Sporazum Beograda i Prištine na vidiku?

Nakon susreta visoke predstavnice EU Catherine Ashton sa srpskim državnim vrhom, briselski izvori ocenjuju da će za desetak-petnaestak dana Beograd i Priština, uprkos zastoju u pregovorima, postići sporazum u pogledu paralelizma institucija i ovlašćenja opština, odnosno, zajednice srpskih opština na severu Kosova. Iako sama baronica Ashton nije otkrila sadržaj razgovora, a tandem Nikolić-Dačić emituje toplo-hladne izjave, jedan ulivajući dozu optimizma, drugi dozu pesimizma, dok, na drugoj strani, Priština tvrdi da nema govora o popuštanju, ima se utisak da i jedna i druga strana time samo tvrde pazar i pripremaju svoju publiku za kompromis koji će uslediti.

Izvori iz okruženja Visoke predstavnice EU, kako javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa Rikard Jozwiak, smatraju da je do pomaka došlo i će do sporazuma doći 20. marta ili nešto kasnije, ali da će dve strane morati da popuste:

“Dve strane su blizu postizanja sporazuma i rečeno mi je da će ga 20. marta ili u aprilu i potpisati. Moguće je da će to biti konačni dogovor Beograda i Prištine. Kako su mi rekli izvori iz okruženja Catherine Ashton, obe strane će morati istovremeno da skoče, da tako kažem”.

Nakon izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića neposredno nakon radne večere u Briselu sa Visokom predstavnicom EU da bi zbog popuštanja Prištine mogao biti postignut sporazum prema kome srpska zajednica na Kosovu neće moći da donosi zakone, ali će moći da donosi pravila u okviru zakona, što će iziskivati i promene Ustava i zakona Srbije, premijer Ivica Dačić je javnosti emitovao nekoliko poruka različitih od Nikolićevih, pri čemu su i one same protivrečile jedna drugoj.

Najpre je domaćem nacionalističkom bloku još jednom poručio:

“Ne vole valjda više Kosovo i Metohiju oni koji o njemu lažu od onih koji o njemu govore istinu. Ako bi Srbija želela da povrati vlast na delu teritorije Kosova i Metohije, na primer u Prištini, morala bi to da uradi samo oružjem”.

Usledila je zatim tvrđa Dačićeva retorika da je neprihvatljivo da zajednica srpskih opština na Kosovu bude metaforički crveni krst ili nevladina organizacija, začinjena, doduše, i otrežnjujućim realpolitičkim tonovima da rešenja koja treba prihvatiti neće biti bezbolna.

“Mi smo tamo imali rat. Za mir je potreban napor, a biće neophodna i bolna rešenja. Ali, ako želimo rešenje, moramo da budemo svesni na kojoj osnovi je jedino moguće da do njega dođe. Jedinstveno smo rekli Cahterine Ashton: ne postoji nijedan Srbin koji bi ponudio više od onoga što smo mi uradili. Znači – ili će rešenje biti prihvaćeno kako smo ga predložili, pri čemu mi ne insistiramo na svakoj nadležnosti već samo na ključnim, ili do tog rešenja ne može da dođe”, rekao je Dačić.

Trenirajući taktičku strogoću, premijer Srbije je u svom pomalo žovijalnom stilu poručio i Vašingtonu da nema razloga da tako zdušno podržava jedino prištinski stav.

”Kad god se odvija dijalog, u Briselu se nađe i (Philip) Ricker. Verovatno slučajno ima neke obaveze toga dana u Briselu i uvek sam se sretao sa njim. I uvek je njegova reakcija bila – ne može Republika Srpska, ne mogu izvršna ovlašćenja... Čime je to Srbija zaslužila da ne može da postoji čak ni autonomija Srba u okviru Kosova i Metohije?”, upitao se premijer Srbije.

Najviše je zbunila Dačićeva ocena izrečena gotovo u istom dahu da je Srbija daleko od dogovora sa Prištinom, jer ona neće da menja svoje zakone, ali da je Nikolić preneo realno stanje stvari rekavši da je kosovsko-albanska strana popustila.

Strategija za domaće političko tržište

Neki domaći analitičari, među njima i Predrag Simić, ocenjuju da izjave predsednika Nikolića i premijera Dačića stvaraju utisak kao da njih dvojica nisu bili na istom sastanku, zbog čega se stvara određena konfuzija u javnosti o tome šta je zapravo bio predmet sastanka i šta je uopšte dogovoreno. Bez preciznijih informacija, zaključuje ovaj analitičar, teško može da se zna dokle su došli pregovori o Kosovu.

Toplo-hladnu izjavu premijera Srbije i šefa njenog tima u dijalogu sa Prištinom Florian Bieber, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu ocenjuje, međutim, kao strategiju koja cilja na domaće političko tržište.

“Ja bih više to tumačio iz perspektive pripreme za dogovor; to je Dačićeva strategija da daje vrlo kontradiktorne izjave – s jedne strane jako pesimistične, a s druge veoma optimistčne, do te mere da u istoj rečenici emituje i pozitivan i negativan signal. To takođe reflektuje i realnost u Srbiji – da, s jedne strane, postoji spremnost za postizanje nekog kompromisa, ali i skeptičnost, čak i jak otpor svakoj vrsti kompromisa zbog straha da će voditi priznanju Kosova”, ocenjuje Bieber.

Upitan da li se u narednim danima može očekivati pojačana aktivnost EU i SAD da od Prištine izdejstvuju bar miminalne koncesije kako bi se postigao dogovor, Bieber odgovara potvrdno i to ovako obrazlaže:

“ U početku Priština je tražila da Srbija prihvati Kosovo i severu u okviru Ahtisarijevog plana. Mislim, međutim, da je sada jasno da će sever dobiti nešto više od Ahtisarijevog plana, što je već neki kompromis Prištine. Takođe je jasno da će za Prištinu biti vrlo teško da prihvati nešto ako se ne bude moglo objasniti da je to prihvaćeno zbog pritiska EU i SAD. Dakle, za oba aktera je potrebno da neka treća strana kaže da je ta vrsta kompromisa nužna, zato što sami nemaju snagu ili volju da prihvate kompromis. Upravo zato je veoma važno da međunarodni akteri i pritisnu, ali i ostave prostora da politički zvaničnici i u Prištini i u Beogradu prihvate kompromis. Ja sam ubeđen da će se to dogoditi”, kaže Bieber za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovoj njegovoj proceni, međutim, ako bude nekih ustupaka Prištine Beogradu, oni suštinski neće ići mnogo dalje od rešenja koja već predviđa Ahtisarijev plan.