Ovonedeljne aktivnosti visoke predstavnice Evropske unije Catherine Ashton sa političkim liderima Srbije i Kosova predstavljaju napore kako bi se došlo do napretka u dijalogu, odnosno do postizanja sporazuma o severu Kosova. Dok Priština i Beograd navode da su što se njih tiče sve obaveze ispunjene, analitičari ističu da sada predstoji da EU ispuni svoje obaveze, a da će se ukoliko do sporazuma ne dođe, naredna runda dijaloga verovatno održati u Washingtonu.
Dok Brisel priprema teren za sledeću, po nekima, odlučujuću rundu dijaloga za sever Kosova, dve strane navode da je što se njihovih obaveza tiče sve je ispunjeno.
Posrednik u dijalogu Prištine i Beograda, Catherine Ashton, u Briselu se u ponedeljak sastala sa državnim vrhom Srbije, a u četvrtak, boravi na Kosovu.
Nakon poslednje, šeste runde dijaloga, drugoj po redu o severu Kosova, u izjavi visoke predstavnice je navedeno da je postignut izvestan napredak, ali da još predstoji izvestan rad do 20. marta, kada će se dve strane ponovo sastati.
Nadležnosti asocijacije opština sa srpskom većinom je ono što je usporilo tok dijaloga, odnosno postizanje sporazuma o severu Kosova.
Dok je zvanična Priština u nekoliko navrata ponovila da će takvo rešenje biti u skladu sa Ustavom Kosova, Srbija insistira da asocijacija ili - kako se tamo kaže - zajednica srpskih opština, ima i izvršne nadležnosti.
Portparolka visoke predstavnice, Maja Kocijančić, u izjavi za RSE navodi da se ovonedeljne konsultacije mogu shvatiti kao deo ’preostalog rada’, dodajući da je dijalog u ključnoj fazi.
„To je deo napora da bi u dijalogu došlo do napretka. To su aktivni kontakti, jasno je da naši napori idu u pravcu da bi došlo do napretka u dijalogu za svaki dogovor uvek je potreban dogovor i jedne i druge strane. Dijalog je u ključnoj fazi i na tome se radi”, kazala je ona.
Kocijančić je dodala da je od značajne važnosti i saglasnost političkog rukovodstva i na Kosovu i u Srbiji.
“To je važno i za dogovore i za implementaciju dogovora, i mi verujemo da su to dogovori koji su u interesu i jedne i druge strane, i važni su ne samo za ljude na terenu već i za napredak Srbije i Kosova na putu ka evropskim integracijama”.
Alibi za obe strane
Što se Prištine tiče, prema rečima Bekima Çollakua, političkog savetnika premijera Kosova, koji učestvuje na sastancima u Briselu, sve obaveze su već završene i ne očekuju se dodatni zahtevi Brisela. On dodaje da je glavni razlog predstojeće posete visoke predstavnice EU Kosovu da se ovdašnjim političkim liderima saopšti da će predstojeći sporazumi biti u skladu sa Ustavom Kosova.
Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd
"Jedini cilj predstojeće posete Ashtonove Prištini je da se političkim akterima na Kosovu stavi do znanja da će svi sporazumi koji se, uz njeno posredstvo, mogu postići u Briselu, biti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova. Kosovska delegacija, odnosno Vlada Kosova, je odradila svoj posao u različitim aspektima a koji su u vezi sa eventualnim sporazumima koji se mogu postići narednih dana u sklopu dijaloga koji je u toku u Briselu. Kosovska strana apsolutno nema nikakvih obaveza više", kazao je Çollaku za RSE.
Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u izjavi za RSE, kaže da obzirom da i na Kosovu i Srbiji navode da su sve obaveze za postizanje sledećeg sporazuma ispunjene, onda obaveze nije ispunila Catherine Ashton, a to je, po njegovom mišljenju, i tema sastanka sa srpskim državnim vrhom.
„U ovom trenutku ipak je na Evropi da pronađe neko rešenje koje bi trebalo i da donese dogovor, i da ponudi alibi da Beogradu da datum za početak pregovora, a Prištini za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To treba da bude rešenje koje bi omogućilo i jednoj i drugoj strani da se vrate i da svojim parlamentima i javnosti kažu da su uspeli, što je vrlo teško. U ovom trenutku evropska diplomatija teoretski ima mogućnost da to postigne. Ukoliko to ne postigne, onda znam da sledeća runda pregovora se neće držati u Briselu, nego verovatno u Washingtonu ili negde drugo u Americi“, kaže Simić.
Simić dodaje da je teško da se implementira u praksi bilo koji dogovor Beograda i Prištine a bez Mitrovice, a nametanje ičeg silom, moglo bi dovesti do egzodusa.
„Plašim se da se Evropa bar do sada, u poslednjih 20 godina, u jugoslovenskoj krizi, u ovakvoj situaciji nije dobro snalazila, i uvek je ostajao po neki znak pitanja koji su na kraju rešavali Amerikanci“, kaže Simić.
Postizanje eventualnog sporazuma, veruje se da će otovriti perspektivu za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
