Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu, SAD su pružale glavnu podršku Kijevu – i vojno i diplomatski. Međutim, danas, tri godine kasnije, američki predsednik Donald Tramp (Trump) deluje kao da ima više simpatija za Rusiju nego Ukrajinu.
Tokom sastanka u Beloj kući 28. februara, Tramp i njegov zamenik Džej Di Vens (J.D. Vance) napeto su razgovarali s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i nekoliko puta su ga prekidali.
Tramp ga je optužio da se "kocka sa životima miliona ljudi" i "trećim svetskim ratom" i rekao mu da "može da se vrati kada bude spreman za mir".
Promena američke politike nije počela tamo, već pre najmanje dve nedelje.
"Danas sam čuo: 'O, pa, nismo bili pozvani'. Pa, tamo ste već tri godine... Nikada nije trebalo da započnete. Mogli ste da se dogovorite", rekao je Tramp 18. februara.
Činilo se da tim neočekivanim komentarima okrivljuje Ukrajinu za rusku invaziju i da sugeriše da je Kijev mogao da "sklopi dogovor" da izbegne rat.
Rusija je, međutim, izvršila invaziju na svog suseda u februaru 2022. godine, a sukob koji je u toku postao je najsmrtonosniji u Evropi od Drugog svetskog rata.
Tramp je u objavi na društvenim mrežama takođe grubo govorio o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Rekao je da Zelenski "odbija da održi izbore" i nazvao ga je "diktatorom". Prema njegovim rečima, ukrajinski predsednik "mora da deluje brzo" ili će "ostati bez države".
Čini se da Tramp deluje kako bi ispunio svoje obećanje da će okončati rat u Ukrajini što je pre moguće. On je prvo razgovarao telefonom s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok su se nekoliko dana kasnije, 18. februara, američka i ruska delegacija sastale u Saudijskoj Arabiji da počnu razgovore o pojedinostima.
To je bio prvi direktan kontakt između dve strane otkako je Rusija 24. februara 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu i nagli je zaokret u američkoj politici.
Sve je to iznenadilo i Ukrajinu i tradicionalne saveznike SAD u Evropi, koji su za sada po strani pregovora.
Međutim, to je istovremeno pokrenulo i pitanja o drugim zemljama koje zavise od podrške SAD, uključujući Kosovo.
S obzirom na to da Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova i da je dijalog između Beograda i Prištine godinama blokiran, da li je moguće da će SAD, pod Trampom, imati sličan pristup pitanju Kosova?
U pismu koje je američki predsednik uputio kosovskoj predsednici Vjosi Osmani na 17. godišnjicu nezavisnosti Kosova 17. februara, navodi se da će SAD "nastaviti da rade sa Kosovom na jačanju demokratskih institucija i promovisanju ekonomskog rasta". On je takođe obećao da će se veze između dve zemlje proširiti.
Penzionisani profesor međunarodnih odnosa Alon Ben-Meir kaže da Trampova administracija u ovoj situaciji može, međutim, da favorizuje Srbiju – zbog bližih veza s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zbog poslovnih interesa Trampovog zeta Džareda Kušnera (Jared Kushner) u Srbiji ili zbog uticaja njegovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela (Richard Grenell), koji kritikuje vladu premijera Aljbina Kurtija (Albin).
"Ali to ne znači da će Tramp napustiti Kosovo", kaže Bel-Meir, jer "zna da za održavanje stabilnosti na Balkanu mora da uspostavi neku vrstu ravnoteže".
"A, u ovom konkretnom slučaju, direktno je uključena i EU. Ona ima trupe na Kosovu i on to ne može da ignoriše po ovom pitanju", kaže američki profesor za RSE.
Ričard Kaplan (Richard Caplan), profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu, kaže da je Kosovo istorijski bilo pod pritiskom spoljnih aktera, ali da je imalo mesto za pregovaračkim stolom.
Prema njegovim rečima, sami Kosovari mogu da povuku paralele sa Ukrajincima, ali SAD imaju manje interese u kosovsko-srpskom sporu i to "smanjuje verovatnoću da će Tramp napustiti Kosovo, kao što je učinio sa Ukrajinom".
"Uzimajući u obzir da su neki od Trampovih poteza opisivani kao transakcijski, on bi mogao da pokuša da izgradi odnose sa Kosovom i sa Srbijom – one koji više odgovaraju interesima SAD nego interesima Evropske unije ili Zapadnog Balkana", kaže Kaplan.
Tokom svog prvog predsedničkog mandata, od 2017. do 2021. godine, Tramp je bio svedok potpisivanja sporazuma između Kosova i Srbije o normalizaciji ekonomskih odnosa.
Vrlo malo od tog dokumenta je sprovedeno u praksi, mada je Tramp rekao da je "ponosan na dva lidera" – tadašnjeg premijera Kosova Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Tramp u pismu koje je uputio predsednici Kosova povodom 17. godišnjice nezavisnosti nije spomenuo dijalog za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda. Slično, on to nije pomenuo ni u pismu koje je uputio predsedniku Srbije, povodom Dana državnosti, takođe u februaru. U oba pisma je pre svega istakao značaj saradnje.
Uprkos tome, profesor Ben-Meir očekuje da će se Kosovo suočiti sa povećanim pritiskom SAD da srpskoj zajednici da veću autonomiju – na čemu Srbija takođe godinama insistira. Ako to ne učinite, to bi imalo posledice, kaže Ben-Meir i navodi nekoliko.
"SAD mogu uvesti sankcije, mogu da ne pomažu ekonomski Kosovu, mogu da pritisnu EU da ne unapredi integraciju Kosova u svoju zajednicu. Dakle, SAD mogu da izvrše značajan pritisak, ako to žele. Zato mislim da ne možete ignorisati ono što SAD žele", kaže Ben-Meir.
Dodaje da bi Vučićeve veze sa Rusijom mogle da mu omoguće i da utiče na američku politiku. Takođe, organizovanje mogućeg sastanka Trampa i Putina u Beogradu – o čemu se već pričalo – samo bi dodatno ojačalo poziciju Srbije.
Kako bi se suprotstavilo svemu ovome, Ben-Meir kaže da Kosovo mora pokazati fleksibilnost, bez ugrožavanja svoje nezavisnosti.
"Treba formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ako ne želite teritorijalne razmene, napravite Zajednicu i sarađujte sa Srbijom jer Srbija ima veliki interes za te opštine jer su one većinom naseljene Srbima. Zbog toga mora pokazati fleksibilnost u ovom pogledu", kaže Ben-Meir.
Profesor Kaplan kaže da je Tramp tek drugi mesec na funkciji i da se njegova spoljna politika još uobličava. Međutim, on upozorava da bi njegovo ponašanje sa Ukrajinom trebalo da posluži kao signal za pristup drugim nerešenim sukobima i da lidere drži barem na oprezu.
"Siguran sam da Ukrajinci osećaju da su izdani na mnogo načina. Stoga je razumno brinuti da bi Tramp mogao da napravi kompromis u vezi s principima kada služe njegovim uskim interesima, interesima SAD", kaže Kaplan.
Takav očigledan pristup već je alarmirao tradicionalne saveznike SAD u Evropi. Lider nemačkih konzervativaca Fridrih Merc (Friedrich Merz), koji bi trebalo da bude novi kancelar, rekao je da Evropa mora ojačati svoju bezbednost što je pre moguće kako bi postala "nezavisna" od SAD.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (Von der Layen) rekla je da će EU nastaviti da radi sa Ukrajinom "za pravedan i trajni mir".
Ali, za razliku od njih, istorijski protivnici SAD zvuče ljubaznije prema Trampovom ponašanju i retorici.
"Da ste mi pre samo tri meseca rekli da će to biti reči američkog predsednika, nasmejao bih se na sav glas", napisao je na mreži X zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev komentarišući Trampovu izjavu da je "Zelenski diktator".
Dok se najavljuje još sastanaka SAD i Rusije oko Ukrajine, analitičari ne očekuju da će spor između Kosova i Srbije biti visoko na Trampovoj agendi – posebno ne u skorije vreme.
Predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja ima vodeću ulogu u spoljnoj politici zemlje, rekla je da ima za cilj jačanje saradnje s Trampovom administracijom, posebno u oblasti odbrane i strateških investicija.
Slično tome, kosovski premijer Aljbin Kurti je čestitajući Trampu na pobedi na izborima rekao da se raduje saradnji s njim u korist napretka i mira.
Radio Slobodna Evropa je pitao Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore Kosova o aktivnostima lobiranja u SAD, ali je u odgovoru navedeno da "ugovori o lobiranju, u skladu sa važećim zakonima, ostaju poverljivi".
Analitičari kažu da navigacija ovim neizvesnim pejzažom definitivno zahteva diplomatske veštine. I, ako je istorija vodič, mali saveznici često moraju da se prilagode ili nauče da žive sa odlukama koje drugi donose za njih.