Još uvek aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp (Trump) se zaigrao sa demonstracijama koje su izmakle kontroli, ocenjuje u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Tomaš Klvana (Tomas Klvana), gostujući profesor na Univerzitetu Njujork u Pragu.
On smatra da bi usled sukoba koji su se u Vašingtonu dogodili u sredu, 6. januara kada su nasilne pristalice Donalda Trampa upale u zgradu Kongresa, i u kojima je život izgubilo pet osoba, moglo doći do podele unutar Republikanske stranke, na krilo koje će se povinovati Ustavu i zakonima, i drugo – populističko, antidemokratsko krilo naklonjeno Donaldu Trampu.
RSE: Scene u Vašingtonu u sredu uveče opisivane su kao državni udar, pobuna, banana republika. Šta one znače za američku demokratiju?
Klvana: Znači da jedna od partija ili makar značajan deo Republikanske partije nije ispod nivoa da ide protiv same demokratije, protiv demokratskih institucija, protiv zakona, protiv demokratske prakse. Pojedini kongresmeni i pojedini senatori bili su spremni da u dovedu u pitanje potpuno demokratski izborni sistem. Jer, imamo potvrđene glasove saveznih država.
Bilo je na desetine tužbi koje nisu dovele nigde. Donald Tramp nije uspeo da dokaže da je bilo nekih neregularnosti koje bi dovele do promene ishoda izbora. Uprkos tome, on nastavlja da govori kako je odneo ubedljivu pobedu i kako bi glasovi trebalo da budu preokrenuti, što nam očigledno govori o njegovom psihičkom stanju. Takođe, činjenica da je značajan deo Republikanske partije, da li zbog straha od birača, ili uopšte zbog njihovih predispozicija, bio spreman da ga podrži u tome, to je prilično uznemiravajuće.
Sa druge strane, moramo reći i to da na kraju izgleda da se Donald Tramp zaigrao sa ovim demonstracijama, koje su izmakle kontroli i da je vrh Republikanske partije, uključujući potpredsednika Majka Pensa (Mike Pence), lidera većine u Senatu Miča Mekonela (Mitch McConnell) i druge republikance rešio da se drži institucija i Ustava. Na kraju, glasovi su potvrđeni u Kongresu tako da ćemo imati novog predsednika 20. januara – Džoa Bajdena (Joe Biden, novoizabrani predsednik SAD).
Donald Tramp iako nije priznao izbore najavio je mirnu predaju vlasti, što je ohrabrujuće. Ali, šta to znači za Republikansku partiju, veliko je pitanje.
RSE: Britanski Gardijan je objavio članak pod naslovom „Nemojte kriviti Trampa za haos u Vašingtonu. Krivite njegove podstrekivače“. Kako to komentarišete?
Klvana: Slažem se sa tim. Očigledno, moramo kriviti Trampa, jer bez njega ne bismo imali ove nemire, ili makar antidemokratske struje verovatno ne bi otišle toliko daleko. Ali, bez onih koji su mu bili podstrekivači u Republikanskoj partiji tokom čitavog mandata od četiri godine, Donald Tramp ne bi bio toliko moćan kao što je danas. Tako da se slažem sa tom ocenom.
Mislim da nije samo do Trampa, već do čitave Republikanske partije i moja je procena da će se partija sada podeliti na dva krila - jedno će biti više tradicionalno, institucionalno krilo, koje je očigledno spremno na kraju da se povinuje Ustavu SAD i zakonima i samoj demokratiji. Drugo krilo je populističko krilo, koje će voditi Donald Tramp u političkom egzilu. To krilo je očigledno antidemokratsko, anti-institucionalno i antiliberalno. I sada ćemo videti koje od ta dva krila u Republikanskoj partiji će na kraju prevladati. Ja to zaista ne znam, ali sam prilično pesimističan.
Vetar u leđa za buduća osporavanja izbora
RSE: Da li je ova situacija presedan za budući elektorski proces u SAD?
Klvana: Bojim se da je svakako osnažilo one koji ne žele da priznaju poraz. Deo toga smo već videli u prošlosti, jer kako su SAD postale veoma podeljene i svi ti politički argumenti postali su veoma okrutni. Neki političari koji su izgubili na prethodnih nekoliko izbora imali su veliki problem da priznaju poraz. Primera radi, demokratkinja Stejsi Ejbrams (Stacey Abrams) u trci za mesto guvernera u (saveznoj državi) Džordžiji. Ona nije priznala poraz od Brajana Kempa (Brian Kemp, iz redova republikanaca) kada je izgubila izbore.
Sa druge strane, ne možemo zaista porediti tu situaciju sa potpuno antidemokratskim potezima Donalda Trampa. To se ne može porediti. Otišlo se dalje. Mislim da sada nije nezamislivo za političare da osporavaju izbore, čak i ako nemaju nikakav čvrst argument, nikakav čvrst dokaz za to.
Potencijalni novi izazovi za Trampa u Republikanskoj partiji
RSE: Da li je verovatno da će takozvani „trampizam“ sada porasti?
Klvana: To je pitanje. Mislim da ste me to pitali pre tri nedelje, odgovorio bih potvrdno, rekao bih da će republikanci, odnosno Republikanska partija ostati čvrsto pod Trampovim uticajem, ali sada zbog toga što je Tramp u potpunosti izgubio u Džordžiji, on je ključni faktor zbog kog će demokrate sada kontrolisati Senat i takođe se zaigrao sa ovim protestima, to bi moglo oslabiti njegovu poziciju. Mogli bi se pojaviti novi lideri u Republikanskoj partiji koji bi bili voljni da ga izazovu, tako da mislim da ćemo morati sačekati nekoliko nedelja i videti kako će se situacija dalje razvijati nakon što emocije na neki način popuste.
RSE: Bilo je poziva da se Donald Tramp smeni i pre završetka njegovog predsedničkog mandata 20. januara. Da li je to moguće?
Klvana: Ne verujem. Ne verujem da je to moguće, iako bi to trebalo uraditi, mislim da bi trebalo doći makar do ozbiljnog pokušaja kako bi se on uklonio sa položaja, bilo na osnovu opoziva (impičmenta) Kongresa, a već postoje kongresmeni koji stavljaju na papir članove po kojima bi mogao biti opozvan, ili na osnovu 25. amandmana Ustava SAD po kom bi Vlada i potpredsednik SAD proglasili predsednika nesposobnim za obavljanje dužnosti. U tom slučaju bi morali da idu celim putem do Kongresa i onda bi se glasalo o Trampovoj smeni. Ne verujem da je realistično očekivati da do toga zaista dođe, ali taj proces bi trebalo započeti makar kao simboličan gest, jer bi SAD trebalo da imaju u vidu integritet institucija. Članovi Kongresa, senatori, pa čak i članovi kabineta bi trebalo da kažu da je ovo potpuno neprihvatljivo. Jer, u suprotnom, stvara se jedan opasan presedan za budućnost.
Tramp bi se mogao suočiti sa krivičnom prijavom
Klvana: Ljudi govore da je na neki način isprazan pokušaj da se opozove predsednik nepune dve nedelje pre završetka mandata, ali postoji jedan važan faktor koji nije samo simboličan. Ukoliko Predstavnički dom opozove Trampa i zatim ga Senat skloni sa funkcije, Senat može ponovo glasati i zabraniti predsedniku Trampu da se ikada ponovo kandiduje. To bi bilo zaista važno. To bi bio značajan rezultat tog procesa.
Do toga neće doći, jer pod jedan, nema dovoljno vremena za tako nešto, a pod dva – ne verujem da bi bilo 20 republikanaca u Senatu koji bi bili spremni da se pridruže demokratama, ali bi trebalo makar načiniti ozbiljan pokušaj.
RSE: Da li bi se Donald Tramp mogao suočiti sa krivičnom prijavom u svetlu haosa u Vašingtonu?
Donald Tramp bi se mogao suočiti sa krivičnom prijavom ili sa optužbama da je opstruirao pravdu kada napusti kancelariju. On neće sada biti krivično gonjen, ali kada napusti Belu kuću, postoji mogućnost da se on krivično goni.
Klvana: Verujem da bi mogao, verujem da je tako nešto prilično moguće. Naravno, to bi bilo bez presedana. Krivična prijava kao takva ne, ali to bi mogao biti osnov za opoziv. Donald Tramp bi se mogao suočiti sa krivičnom prijavom ili sa optužbama da je opstruirao pravdu kada napusti kancelariju. On neće sada biti krivično gonjen, ali kada napusti Belu kuću, postoji mogućnost da se on krivično goni. I tada bi odluka bila na Bajdenovoj administraciji i državnom tužiocu da li je politički pametno i razborito krivično goniti bivšeg predsednika zbog očiglednog kršenja zakona ili je pametnije samo pustiti da prođe.
RSE: Da li se nekada desilo?
Klvana: Ne. Postojao je jedan poznat slučaj sedamdesetih godina prošlog veka. Nakon što je Nikson (Richard Nixon, 37. predsednik SAD) napustio Belu kuću, pomilovao ga je njegov potpredsednik i novoizabrani predsednik Džerald Ford (Gerald Ford, 38. predsednik SAD). Predsednik Ford je odlučio da pomiluje Niksona kako bi smirio celokupnu političku situaciju. Ali to je moguće bio ključni faktor za to što je kasnije izgubio od Džimija Kartera (Jimmy Carter) 1976. te dve stvari su blisko povezane. Mnogi su tada spekulisali da bi predsednik Ford, da nije pomilovao Niksona, mogao pobediti Kartera 1976. godine.
Bajdena čekaju podele u njegovoj partiji
RSE: Koliko će teško biti predsedniku Bajdenu da uradi ono što je planirao – da ujedini naciju?
Klvana: Biće veoma teško, naročito sada nakon ovog pokušaja pobune. Sa druge strane, moramo reći da je potpredsednik Bajden bio veoma dobar u svom nastupu, nastupao je predsednički. Zaista je pokušavao da smiri situaciju, pokušavao je da ujedini naciju. Bio je ključan faktor za to što su demokrate preuzele Senat, podržavao je dva demokratska kandidata u Džordžiji i to se pokazalo presudnim.
Tako da on zapravo započinje mandat sa relativno snažne pozicije, jer će imati čitav Kongres u rukama demokrata, sa malom većinom, ali ipak sa većinom. Republikanci neće biti u mogućnosti da opstruiraju njegove kandidate, biće u mogućnosti da bira ljude u svojoj Vladi onako kako želi, biće u mogućnosti da nominuje sudije bez mešanja republikanaca i naravno biće u mogućnosti da progura određene zakone kroz Predstavnički dom i Senat.
Međutim, zbog podele i zbog toga koliko su SAD podeljene, ne očekujem da će biti nekih velikih zakona koji će biti progurani u Senatu, naročito ne oni za koje bi progresivno krilo Demokratske partije želelo da budu usvojeni. To nije nešto novo. Videli smo to ranije kod Obame 2012. godine (Barack Obama, predsednik SAD 2009-2017) . Podele su postale sve veće i onda naravno izbori 2016. i 2020. su bili izuzetno podeljeni. Ta podela se ponovo potvrdila u veoma tesnoj izbornoj trci u Džordžiji. Izbore je odlučila veoma tesna većina.
*** Priredila: Mila Đurđević
Facebook Forum