Posle odvojenih razgovora američkih zvaničnika s ukrajinskim i ruskim delegacijama tokom tri dana u Saudijskoj Arabiji, SAD su objavile odvojene sporazume s Ukrajinom i Rusijom o zabrani upotrebe sile na Crnom moru i o nastojanjima da se zaustave udari na energetske objekte u obe zemlje, ali ostaje mnogo prepreka na putu ka miru.
Par saopštenja Bele kuće – jedno koja pokriva pregovore s Ukrajinom 23. i 25. marta, drugo o sastanku s Rusijom 24. marta – usledila su nekoliko sati pošto je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da sadržaj razgovora SAD-Rusija "definitivno neće biti objavljen".
U oba saopštenja se navodi da će "SAD nastaviti da olakšavaju pregovore između dve strane kako bi se postiglo mirno rešenje" za rat, koji je u četvrtoj godini od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Čini se da su sporazumi među najkonkretnijim dostignućima u naporima američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da posreduje u okončanju rata otkako je preuzeo dužnost pre dva meseca, ali su ostavili mnoge stvari nejasnim – uključujući koliko daleko je Moskva spremna da ide ka potpunom prekidu vatre ili mirovnom sporazumu kojim neće potčiniti Ukrajinu.
Evo nekoliko ključnih pitanja.
Hoće li biti postignuto primirje u Crnom moru?
I SAD i Rusija su sugerisale da je glavni cilj ove runde bio postizanje sporazuma o prekidu vatre na Crnom moru koji bi omogućio slobodan protok brodova u strateškoj morskoj oblasti, kao odskočnu dasku do šireg primirja.
I Rusija i Ukrajina imaju obalu na Crnom moru, a ukrajinsko poluostrvo Krim, koje je Rusija napala i okupirala 2014, zadire u njega s kopna ka jugu. Crno more je glavni kanal za izvoz ukrajinskih i ruskih žitarica.
Uoči sastanka SAD i Rusije, Peskov je ponovio ruske tvrdnje da obećanja data Moskvi u okviru sporazuma o bezbednosti transporta iz 2022. poznatog kao Crnomorski dogovor o žitaricama, koji je propao sledeće godine zbog međusobnih optužbi, nisu ispunjena.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je 25. marta ponovo ponovio te tvrdnje, sugerišući da protivnici pokušavaju da suzbiju ruski izvoz žitarica i đubriva. U saopštenju Bele kuće o pregovorima s Rusijom navodi se da će SAD "pomoći u vraćanju ruskog pristupa svetskom tržištu za izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva, sniziti troškove pomorskog osiguranja i poboljšati pristup lukama i sistemima plaćanja za takve transakcije".
To predstavlja značajan podsticaj za Rusiju, ali bi đavo mogao biti u detaljima
Kremlj je u saopštenju naveo da će obustava upotrebe sile na Crnom moru stupiti na snagu pošto se sprovede nekoliko konkretnih akcija, zahtevajući detaljne mere koje Bela kuća nije izričito pomenula. To obuhvata ukidanje sankcija protiv državne Roselhozbanke koja kreditira poljoprivredu i drugih finansijskih institucija, uz njihovo ponovno povezivanje s platnim sistemom SWIFT, što može zavisiti od odobrenja EU.
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov, koji je učestvovao u američko-ukrajinskim pregovorima, dotle je na društvenim mrežama pozvao na "dodatne tehničke konsultacije što je pre moguće kako bi se dogovorili svi detalji i tehnički aspekti implementacije, praćenja i kontrole aranžmana".
On je takođe rekao da bi Ukrajina mogla da "iskoristi pravo na samoodbranu" ako ruski vojni brodovi plove ka zapadu iz istočnog dela Crnog mora.
Nema naznaka direktnog sporazuma Ukrajine i Rusije, što potencijalno povećava šanse za različita tumačenja, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je aspekte sporazuma SAD i Rusije.
"Koliko znamo, Rusi su pokrenuli pitanje da američka strana pomaže Rusima da transportuju svoje poljoprivredne... proizvode. Reč je o lukama, carinama i tako dalje", rekao je on. "Nismo pristali na to... Smatramo da je to slabljenje pozicija i slabljenje sankcija".
Šta je s pauzom u napadima na energetske objekte ili širu infrastrukturu?
Pregovori u Rijadu usledili su pošto je Trampov predlog o potpunom 30-dnevnom prekidu vatre – prekidu neprijateljstava na kopnu, na moru i u vazduhu – Ukrajina prihvatila 11. marta, ali je naišao na otpor Rusije. Nakon što je Tramp odvojeno razgovarao s Putinom i Zelenskim, Kijev i Moskva su se prošle nedelje načelno pristali na uže primirje.
Međutim, saopštenja Bele kuće i Kremlja posle telefonskog razgovora Tramp-Putin 18. marta imala su malu, ali suštinsku razliku. U američkom saopštenju navodi se da su se lideri "složili da će put ka miru početi energetskim i infrastrukturnim prekidom vatre", dok je rusko saopštenje govorilo o suženijem prekidu napada na "energetsku infrastrukturu".
Delimični prekid vatre, opšti rat: Stvarnost u Ukrajini i Rusiji dok se vode pregovori
Kremlj je saopštio da je Putin pohvalio inicijativu i "odmah dao ruskoj vojsci odgovarajuće naređenje", ali je Ukrajina optužila Rusiju za nastavak napada na infrastrukturu, uključujući energetske objekte.
Bela kuća u svoja dva saopštenja 25. marta nije posebno pominjala infrastrukturu, navodeći da su se zemlje "saglasile da razviju mere za primenu (sporazuma) za zabranu udara na energetske objekte Rusije i Ukrajine".
Ko će šta kontrolisati?
Veliko pitanje koje se nadvija nad sporazumom o prekidu vatre ili eventualnim mirovnim paktom je pitanje teritorije: koliki će deo Ukrajine, ako uopšte, kontrolisati Rusija i pod kojim okolnostima?
Obraćajući se novinarima u Vašingtonu 24. marta, Tramp je sugerisao da su se pregovori u Rijadu dotakli tog pitanja.
"Trenutno govorimo o teritoriji. Govorimo o linijama razgraničenja", rekao je Tramp.
Rusija trenutno zauzima oko petinu Ukrajine: ceo Krim, skoro celu Lugansku oblast i delove Donjecke, Zaporiške i Hersonske oblasti – ali ne i glavne gradove poslednje dve. U septembru 2022. Putin je neosnovano proglasio Lugansku, Donjecku, Zaporošku i Hersonsku oblast da potpunosti pripadaju Rusiji, uključujući i oblasti pod ukrajinskom kontrolom.
Moskva navodi da Ukrajina mora da povuče svoje snage iz tih regiona i insistira da oni budu priznati kao ruski. Zelenski je priznao da Kijev možda neće uskoro moći da povrati kontrolu nad celom zemljom. Čini se da će svaki prekid vatre dogovoren u bliskoj budućnosti verovatno ostaviti veći deo okupirane teritorije u ruskim rukama, ali se Ukrajina zavetovala da nikada neće prihvatiti bilo kakvu formalnu ili trajnu promenu svojih granica.
Bela kuća u saopštenjima nije spominjala teritorije.
Šta je s dogovorom o retkim mineralima?
Zelenski je 25. marta rekao novinarima da su SAD predložile sveobuhvatnu novu verziju sporazuma o mineralnim resursima o kojem se raspravlja mesecima. Tramp je 24. marta rekao da će Vašington i Kije "uskoro“ potpisati sporazum o zajedničkom razvoju ukrajinskih retkih minerala i drugih prirodnih resursa, za šta američki zvaničnici kažu da će pomoći da se Kijevu pruži bezbednost kao važno rešenje za ra.
Potpisivanje se očekivalo kada je Zelenski posetio Belu kuću 28. februara, ali se taj sastanak ogorčeno završio pošto su Tramp i potpredsednik Džej Di Vens (J.D. Vance) u nezabeleženom sporu pred novinarima u Ovalnoj kancelariji grdili ukrajinskog predsednika.
Tenzije su se od tada ohladile, a sporazum o retkim mineralima mogao bi biti znak solidarnosti između Ukrajine i SAD dok se nastavljaju Trampovi napori da okonča rat.
Na šta Rusija igra?
Tramp je rekao da je Putinov odgovor na predlog o potpunom 30-dnevnom prekidu vatre bio "mi smo za, ali postoje nijanse".
Između ostalog, te "nijanse" su uključivale poziv ukrajinskim pomagačima da prestanu da šalju oružje i da Kijev prestane da mobiliše vojnike tokom primirja – dok Rusija ne bi bila podložna takvim ograničenjima.
Kijev je optužio Moskvu da igra na vreme i glumi da je zainteresovana za okončanje rata. Analitičari kažu da Rusija možda namerno odugovlači proces u nadi da će se približiti svojim ciljevima koliko god može – putem diplomatije i na bojnom polju.
"U ovom trenutku ovaj proces je potpuno bez troškova iz ruske perspektive. I mislim da je lekcija koju izvlače iz ovoga da ako idu polako, pre svega mogu da izvuku ustupke od Amerikanaca, a potencijalno i od Evropljana, samo da bi zadržali Rusiju za stolom", rekao je 20. mart u potkastu Sem Grin (Greene), profesor za rusku politiku na Kraljevskom koledžu u Londonu i direktor za otpornost demokratije u Centru za analizu evropske politike.
Grin je sugerisao da, bez obzira na to o čemu mogu da se dogovore, postoji jaz između ciljeva Trampa i Putina kada je u pitanju rat Rusije protiv Ukrajine.
Tramp želi "prekid ovog rata", rekao je on, dok "Rusija želi ishod ovog rata koji će je ostaviti u poziciji dominacije u Ukrajini".
"Mislim da Rusija veruje da može sebi da priušti da bude fleksibilna u pogledu načina na koji se ta dominacija izvršava... sve dok je dominantna", rekao je Grin.