanja da se građani podstaknu da izađu na izbore, ili kako je to jedan od nosilaca liste Srbija protiv nasilja Miroslav Aleksić poručio iz centra Gračanice, jedne od deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, "da znaju da 17. decembra i oni biraju vlast".
Aleksić je inače bio jedan od desetak kandidata za poslanike u Skupštini Srbije, koji je ispred liste Srbija protiv nasilja 4. decembra boravio u Gračanici gde su, kako su najavili, trebali da razgovaraju sa meštanima. Odatle su otišli i u Severnu Mitrovicu, opštinu sa srpskom većinom na severu Kosova.
"Građani odavde (sa Kosova) treba da pošalju poruku Aleksandru Vučiću (predsedniku Srbije) i Srpskoj listi, da nemaju više njihovu podršku", rekao je pored ostalog Aleksić.
Na to su iz Srpske liste odgovorili da Aleksić i drugi kandidati za poslanike ispred liste Srbija protiv nasilja, "izazivaju podele između Srba na ovim prostorima".
"Ipak, nepune dve nedelje nas dele od izbornog dana kada će Srbi sa Kosova i Metohije još jednom pokazati da jedino veruju predsedniku Vučiću i da će svojim glasom pokazati da žele da Srbija nastavi da jača jer to znači sigurnost i opstanak Srba na ovim prostorima", navode pored ostalog u saopštenju.
Srpska lista je najveća stranka kosovskih Srba koja je formirana 2013. uz podršku Srpske napredne napredne stranke (SNS), na čijem je čelu do maja ove godine bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Međutim, iako nije zvanično na čelu ove partije, Vučić aktivno vodi kampanju SNS-a za predstojeće izbore u Srbiji.
SNS je na vlasti u Srbiji došao 2012. godine i do sada su na izborima imali podršku većine Srba sa Kosova.
U nedelju, 17. decembra, Srbi sa Kosova će svoje pravo glasa moći da iskoriste u gradovima u Srbiji, jer Vlada Kosova nije dozvolila otvaranje biračkih mesta u srpskim sredinama na Kosovu.
Šta kažu građani?
Živka Savić iz Gračanice smatra da Srbi sa Kosova treba da iskoriste svoje pravo glasa na izborima za Skupštini Srbije 17. decembra, jer se "samo tako mogu sačuvati institucije Srbije na Kosovu".
"Zbog našeg opstanka ovde, za budućnost naših unuka, bar njima da bude dobro", kaže Savić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
U srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu zdravstvene, obrazovne, ali druge institucije Srbije. Na rukovodećim položajima u tim institucijama su uglavnom funkcioneri Srpske liste, odnosno sam predsednik ove stranke, Zlatan Elek, je na čelu Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici.
Da Srbi sa Kosova treba da iskoriste svoje pravo glasa 17. decembra smatra i Aleksandar Milić iz Gračanice.
"Nebitno je koga podržavate, ali ako već imate pravo da glasate, glasajte", kaže on.
S druge strane, Saša iz Leposavića smatra da predstojeći izbori u Srbiji pripadnicima srpske zajednice na Kosovu neće doneti ništa novo, niti bolju budućnost i zato je već odlučio da neće glasati.
"Izašao bih na lokalne izbore na Kosovu, tu odlučujemo o našoj budućnosti, o ljudima koji će nas da vode, našu opštinu", kaže ovaj sagovornik RSE.
Trenutno su u četiri opštine na severu Kosova, Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku, na vlasti albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali poslednje lokalne izbore u aprilu.
"Ne pada mi na pamet da izađem na izbore (za Skupštinu Srbije)", kaže Dejan, takođe iz Leposavića, te pojašnjava da je takvu odluku doneo jer se biračka mesta ne otvaraju na Kosovu.
"Ovde sam rođen, ovde planiram da ostanem da živim, kakav je to način da glasam u Rašku?".
Zašto Srbi sa Kosova glasaju u Srbiji?
Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 19. novembra poslao pismo Majklu Devenportu, šefu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, u kome navodi da je neophodan poseban sporazum Prištine i Beograda za otvaranje biračkih mesta za srpske izbore na Kosovu.
"Zahtev za takav sporazum mora da dođe iz Srbije, kao zainteresovane strane", precizirao je Kurti i dodao da "svaki zahtev mora da bude zasnovan na suverenitetu i nezavisnosti Kosova".
Potom je 1. decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da parlamentarni izbori 17. decembra neće biti održani u srpskim sredinama na Kosovu, jer "Kurti insistira isključivo na priznanju kosovske nezavisnosti kao uslovu za održavanje izbora".
Prema odluci Republičke izborne komisije Srbije, Srbi sa Kosova će 17. decembra svoje pravo glasa moći da iskoriste u pograničnim gradovima u Srbiji: Vranju, Kuršumliji, Raški i Tutinu. Na isti način su glasali i na parlamentarnim i predsedničkim izborima 3. aprila 2022.
Poslednji parlamentarni izbori koje je Srbija organizovala za srpsku zajednicu na Kosovu bili su 21. juna 2020. godine. Ti izbori su održani po ranijoj praksi, gde je glasove prikupljala misija OEBS-a na Kosovu. Glasački listići su potom prebrojani u Raškoj i Vranju, dva pogranična mesta u Srbiji.
Ova praksa ustanovljena je još 2017. godine i kosovske vlasti su to dozvoljavale do prošle godine. Tada je Vlada Kosova tražila da Srbija uputi direktan zahtev vlastima za održavanje izbora na teritoriji Kosova.
Kakve poruke se šalju Srbima na Kosovu?
Kandidati za poslanike Srbija protiv nasilja su poručili kako su oni spremni da pregovaraju u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom ali da "nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama".
U tom kontekstu je Miroslav Aleksić rekao kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sam prihvatio sporazum o normalizaciji odnosa u februaru ove godine i aneks dokument za njegovu implementaciju sredinom marta.
"Država Srbija se nije obavezala (na sporazum o normalizaciji odnosa), obavezao se Aleksandar Vučić, on kao on. Ja sam rekao, svaki sporazum koji predviđa članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama nije i ne može biti prihvatljiv za Srbiju", naveo je.
Sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, pored ostalog, predviđa međusobno poštovanje teritorijalnog integriteta i priznavanje dokumenata, te državnih simbola. Takođe, Srbija se njime obavezuje da neće blokirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Inače, Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, koja je proglašena 2008. godine a i sam predsednik Vučić je u nekoliko navrata isticao kako nikada neće dozvoliti da Kosovo postane član Ujedinjenih nacija. On je krajem novembra rekao kako srpska opozicija i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti imaju isti cilj a to je "smeniti Vučića".
Osim kandidata liste Srbija protiv nasilja, na Kosovu je krajem novembra bio i predsednik Nove Demokratske stranke Srbije, Miloš Jovanović. Njegova stranka na predstojećim izborima u Srbiji nastupa kao deo koalicije NADA (Nacionalno demokratska alternativa), koja se zalaže za saradnju sa EU ali ne i nužno, odnosno ne ako je za tako nešto uslov priznanje nezavisnosti Kosova.
Boraveći na Kosovu, Jovanović je, pored ostalog, obišao dve opštine sa srpskom većinom, Gračanicu i Štrpce.
Svoju navodnu sliku sa Kosova je na društvenoj mreži X postavila i Milica Đurđević Stamenkovski iz Srpske stranke Zavetnici uz poruku da je "ušla kroz šumu" jer joj se "godinama blokira ulazak" kroz zvanične prelaze. Ipak, na fotografiji ne može jasno da se vidi da li se ona zaista nalazi na teritoriji Kosova.
Ona se nalazi na listi kandidata "Nacionalno okupljanje", koju pored Zavetnika čini i desno orjentisana stranka Srpski pokret Dveri.
Može li dosadašnja opozicija da ugrozi SNS na Kosovu?
Izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, Miodrag Milićević, navodi kako su Srbi sa Kosova "razočarani" politikom zvaničnog Beograda, te da je teško motivisati ih da se odazovu izborima 17. decembra.
Prema njegovoj oceni, pripadnici srpske zajednice na Kosovu nisu u dovoljnoj meri ni upoznati sa programom koje nude stranke iz Srbije ali zaključuje da je pad popularnosti SNS-a evidentan.
"Opet, jako je teško napraviti realnu projekciju što se biračkog tela sa Kosova tiče jer, svedočili smo na svim prethodnim izborima, da je SNS jako dobro organizovan i da će sasvim sigurno insistirati na tome da se organizovano voze do biračkih centara", navodi Milićević.
Međutim, Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose kaže da je izborna lista Srbija protiv nasilja pokazala da može na terenu da razgovara sa Srbima sa Kosova, za razliku od Vučićeve Srpske napredne stranke.
"To je značajan moment koji će imati efekat na birače koji ne žive na Kosovu ali su poreklom sa Kosova. Drugo, raspoloženje među Srbima na Kosovu se apsolutno promenilo i prema Srpskoj listi i prema (Aleksandru) Vučiću posle Banjske. Tu nema nikakve sumnje, ali druga je stvar koliki je to broj glasova", poručuje Janjić.
On ukazuje da je najvažnija poruka Srbima sa Kosova zapravo ta da 17. decembra iskoriste svoje pravo glasa, kako ne bi bilo eventualne manipulacije.
ProGlas na Kosovu
U nedelju, 3. decembra, su u Severnoj Mitrovici na severu Kosova boravili i neki od inicijatora 'ProGlasa', pisac i izdavač Gojko Božović i profesor na Univerzitetu u Beogradu Miodrag Jovanović.
Na tribini u Severnoj Mitrovici su naveli kako se u javnosti malo zna o realnim problemima Srba sa Kosova, da bi i njihov glas trebao da se čuje, te da bi trebali da utiču na odluke koje se odnose na njihove živote.
'ProGlas' je inicijativa jednog dela javnih ličnosti u Srbiji, koji nastoje da podstaknu što veću izlaznost na izbore 17. decembra.
Neki od potpisnika ove inicijative su glumac i reditelj Dragan Bjelogrlić, sudija Miodrag Majić, akademik Vladimir Kostić i drugi.
Potpisnici ProGlasa imaju kritički stav prema dosadašnjoj politici vladajuće Srpske napredne stranke i smatraju da je "neophodno obnoviti demokratski poredak, pravne i političke institucije, duh slobodne i kritičke rasprave u kojoj će ljudi učestvovati bez straha od posledica".
