Srbija nije ispunila sve korake iz Reformske agende, dokumenta čiji je cilj da ubrza put ka članstvu u Evropskoj uniji (EU). To, ujedno, može odložiti i isplatu novca koji je EU obezbedila Srbiji.
Iz Ministarstva za evropske integracije Srbije za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da su do sada ispunjene mere koje se odnose na usklađivanje sa viznim režimom EU i da je usvojen Akcioni plan za borbu protiv korupcije.
Ipak, neki od ključnih koraka nisu.
"Ispunjavanje preporuka ODIHR-a: formiranje radne grupe, revizije biračkog spiska i ponovnog izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, izvesno neće biti ispunjen u zadatom roku", navode u Ministarstvu.
Sofija Popović, novinarka i istraživačica beogradskog Centra savremene politike, za Radio Slobodna Evropa (RSE) objašnjava da Srbija do kraja februara treba da ispuni sedam mera kako bi dobila prvu tranšu novca iz Plana rasta EU.
"Srbija će, na primer, dobiti 20,4 miliona evra za meru koja se odnosi na izbore članova REM-a. Ako ih ne izabere u datom roku, neće dobiti novac za tu meru, ali će dobiti za one mere koje je ispunila", kaže ona.
EU je za Srbiju obezbedila 1,58 milijardi evra, a prva uplata u obliku predfinansiranja bi bila u iznosu od 111 miliona evra.
Reformska agenda Srbije usvojena je u oktobru 2024. i pripremljena je u saradnji institucija Srbije i Evropske komisije.
To je obiman strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi koraci koje će institucije Srbije preduzeti radi bržeg napredovanja ka članstvu u EU, navodi se na sajtu Ministarstva za evropske integracije Srbije.
Šta Srbija i zbog čega nije ispunila?
Vlasti u Beogradu nisu sprovele sve korake koji se tiču energetike i medijskih zakona.
"Srbija je ispunila onaj deo koraka koji je u njenoj nadležnosti i pokrenuta je dalja procedura na koju ne može da utiče. Kada je reč o izmenama tri medijska zakona, u toku je usaglašavanje konačnog teksta sa Evropskom komisijom", objašnjavaju u Ministarstvu za RSE.
Navode da uslov koji se odnosi na ispunjavanje preporuka ODIHR-a oko revizije biračkog spiska i izbora članova REM-a neće biti ispunjen u roku "jer ovakav proces zahteva dugotrajnije i dubinske razgovore svih strana".
Navode da će se ovaj korak realizovati svojim tempom.
"Za ispunjavanje koraka iz 2024. godine grejs period (period mirovanja) je dve godine", navodi Ministarstvo.
Birački spisak i REM 'najosetljivija pitanja za vlast'
Sofija Popović, novinarka i istraživačica Centra savremene politike, za RSE ocenjuje da su mere koje se odnose na reviziju biračkog spiska i izbor članova Saveta REM-a "dva najosetljivija politička pitanja za vlast" iz prvog seta mera koje Srbija treba da ispuni.
"Ti rokovi su na početku postavljeni preambiciozno jer je potrebno vreme da se ti procesi sprovedu", kaže Popović.
Ona ističe da ne postoji društveni konsenzus oko ovih pitanja.
"Vidimo da su organizacije civilnog društva napustile radnu grupu za reviziju biračkog spiska. Vidimo i da su neki od kandidata za članove Saveta REM-a napustili taj proces", navodi ona.
Misija ODIHR je izdala Srbiji 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa među kojima su pored revizije biračkih spiskova i sprečavanje zloupotrebe državnih resursa i javnih institucija.
Nevladine organizacije CRTA i Transparentnost, ali i predstavnici opozicije, napustili su Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa u februaru, deset meseci od njenog formiranja.
CRTA je u svom saopštenju navela da vlast odstupa od demokratskih standarda i principa vladavine prava, a Transparentnost Srbija je istakla da je šira javnost bila isključena iz odlučivanja, preneli su mediji u Srbiji.
Revizija biračkih spiskova bila je, između ostalog, zahtev opozicije u Srbiji nakon izbora 17. decembra 2023. kada je opozicija je optužila vlast u Srbiji za krađu, što su vladajuća Srpska napredna stranka i državni vrh odbacili.
O tome je bilo reči uoči i nakon lokalnih izbora u Srbiji u junu 2024.
Kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, šest kandidata za članstvo u tom telu krajem januara odlučili su da povuku kandidature zbog, kako tvrde, kršenja Zakona o elektronskim medijima.
Rad Regulatornog tela za elektronske medije, koje izdaje dozvole za rad televizijama i radio stanicama i uređuje uslove za dobijanje dozvola, na meti je kritika duži niz godina.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula istakao je u februaru neophodnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Koje su finansijske posledice (ne)ispunjenja mera?
Iz Ministarstva za evropske integracije Srbije navode da će uplate iz Plana rasta moći da se koriste "nakon što Evropska komisija potvrdi da su koraci za plaćanje ispunjeni, dva puta godišnje".
Oni ističu da je Evropska komisija odložila rok za sve države Zapadnog Balkana za sprovođenje prvih mera, iz decembra 2024. na februar 2025.
"Prvi koraci nose sa sobom rok od dve godine za primenu, a mi ćemo svakako uložiti sve napore i resurse da se koraci ispune što je efikasnije moguće, ali ne na uštrb kvaliteta", kažu u Ministarstvu.
Sofija Popović iz beogradskog Centra savremene politike kaže da će se posledice videti sredinom godine.
"Ako mere nisu ispunjene, Srbija neće dobiti sredstva za te mere koje su predviđene, ali će moći da povuče sredstva za mere koje je usvojila", navodi ona.
Popović objašnjava da sredstva koja nisu povučena "nisu zauvek izgubljena", već da predstoji period u kom će Srbija moći da ispuni obaveze.
"Ali to znači da neke vrlo važne mere, kao što je revizija biračkog spiska, mogu da se odlože u naredne dve godine, a da onda Srbija tek za dve godine dobije ta sredstva", kaže ona.
Inače, Plan rasta je najambiciozniji finansijski paket EU za Zapadni Balkan od šest milijardi evra koji će biti raspodeljen u periodu 2024-2027 u obliku grantova i kredita sa veoma povoljnim kamatama.
Od prvog predstavljanja ovog plana, zemljama regiona je jasno rečeno da ako neko ne sprovede reforme nakon godinu ili dve, onda će suma biti raspoređena drugim zemljama.
U slučaju zloupotrebe sredstava, Evropska komisija ima pravo da traži povraćaj novca.
Uslovi i mere koje države treba da ispune se odnose na vladavinu prava, finansijsku kontrolu, adekvatnu reviziju po evropskim standardima.
Za razliku od ostalih zemalja, Srbija i Kosovo imaju dodatan uslov koji se odnosi na konstruktivan angažman u dijalogu.
Srbija je postigla "ograničen ili nikakav opšti napredak" u ispunjavanju standarda za članstvo u Evropskoj uniji, ocenio je 20. februara izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.
On je, između ostalog, rekao da Srbija zaostaje u pristupnom procesu u poslednjih nekoliko godina, da je korupcija "rasprostranjena", kao i da nije postignut nijedan napredak u poglavlju koje se tiče spoljne politike.
Saradnja na tekstu: Nevena Bogdanović