Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa ambasadorom Slovenije u Beogradu Damjanom Bergantom o mogućnostima saradnje u oblasti nuklearne energije, saopštilo je 7. februara Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE).
Navodi se da nuklearnu energiju Srbija vidi kao dugoročno rešenje za energetski sektor.
"Govorili smo o razmeni iskustava i posetama naših stručnjaka, s obzirom da Slovenija decenijama uspešno upravlja nuklearnim programom i razmatra izgradnju novih kapaciteta", rekla je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
Srbija je krajem prošle godine ukinula moratorijum na izgradnju nuklearki, dok Slovenija u suvlasništvu sa Hrvatskom ima nuklearnu elektranu Krško koja proizvodi više od trećine električne energije u toj zemlji Evropske unije (EU).
Podrška za razvoj atomskog programa
Ambasador Bergant naveo je da Slovenija želi uspostavljanje saradnje sa Srbijom u toj oblasti.
"Institucije Slovenije zainteresovane su za podršku Srbiji u razvoju civilnog nuklearnog programa", rekao je ambasador Bregent.
Nuklearna elektrana Krško (NEK) puštena je u rad 1984, locirana je na jugoistoku Slovenije, na levoj obali Save u blizini granice sa Hrvatskom.
Strategija razvoja energetike Srbije predviđa mogućnost uvođenja nuklearnih elektrana posle 2040. godine.
"U drugom kvartalu 2025. biće završena preliminarna tehnička studija o mogućnosti mirnodopske primene nuklearne energije. Tada možemo da započnemo planiranje narednih koraka", navela je Đedović Handanović.
Predviđeno da Srbija do 2030. smanji emisiju gasova
Skupština Srbije krajem 2024. ukinula je moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana koji je u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), čije republike su bile današnje države Slovenija, Hrvatska i Srbija, uveden 1989.
Srbija se kao kandidat za članstvo u EU obavezala na plan Brisela da se do 2050. u Evropi ukinu izvori energije koji zagađuju okolinu i utiču na porast globalnog otopljavanja, u koje prvenstveno spadaju termoelektrane jer za proizvodnju struje koriste ugalj.
Kroz taj program, nazvan "zeleni dogovor", predviđeno je da Srbija do 2030. za trećinu smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte izbacivanjem fosilnih goriva i razvijanjem kapaciteta obnovljivih izvora energije.
Skoro 70 odsto proizvodnje električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS) je iz termoelektrana na ugalj, nešto više od četvrtine iz hidrocentrala, dok je ostalo iz obnovljivih izvora kao što su vetar (oko četiri odsto) i sunce, podaci su EPS-a.
