Ako je još rano reći da li poseta predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine predstavlja početak novog doba u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, kako je za lokalne medije izjavio Haris Silajdžić, svakako se sa sigurnošću može reći da je ona znak priznanja da Beograd počinje da pravi zaokret u svojim odnosima prema Sarajevu.
I sam Silajdžić to ne propušta da uoči kada dnevniku “Danas” kaže da je godinama govorio da će u Srbiju otići tek kada se zvanični Beograd izvini za politiku bivšeg režima prema Bosni i Hercegovini. To izvinjenje je eksplicitno ponuđeno u Deklaraciji o Srebrenici, čime su se, objašnjava predsedavajuću bosanskohercegovčkog Predsedništva, stekli uslovi za njegovu posetu.
Hoće li otopljavanje na relaciji Beograd-Sarajevo morati da dovede do zahlađenja na relaciji Beograd-Banjaluka i vide li se već prvi znaci toga?
Najave posete predsedavajućeg Silajdžića Beogradu praćene su burnim reakcijama u Banjaluci. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Silajdžić neovlašćeno dolazi u Beograd, te da dovodi u zabludu vlasti u Srbiji.
Slavica Đukić Dejanović, Foto: Vesna AnđićDa li je zbog nezadovoljstva Banjaluke Silajdžićev dolazak u Beograd dobio karakter radne i neslužbene posete – pitali smo predsednicu Skupštine Srbije Slavicu Đukić Dejanović.
“Državni funkcioneri komuniciraju i na zvaničnim i na nezvaničnim nivoima, i jedne i druge komunikacije su izuzetno važne. Imamo informacije od gospodina Silajdžića da će doći neformalno i tako će i biti primljen kod svih naših funkcionera sa kojima bude kontaktirao”, izjavila je Đukić-Dejanović.
Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje da je status Silajdžićeve posete više unutrašnjepolitčki problem Bosne i Hercegovine, a što se tiče uloge domaćina, ukazuje na to da “Tadić očigledno nije želeo da se angažuje na način koji bi bio shvaćen kao pristrasno angažovanje. Mislim da je dobro što je ta poseta prihvaćena bez obzira što Silajdžić dolazi formalno u nezvaničnu posetu”.
Potrebna diplomatska umešnost i rešenost Beograda
Sagovornik Radija Slobodna Evropa veruje da je dolazak Harisa Silajdžića u Beograd, bez obzira na format te posete, veoma značajan događaj koji najavljuje velike pozitivne pomake u odnosima Beograda i Sarajeva.
“Ja mislim da je reč o jednom autentičnom procesu, da ne možemo govoriti o nečem što je fingirano, tako da kažem. Prosto, jedna relaksacija se nazire. Na kraju krajeva, dolazak Silajdžića u Beograd je jedan događaj koji nesumnjivo ima veliki značaj, bez obzira u kom svojstvu on dolazi i kako se ta poseta tumači. Čuli smo i to da je Silajdžić pozdravio Deklaraciju o Srebrenici. To su sve kockice u mozaiku koje pokazuju da se određena relaksacija dešava. U svakom slučaju, to je jedan pozitivan znak i pred skup Evropska unija-Zapadni Balkan u Sarajevu, ali i nešto što u srednjoročnoj budućnosti treba pozdraviti. Posle dugog perioda zategnutosti i nerazumevaja, po mom mišljenju ovde je reč o jednom ozbiljnom pomaku”, ocenjuje Vekarić.
Aleksandar Popov, Foto: Vesna Anđić
Silajdžićeva poseta Srbiji je i posledica otopljavanja i doprinos otopljavanju celokupne atmosfere u regionu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa kopredsednik Igmanske iniciative Aleksandar Popov i dodaje:
“Naravno tu treba u dobroj mere zahvaliti posredovanju Turske, koja se još ranije pojavila kao faktor obnove dijaloga na relaciji Beograd-Sarajevo“.
Poboljšanje odnosa Beograda i Sarajeva prati zahlađenje odnosa na relaciji Beograd-Banjaluka. Tadić je u Laktašima kod Banjaluke, izgleda prilično suvo, rekao Dodiku da Srbija želi da što pre uđe u Evropsku uniju, informišući ga o naporima da aplikacija Beograda za članstvo što pre bude upućena iz predsedništva Unije u Evropsku komisiju, kao i da što pre bude ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. i Dodik je onda u izjavama medijima morao da kaže da je nemoguće imati potpunu saglasnost u svim pitanjima, te da se iz Beograda stvari drugačije vide nego iz Banjaluke.
Vatroslav Vekarić ocenjuje da će nezadovoljstvo Banjaluke tendencijom otopljavanja odnosa između Beograda i Sarajeva biti nešto što će otežati proces relaksacije tih odnosa odnosa, ali naglašava:
„Mislim da je tu potrebna i značajna diplomatska umešnost, ali i rešenost Beograda da nastavi ovim putem jer bez čvrste rešenosti da se normalizuju odnosi između dve države kao celine, između Srbije i Bosne i Hercegovine, teško će se napredovati. Ako u tom procesu u određenom smislu odnosi Srbije i Republike Srpske dođu u neku manju krizu, mislim da je to, ipak, manje zlo u odnosu na dobitak koji će nastati stabilizacijom i normalizacijom odnosa Sarajevo-Beograd”, zaključuje Vatroslav Vekarić.
Pročitajte i ovo:
Na Balkanu najzad počinje mir?
Tadić: Srbija stoji snažno iza RS i BiH
Tadićev poziv Silajdžiću mogući uzrok novih svađa u vrhu države
Radmanović se predomislio: Nije bilo rasprave o Istanbulskoj deklaraciji
Gul, Tadić i Silajdžić dogovorili korake za jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu
RS negoduje zbog Istambulske deklaracije
I sam Silajdžić to ne propušta da uoči kada dnevniku “Danas” kaže da je godinama govorio da će u Srbiju otići tek kada se zvanični Beograd izvini za politiku bivšeg režima prema Bosni i Hercegovini. To izvinjenje je eksplicitno ponuđeno u Deklaraciji o Srebrenici, čime su se, objašnjava predsedavajuću bosanskohercegovčkog Predsedništva, stekli uslovi za njegovu posetu.
Hoće li otopljavanje na relaciji Beograd-Sarajevo morati da dovede do zahlađenja na relaciji Beograd-Banjaluka i vide li se već prvi znaci toga?
Najave posete predsedavajućeg Silajdžića Beogradu praćene su burnim reakcijama u Banjaluci. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Silajdžić neovlašćeno dolazi u Beograd, te da dovodi u zabludu vlasti u Srbiji.
“Državni funkcioneri komuniciraju i na zvaničnim i na nezvaničnim nivoima, i jedne i druge komunikacije su izuzetno važne. Imamo informacije od gospodina Silajdžića da će doći neformalno i tako će i biti primljen kod svih naših funkcionera sa kojima bude kontaktirao”, izjavila je Đukić-Dejanović.
Vatroslav Vekarić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje da je status Silajdžićeve posete više unutrašnjepolitčki problem Bosne i Hercegovine, a što se tiče uloge domaćina, ukazuje na to da “Tadić očigledno nije želeo da se angažuje na način koji bi bio shvaćen kao pristrasno angažovanje. Mislim da je dobro što je ta poseta prihvaćena bez obzira što Silajdžić dolazi formalno u nezvaničnu posetu”.
Potrebna diplomatska umešnost i rešenost Beograda
Sagovornik Radija Slobodna Evropa veruje da je dolazak Harisa Silajdžića u Beograd, bez obzira na format te posete, veoma značajan događaj koji najavljuje velike pozitivne pomake u odnosima Beograda i Sarajeva.
Na kraju krajeva, dolazak Silajdžića u Beograd je jedan događaj koji nesumnjivo ima veliki značaj, bez obzira u kom svojstvu on dolazi i kako se ta poseta tumači.
“Ja mislim da je reč o jednom autentičnom procesu, da ne možemo govoriti o nečem što je fingirano, tako da kažem. Prosto, jedna relaksacija se nazire. Na kraju krajeva, dolazak Silajdžića u Beograd je jedan događaj koji nesumnjivo ima veliki značaj, bez obzira u kom svojstvu on dolazi i kako se ta poseta tumači. Čuli smo i to da je Silajdžić pozdravio Deklaraciju o Srebrenici. To su sve kockice u mozaiku koje pokazuju da se određena relaksacija dešava. U svakom slučaju, to je jedan pozitivan znak i pred skup Evropska unija-Zapadni Balkan u Sarajevu, ali i nešto što u srednjoročnoj budućnosti treba pozdraviti. Posle dugog perioda zategnutosti i nerazumevaja, po mom mišljenju ovde je reč o jednom ozbiljnom pomaku”, ocenjuje Vekarić.
Silajdžićeva poseta Srbiji je i posledica otopljavanja i doprinos otopljavanju celokupne atmosfere u regionu, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa kopredsednik Igmanske iniciative Aleksandar Popov i dodaje:
“Naravno tu treba u dobroj mere zahvaliti posredovanju Turske, koja se još ranije pojavila kao faktor obnove dijaloga na relaciji Beograd-Sarajevo“.
Poboljšanje odnosa Beograda i Sarajeva prati zahlađenje odnosa na relaciji Beograd-Banjaluka. Tadić je u Laktašima kod Banjaluke, izgleda prilično suvo, rekao Dodiku da Srbija želi da što pre uđe u Evropsku uniju, informišući ga o naporima da aplikacija Beograda za članstvo što pre bude upućena iz predsedništva Unije u Evropsku komisiju, kao i da što pre bude ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. i Dodik je onda u izjavama medijima morao da kaže da je nemoguće imati potpunu saglasnost u svim pitanjima, te da se iz Beograda stvari drugačije vide nego iz Banjaluke.
Vatroslav Vekarić ocenjuje da će nezadovoljstvo Banjaluke tendencijom otopljavanja odnosa između Beograda i Sarajeva biti nešto što će otežati proces relaksacije tih odnosa odnosa, ali naglašava:
„Mislim da je tu potrebna i značajna diplomatska umešnost, ali i rešenost Beograda da nastavi ovim putem jer bez čvrste rešenosti da se normalizuju odnosi između dve države kao celine, između Srbije i Bosne i Hercegovine, teško će se napredovati. Ako u tom procesu u određenom smislu odnosi Srbije i Republike Srpske dođu u neku manju krizu, mislim da je to, ipak, manje zlo u odnosu na dobitak koji će nastati stabilizacijom i normalizacijom odnosa Sarajevo-Beograd”, zaključuje Vatroslav Vekarić.
Pročitajte i ovo:
Na Balkanu najzad počinje mir?
Tadić: Srbija stoji snažno iza RS i BiH
Tadićev poziv Silajdžiću mogući uzrok novih svađa u vrhu države
Radmanović se predomislio: Nije bilo rasprave o Istanbulskoj deklaraciji
Gul, Tadić i Silajdžić dogovorili korake za jačanje saradnje na Zapadnom Balkanu
RS negoduje zbog Istambulske deklaracije