Eparhija raško-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu demantovala je navode koji su se pojavili u javnosti da se vode pregovori sa kosovskim institucijama o "temeljnom ugovoru".
"Nikakav tekst, nacrt ili predlog koji se bavi pitanjem statusa Srpske pravoslavne crkve kao ‘ugovorne strane’ u odnosu sa vladom Kosova, niti je postojao, niti postoji u procesu razmatranja u bilo kojem telu SPC, bilo Saboru, bilo Svetom Sinodu, niti je ikada dostavljen Njegovoj Svetosti Patrijarhu ili Eparhiji raško-prizrenskoj", navodi se u saopštenju Eparhije od 1. avgusta.
Napominje se da bi posebno insinuacija da bi SPC prihvatila da takvim ugovorom otvori put za formiranje "Kosovske pravoslavne crkve", koja bi u perspektivi "preotela srpske svetinje, predstavlja krajnje bezočnu klevetu na račun naše Crkve".
Desno orjentisana stranka u Srbiji, Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS), 30. jula je apelovao na vrh Srpske pravoslavne crkve da ne prihvati temeljni ugovor koji su ponudile kosovske institucije u skladu sa Sporazumom o putu ka normalizaciji odnosa, koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački sporazum.
POKS je inače deo parlamentarne grupe u Skupštini Srbije u okviru koalicije NADA.
Ova stranka je navela da se ugovor o statusu SPC navodno zasniva na nivou dve nezavisne, ugovorne strane, te da je o njemu trebala da se izjasni 30. jula.
U međuvremenu su 31. jula iz sedišta SPC u Beogradu demantovali ovakve navode, uz napomenu da se o pravnom položaju Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu ne može pregovarati i da SPC ne može da "bude deo bilo kakvih političkih pregovora i sporazuma o statusu Kosova i Metohije".
"Poštovanje, zaštita ljudskih i, posebno, verskih prava predstavljaju univerzalnu civilizacijsku vrednost, jer ta prava pripadaju svima, a moraju biti garantovana i Srpskoj Crkvi i njenom vernom narodu", navedeno je u saopštenju.
Ističe se i da Srpska Pravoslavna Crkva ne traži "posebna prava" nigde, pa ni na Kosovu.
"Srpska Pravoslavna Crkva ne može prihvatiti ni jedan pravni i politički model koji se protivi Jevanđelju i njenom osmovekovnom postojanju na Kosovu i Metohiji", piše u saopštenju SPC.
Inače, Kosovo i Srbija su 19. marta 2023. u Ohridu u načelu usaglasili oko implementacije Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, koji su strane prihvatile oko mesec dana ranije.
U članu sedam Sporazuma o putu ka normalizaciji, pored ostalog piše da će strane "strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i priuštiti snažan nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima".
U Aneks dokumentu o implementaciji ovog Sporazuma se navodi da se odmah pokreću pregovori u okviru dijaloga uz posredovanje EU o uspostavljanju specifičnih aranžmana i garancija kako bi se primenio član sedam, koji se odnosi na samoupravljanje srpske zajednice na Kosovu.
Radio Slobodna Evropa se obratio Evropskoj uniji, Vladi Kosova i Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije i čeka odgovor na upit da li su u toku razgovori o statusu SPC na Kosovu, te kako vide njen stav da nije i ne može biti deo političkih Sporazuma.
Iz Evropske unije su ranije u nekoliko navrata naveli da se svi postignuti Sporazumi u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa moraju implementirati.
Takođe je dogovoreno da Sporazum o putu ka normalizaciji i Aneks dokument za njegovu implementaciju postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Srpska pravoslavna crkva na Kosovu već ima određenu vrstu zaštite.
Skupština Kosova je 2008. godine usvojila Zakon o specijalnim zaštićenim zonama koji treba da osigura zaštitu srpskih pravoslavnih manastira, crkava i drugih verskih objekata na Kosovu, ali i da zaštiti ostala kulturno istorijska mesta koja su od posebnog značaja za srpsku zajednicu na Kosovu.
Tako u specijalnim zaštićenim zonama nije dozvoljena gradnja ili realizacija infrastrukturnih projekata, zbog čega je prekinuta izgradnja magistralnog puta Dečani – Plav, te postignut sporazum o obilaznici oko zaštićene zone.
SPC na Kosovu je juna 2022. prekinula svaku saradnju sa Vladom Kosovu jer, kako su naveli, kosovske vlasti vode "sistematsku kampanju diskriminacije i otvorenog neprijateljstva prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi".
Jedan od razloga za nesaradnju bio je i taj što SPC na Kosovu smatra da je kosovske vlasti tretiraju kao političku instituciju ili nekoga preko koga se vrši politički uticaj, zašta, kako je navedeno, nema osnova.
Ova saradnja, bar u javnosti, nije obnovljena ni nakon što je Vlada Kosova prošle godine zatražila od Katastarske agencije Kosova da sprovede odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o vraćanju zemljišta manastiru Srpske pravoslavne crkve Visoki Dečani.
Ova odluka Vlade došla je usled signala da bi mogla biti odlučujuće za aplikaciju Kosova za članstvo u Savetu Evrope.
