Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon susreta sa specijalnim izaslanikom Evropske unije (EU) Peterom Sorensenom u Beogradu da je suštinski važno da se dijalog sa Kosovom "vrati na obavezu" formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i na zaštitu prava Srba.
"Naša politika je politika mira, čvrsto posvećena traženju kompromisnih rešenja kroz dijalog, ali i odlučne i odgovorne borbe za očuvanje državnih i nacionalnih interesa", napisao je Vučić 26. avgusta na Instagramu nakon susreta sa Sorensenom.
On je dodao da "pokušaj zabrane" učešća Srpske liste na predstojećim izborima na Kosovu pokazuje da je "poštovanje osnovnih prava i sloboda političkog delovanja Srba ugroženo".
Vučić je naveo i da je sa Sorensenom imao otvoren razgovor, fokusiran na mogućnosti za nastavak dijaloga sa Prištinom, kao i na izazove kada je reč o položaju srpskog naroda na Kosovu.
Đurić traži nastavak međunarodnog prisustva na Kosovu
Sorensen se u Beogradu sastao i sa šefom diplomatije Srbije Markom Đurićem koji je pozvao na dalje prisustvo međunarodnih organizacija i misija na Kosovu.
Đurić je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, izjavio da je potrebno da međunarodna zajednica, a posebno EU, "izvrši snažniji uticaj na vlasti u Prištini radi izbegavanja daljih unilateralnih poteza prema Srbima i predstavnicima njihovih političkih organizacija".
Šef diplomatije Srbije je rekao i da Beograd "ohrabruje i očekuje učešće što većeg broja Srba na predstojećim izborima na Kosovu", kao i da će se time otvoriti put za njihov povratak, "u odgovarajućem broju i na adekvatan način, u sve institucije i nivoe vlasti".
"Obostrano je ocenjeno da dijalog i primena postignutih dogovora predstavljaju najbolji put za rešavanje otvorenih pitanja i normalizaciju životnih uslova za sve građane na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da su Đurić i Sorensen izrazili očekivanje da će se u dogledno vreme u Briselu ponovo organizovati sastanak šefova pregovaračkih timova Beograda i Prištine.
Petković rekao da EU nije reagovala na poteze Prištine
Sorensen se u Srbiji sastao i sa direktorom Kancelarije za Kosovo Petrom Petkovićem.
Petković je na sastanku govorio o "jednostranim" potezima Prištine kojim se, kako tvrdi, otežava život srpskom stanovništvu na Kosovu, a na to "izostaje jasna reakcija Evropske unije i Brisela".
"Svega toga ne bi bilo, da danas, posle 12 godina od potpisivanja Prvog briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa, imamo formiranu Zajednicu srpskih opština (Zajednica opština sa srpskom većinom) čiji je garant sprovođenja bila i Evropska unija, zbog čega snosi deo odgovornosti za situaciju na terenu", istakao je Petković.
Izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije je prethodno, 6. avgusta, posetio Prištinu gde je sa kosovskim zvaničnicima razgovarao o sprovođenju Ohridskog sporazuma.
Na pitanje novinara o trenutnom stanju dijaloga o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, Sorensen je tada kratko rekao da je proces "aktivan".
Sporazum na koji se Sorensen pozvao postignut je između dve strane 2023. godine.
Uprkos činjenici da nije potpisan, EU insistira da je sporazum obavezujući.
Dokument od 11 članova, između ostalog, predviđa nivo samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu, međusobno priznavanje državnih simbola, kako Srbija ne bi blokirala članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, i zahteva od Prištine i Beograda da takođe sprovedu sve prethodne sporazume postignute tokom dijaloga.
Poslednja runda dijaloga Kosova i Srbije, kojim posreduje EU, održana je 10. juna, a Sorensen je posle ovog sastanka glavnih pregovarača dve zemlje izjavio da se vrše pripreme za sastanak na visokom nivou.
Kosovo i Srbija nisu održali sastanak na visokom nivou od septembra 2023. godine.
Taj sastanak održan je nekoliko dana pre nego što je grupa naoružanih Srba napala kosovsku policiju u Banjskoj, kod Zvečana.
Kosovo krivi Srbiju za ovaj događaj, dok Beograd negira umešanost.
Sorensen je u Srbiju došao u jeku političke krize i višemesečnih antivladinih protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Demonstranti, koji traže odgovornost vlasti za nesreću, zahtevaju i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbija.
