Osamnaest izbornih lista je Republička izborna komisija (RIK) proglasila za učesnike na vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra.
Rok za prijavu istekao je 26. novembra u ponoć, a RIK je 1. decembra proglasio zbirnu listu.
Svaka zvanično registrovana stranka, koalicija ili grupa građana imaju pravo da uđu u izbornu trku.
Uslov je samo da uz podnošenje svoje prijave imaju iza sebe i 10.000 potpisa birača, odnosno 5.000 kada je reč o strankama ili koalicijama predstavnika nacionalnih manjina.
Za Skupštinu Srbije bira se 250 poslanika.
Poslaničko mesto dobiće one liste koje su na izborima osvojile najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova.
Liste nacionalnih manjina mogu da osvoje mandate u Skupštini Srbije i ako osvoje manje od tri odsto glasova. Tih lista na ovim izborima je sedam.
RSE donosi pregled izbornih lista i za šta se zalažu.
Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane
Izborna lista vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) nosi ime predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Do maja je bio i lider SNS-a, a sada je član stranke.
Vučić sa predizbornih skupova poručuje da građani ne glasaju samo za listu poslanika, već za predsednika.
"Za ili protiv mene", poruka je Vučića.
On takođe u kampanji poručuje da Srbija neće priznati Kosovo.
Ohridski sporazum koji je Vučić postigao sa premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem predviđa da Srbija prizna državne simbole Kosova, ne prigovara članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, te da strane uzajamno poštuju teritorijalni integritet i suverenitet.
Vučić takođe u kampanji poručuje da nije "uveo sankcije" Rusiji zbog agresije na Ukrajinu jer, kaže, zna da sankcije ne rešavaju problem.
SNS se zalaže za članstvo u EU.
Na listi "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" nalaze se i kandidati Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Zdrave Srbije, Srpske narodne partije Nenad Popovića i Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića.
Srpska napredna stranka je okosnica vladajuće koalicije od 2012. godine.
Ivica Dačić – premijer Srbije
Lista nosi ime lidera socijalista i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića koji se "kandiduje" za premijera.
Socijalisti su manji koalicioni partner Srpske napredne stranke od kako su naprednjaci došli na vlast 2012.
Na listi socijalista je i doskorašnji koalicioni partner Jedinstvena Srbija, kao i Zeleni Srbije.
Kao ključne prioritete navode socijalnu pravdu i patriotizam.
Zalažu se za ulazak u Evropsku uniju, ali poručuju da "nikada neće okrenuti leđa Rusiji i Kini".
Protiv su sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Podržavaju dijalog sa Kosovom, ali poručuju da "nema stolice" za Kosovo u Ujedinjenim nacijama, niti nezavisnosti Kosova.
Na centralnoj izbornoj konvenciji socijalista u Beogradu pevana je pesma sa stihovima "Oj Кosovo, Кosovo, zemljo moja voljena".
U kampanji socijalista primetno je pozivanje na Slobodana Miloševića, nekadašnjeg lidera SPS-a i predsednika Srbije i Jugoslavije, kome se sudilo za ratne zločine u Haškom tribunalu. Preminuo je pre donošenja presude.
Treći na izbornoj listi socijalista je Marko Milošević, unuk Slobodana Miloševića.
Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka
Prvi na listi radikala je lider stranke i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj.
Šešelja je Haški tribunal osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja i premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.
Radikali se zalažu za prekid evropskih integracija i da Srbija postane članica BRIKS-a, grupacije koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Poručuju da će biti čvrsta prepreka prihvatanju francusko-nemačkog i bilo kog drugog plana koji ne vidi Kosovo kao sastavni deo Srbije.
Radikali na parlamentarne izbore idu samostalno, ali će sa naprednjacima nastupati zajedno u pojedinim opštinama i gradovima, uključujući i Beograd.
Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović- Nacionalno okupljanje – Državotvorna snaga
Ovu listu čine desničarske snage – Srpska stranka Zavetnici i Srpski pokret Dveri.
"Srbija na prvom mestu a ne Evropska unija niti bilo šta drugo", jedna je od njihovih predizbornih poruka.
Ove stranke su protiv ulaska Srbije u EU i NATO, a smatraju da je alternativa BRIKS.
Protive se nezavisnosti Kosova i francusko-nemačkom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Takođe su protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Zalažu se za vojnu neutralnost zemlje.
U vreme izborne kampanje predsednica stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski sastala se u Bundestagu sa ko-predsednikom ekstremne desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AFD) Tinom Krupalom.
Miloš Jovanović – Nada za Srbiju
Ovu listu čine desno orijentisani Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS).
Francusko – nemački plan za Kosovo je za ovu izbornu listu "crvena linija koja nije smela da se pređe".
Jedan od lidera te koalicije i predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović rekao je da će se boriti do kraja da Kosovo ostane sastavni deo Srbije.
Umesto članstva u EU zalažu se za saradnju – ekonomsku, trgovinsku, kulturnu i akademsku u Evropskom ekonomskom prostoru.
Iz ove koalicije takođe poručuju da ekonomski razvoj ne može da počiva na subvencionisanju stranih investicija.
Prvi na ovoj izbornoj listi je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović, dok je drugi Vojislav Mihailović, predsednik POKS-a i unuk Draže Mihailovića, komandanta četničkog pokreta iz Drugog svetskog rata.
Savez Vojvođanskih Mađara – Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost
Lista "Za našeg predsednika, za našu zajednicu, za budućnost" ("Elnökünkért, közösségünkért, a jövőért) ima položaj liste nacionalne manjine.
Kao glavne tačke programa SVM navodi borbu protiv "ilegalnih migranata", zatim evropske integracije, strateško partnerstvo Srbije i Mađarske, zaštitu prava nacionalnih manjina.
Savez vojvođanskih Mađara je najveća vojvođanska mađarska stranka.
Prethodnih godina bili su deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom i podržavali većinu zakonskih predloga u Skupštini Srbije.
SVM gaji bliske odnose sa Fidesom, strankom mađarskog predsednika Vlade Orbana Viktora.
Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić
Ova izborna lista koju čini više proevropskih opozicionih stranaka ponela je naziv protesta koji su se nekoliko meseci održavali širom Srbije nakon dva masovna ubistva u maju, u kojima je stradalo 19 uglavnom dece i mladih.
Stranke koje čine ovu izbornu listu nisu saglasne oko svih pitanja, poput Kosova na primer.
Zalažu se za tehničku vladu posle izbora koju bi na godinu dana, osim stranaka sa ove liste, činila i nacionalna opozicija koja je za smenu vlasti.
Ta vlada se, kako je rekao za Novu S lider Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde (SSP), ne bi bavila francusko-nemačkim planom i usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, pošto o tome različite opozicione stranke imaju različite stavove.
Bavili bi se "dekriminalizacijom, zaustavljanjem rasta cena i oslobađanjem medija, da bi se potom organizovali slobodni izbori".
Kao prvi korak koji najavljuju ako pobede na izborima jeste ispunjavanje svih zahteva protesta Srbija protiv nasilja.
Među tim zahtevima su bile i smene rukovodstva Radio-televizije Srbije, članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama.
Listu Srbija protiv nasilja čine Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Zeleno – levi front, Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak – Ćuta, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Srbija centar, Zajedno, Pokret za preokret, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Novo lice Srbije.
Ujedinjeni za pravdu – Usame Zukorlić - Tomislav Žigmanov
Listu "Ujedinjeni za pravdu" čine Stranka pravde i pomirenja i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini.
Ova bošnjačko-hrvatska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine.
Njene stranke imaju ministre u Vladi Srbije.
Zalažu se za ulazak Srbije u EU.
Jedan od nosioca liste i lider Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić rekao je za Politiku da veruje da će Srbija jednog dana ipak pristupiti NATO-u.
SDA Sandžaka – Sulejman Ugljanin
I ova izborna lista ima položaj liste nacionalne manjine.
Zalažu se za članstvo Srbije u EU i NATO-u.
Takođe se zalažu za očuvanje i unapređenje prava Bošnjaka, poput proporcionalne zastupljenosti Bošnjaka u državnim organima i institucijama.
Nosilac liste i lider SDA Sandžaka Sulejman Ugljanin poručio je da žele da sa "novim snagama u Srbiji budu deo nove vlade koja će rešavati krupne stvari".
Zajedno za budućnost i razvoj – Koalicija za mir i toleranciju
I ova koalicija, koju čini više stranaka i pokreta manjinskih zajednica, ima status liste nacionalne manjine.
Žele da unaprede prava nacionalnih manjina.
Najavljuju da bi se u parlamentu zalagali za implementaciju zakona koji se odnose na prava manjinskih naroda.
Koaliciju čine Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Vlaška narodna stranka, Građanski savez Mađara, Demokratska zajednica Hrvata, Građanska stranka Grka Srbije, Savez Jugoslovena i Vojvođanski pokret.
Narodna stranka – Siguran izbor. Ozbiljni ljudi
Prvi na ovoj listi je Vuk Jeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova i predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Odbacivanje francusko – nemačkog plana, zabrana kopanja litijuma i promena sistema su ključne stvari koje navode članovi ove stranke u kampanji.
Protiv su nezavisnosti Kosova, zalažu se za vojnu neutralnost.
Takođe su protiv uvođenja sankcija Rusiji.
Jeremić je za RTS rekao da bi Srbija trebalo da redefiniše svoje odnose sa EU, predlažući članstvo u Evropskom ekonomskom prostoru.
Dobro jutro Srbijo
Nosioci ove liste su bivši ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović iz pokreta Dosta je bilo (DJB), bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke (SDS) Boris Tadić i Ana Pejić iz pokreta Otete bebe.
Kažu da ih je spojilo, između ostalog, protivljenje francusko – nemačkom planu i sankcijama Rusiji.
Za SDS je strateški cilj da Srbija postane članica EU, dok Radulović smatra da su Srbiji neophodne evropske integracije, ali ne i ulazak u EU.
Nakon proglašenja ove izborne liste saopšteno je da se koaliciji pridružila i Demokratska unija Roma (DUR), i da će njeni predstavnici biti kandidati koalicije "Dobro jutro Srbijo" za pokrajinske izbore u Vojvodini.
Politička borba Albanaca se nastavlja – Šaip Kamberi
Ovu listu čini koalicija albanskih stranaka iz Bujanovca i Preševa sa juga Srbije - Partija za demokratsko delovanje (PDD), Demokratska partija Albanaca (DPA) Demokratska unija Albanaca (DUA) i Partija za demokratski progres (PDP).
Lista "Politička borba Albanaca se nastavlja" (Beteja politike e Shqiptarëve vazhdon – Shaip Kamberi) ima status izborne liste nacionalne manjine.
Prvi na listi je Šaip Kamberi, predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD) i dosadašnji poslanik u Skupštini Srbije.
Kamberi je ranije izjavio da su ciljevi albanske nacionalne manjine u Srbiji integracija Albanaca u državne i javne institucije, problemi u školstvu i ekonomski razvoj juga Srbije.
On je takođe rekao da je "Kosovo priznata država i da to ne može da se menja", te da bi evrointegracije trebalo da budu primarni spoljnopolitički cilj vlasti.
Mi glas iz naroda, Branimir Nestorović
Ovu listu podnela je istoimena grupa građana.
Desno su i proruski orijentisani i protive se priznanju Kosova.
Prvi na listi je pedijatar, pulmolog i alergolog Branimir Nestorović.
U intervjuima je izjavljivao da je protivnik EU.
Poručuje da je podrška njihovoj listi "podrška savezu Srbije sa bratskom Rusijom".
Nestorović je široj javnosti postao poznat kada se u svetu pojavio korona virus nazivajući ga "najsmešnijim virusom u istoriji čovečanstva, koji postoji na Fejsbuku".
Tada je poručio ženama da mogu slobodno da idu u Milano u šoping.
U svojim medijskim nastupima, kako je zabeležio Istinomer, govorio je o paralelnim svetovima, crnim rupama i portalima u drugu dimenziju.
Srbija na zapadu – Da se struka pita
Lista nosi naziv "Zoran Vuletić – Nemanja Milošević – Srbija na Zapadu – Da se struka pita – Vladimir Kovačević".
Listu čine Nova stranka - Da se struka pita, Građanski demokratski forum i organizacija "Glas".
Ova grupacija se zalaže za ulazak Srbije u EU i normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Zoran Vuletić, predsednik GDF-a je u grupi javnih ličnosti koje se zalažu da Srbija prihvati evropski plan za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Takođe se zalaže za uvođenje sankcija Rusiji.
Među programskim osnovama organizacije Glas, navodi se i ulazak Srbije u NATO, usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU, kao i sankcije Rusiji.
Vladimir Kovačević, privrednik i lider Nove stranke smatra da je pored okrenutosti Srbije ka Zapadu, značajan i "ekonomski patriotizam", razvoj domaće privrede i zaustavljanje inflacije.
Ruska stranka – Slobodan Nikolić
Rusofilstvo, socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam, srpski nacionalizam – tako je na sajtu Ruske stranke opisana ideologija ove partije.
Ruska stranka se zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju i za punopravno članstvo Srbije u vojnoj Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Okosnicu obe organizacije čini Rusija.
Zalaže se i za povećanje saradnje sa Rusijom u oblasti ekonomije, kulture i obrazovanja.
Lista je dobila status izborne liste nacionalne manjine.
Na ovoj listi je i šest kandidata Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) i Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), saopštio je SKOJ.
Čedomir Jovanović – Mora drugačije
Prvi na listi, koju je predložila grupa građana, je Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije.
Ranije je izjavio da je francusko-nemački predlog o Kosovu poslednja prilika da se "konačno stavi tačka na kosovski problem".
Kada je Rusija napala Ukrajinu, poručio je da Srbija treba da napravi istorijski raskid sa "kontinuitetom loših političkih odluka u održavanju nezdravog odnosa".
U jednoj od svojih objava na mreži X, Jovanović je naveo da se vraća po politiku 5. oktobra i Zorana Đinđića.
Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina
Izborna lista koalicije Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina (Alternativa demokratike Shqiptare - Lugina e bashkuar) ima položaj liste nacionalne manjine.
Čine je dve albanske stranke sa juga Srbije, Alternativa za promene i Pokret za reforme.
Lider Alternative za promene je predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi.
Najavljuju da će se u Skupštini Srbije boriti za prava Albanaca iz Preševske doline.
"Iznosićemo probleme, argumentovano ih obrazlagati i tražiti puteve za njihovo rešavanje", rekao je Visar Mehmeti, koji je prvi na listi.
*Ovaj tekst je ažuriran 1. decembra nakon što je RIK utvrdio konačnu zbirnu listu učesnika parlamentarnih izbora.
