Američki predsednik Donald Tramp (Trump) na početku razgovora s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoanom (Recep Tayyip Erdoan) sugerisao je da bi SAD mogle da ukinu sankcije Turskoj i dozvole joj da kupuje američke avione F-35, ali je rekao da želi da Ankara prestane da kupuje rusku naftu.
Erdoanova prva poseta Beloj kući posle oko šest godina počela je Trampovim toplim dočekom. Sedeći jedan pored drugog u Ovalnom kabinetu, Tramp je nazvao Erdoana "veoma čvrstim čovekom" i rekao da su ostali "prijatelji" dok je njegov prethodnik Džo Bajden (Joe Biden) bio predsednik.
Ankara želi da iskoristi prijateljski lični odnos za unapređenje nacionalnih interesa i da iskoristi želju američke administracije da sklapa poslove u zamenu za unosne sporazume o naoružanju i trgovini.
Ipak, Tramp vrši pritisak na Erdoana da Turska prekine da kupuje naftu od Rusije, dok pokušava da izvrši pritisak na ruske izvore finansiranja rata u Ukrajini. Turska, Mađarska i Slovačka su glavni evropski kupci ruske nafte.
"Voleo bih da prestane da kupuje naftu od Rusije dok Rusija nastavlja ovo divljanje protiv Ukrajine", rekao je Tramp o Erdoanu.
Posle sastanka je rekao novinarima da veruje da će Turska prestati da kupuje naftu od Rusije.
Na pitanje na početku sastanka da li je spreman da napravi dogovor o prodaji F-35 Turskoj, Tramp je novinarima rekao: "Mislim da će biti uspešan u kupovini stvari koje želi da kupi."
Tramp je takođe rekao da bi mogao da ukine sankcije Turskoj "vrlo brzo" i da "ako budemo imali dobar sastanak, gotovo odmah".
Bajden je držao Tursku na distanci delimično zbog, kako je smatrao, bliskim vezama te članice NATO-a s Rusijom.
Pod Trampom, koji Moskvu gleda povoljnije i ima bliže lične odnose s Erdoanom, Ankara se nada boljim odnosima. Tramp i Erdoan imali su nestabilan odnos tokom prvog mandata republikanskog predsednika. Ali od njegovog povratka u Belu kuću, njihovi interesi su se poklopili oko Sirije – izvora najveće zategnutosti bilateralnih odnosa u prošlosti – gde SAD i Turska sada snažno podržavaju nove centralne vlasti.
Ipak, među njima postoji velika razlika oko napada američkog saveznika Izraela na Pojas Gaze, koje Ankara naziva genocidom.
Promena raspoloženja u odnosima obnovila je turske nade da Tramp i Erdoan, koji su razmenili međusobne pohvale, mogu pronaći način da zaobiđu američke sankcije koje je sam Tramp uveo 2020. godine zbog turske kupovine ruskog sistema S-400.
To bi, zauzvrat, moglo da otvori put Ankari da kupi napredne borbene avione F-35 kompanije Lokhid Martin (Lockheed Martin), za koje je bila i kupac i proizvođač sve dok joj nije uvedena zabrana zbog S-400.
Erdoan je rekao da će odbrambena industrija, uključujući temu F-35 i pregovore o 40 aviona F-16 koje Ankara takođe želi, biti u fokusu sastanka, zajedno s regionalnim ratovima, energetikom i trgovinom.
Turska, koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-a, želi da pojača vazdušne snage kako bi se suprotstavila pretnjama na Bliskom istoku, u istočnom Mediteranu i Crnom moru, gde se graniči s Rusijom i Ukrajinom.
Erdoan je novinarima rekao da je "spreman da učini sve što je potrebno od nas" kako bi ponovo otvorio pravoslavnu hrišćansku bogosloviju koju je turska država zatvorila 1971. godine i koja je od tada izvor sporenja s Grčkom i Evropskom unijom.
Vaseljenski patrijarh Vartolomej, duhovni poglavar pravoslavnih hrišćana širom sveta sa sedištem u Istanbulu, takođe se sastao s Trampom u Vašingtonu ovog meseca i, kako je naveo, rekao je da se nada da će teološka škola na ostrvu Hejbelijada moći da primi studente sledeće godine.
Turska, koja je pretežno muslimanska, u prošlosti se opirala ponovnom otvaranju bogoslovije u blizini Istanbula uprkos godinama pritiska Evropske unije, kojoj kao kandidatkinja za članstvo teži da se pridruži.
Erdoan je rekao da će razgovarati o tom pitanju s Vartolomejem kada se vrati u Tursku.
