Američki predsednik Donald Tramp (TrumP) iznenadio je skoro sve kada je na konferenciji za novinare u Ovalnoj kancelariji – s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom koji je sedeo pored njega – objavio da su direktni razgovori na visokom nivou o iranskom nuklearnom programu zakazani za 12. april u Omanu.
Nije jasno je da li je Iran želeo da to prećuti, ali je ministar spoljnih poslova Abas Arakči osetio hitnu potrebu da usred noći po teheranskom vremenu razjasni da će razgovori biti indirektni, suprotno onome što je Tramp rekao.
Bez obzira na format, obe strane su sastanak predstavile kao početni susret kako bi ispitale da li se pregovori mogu održati.
Međutim, iza vesti krije se dublja strateška debata – šta tačno SAD treba da zahtevaju povodom iranskog nuklearnog programa: strogi nadzor ili potpunu demontažu.
Tramp je jasno rekao šta je krajnji cilj Vašingtona: Iranu se nikada ne može dozvoliti da ima nuklearno oružje. Ono o čemu nije eksplicitno govorio jeste da li to znači nametanje ograničenja na iranski nuklearni program ili njegovo potpuno ukidanje.
Umesto toga, viši članovi njegove administracije govore, ali šalju kontradiktorne poruke.
Stiv Vitkof (Steve Witkoff), Trampov izaslanik za Bliski istok koji će predvoditi američku delegaciju na pregovorima o Omanu, rekao je prošlog meseca da Vašington želi da "napravi program verifikacije tako da niko ne brine o korišćenju za oružje (iranskog) nuklearnog materijala".
Implikacija je da SAD žele da obuzdaju bogaćenje uranijuma i uspostave nadzorni mehanizam kako bi osigurale da iranski nuklearni program ostane mirnodopski – nešto što Iran tvrdi da je oduvek bila njegova namera.
Međutim, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc (Mike Waltz) nekoliko dana kasnije, dao izneo je drugačiji stav, navodeći da administracija želi "potpuno ukidanje", dodajući: "Iran mora da odustane od svog programa tako da ceo svet može to da vidi".
Šta bi trebalo da bude cilj SAD?
Zagovornici potpunog ukidanja nuklearnog programa kažu da je to jedini siguran način da se osigura da Iran nikada neće nabaviti nuklearne bombe.
Behnam Taleblu, viši direktor programa za Iran u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija (FDD), tvrdi da Tramp ne bi trebalo da se bavi kontrolom naoružanja.
"Umesto da pokušava da ograniči iranski atomski program, trebalo bi ga primoran da ga potpuno odbaci", rekao je Taleblu za RSE.
On je priznao da je opcija za ukidanje "visoko rizična", ali je ocenio da je to ostvarivo i neophodno kroz pritisak, kao što su pojačavanje sankcija i održavanje zajedničkih vojnih vežbi s Izraelom.
A ako pregovori ne donesu rezultat, rekao je Taleblu, Tramp bi trebalo da bude spreman da ih prekine.
"Islamska Republika će ozbiljno razmotriti predaju samo ako zna da Amerika ima kredibilnu opciju izlaska", dodao je on.
Glavni zagovornik potpune demontaže iranskog nuklearnog programa je Netanjahu, koji je izneo ideju o "sporazumu poput libijskog ", što Teheran već dugo odbacuje.
Drugi tvrde da bi svaki zahtev Iranu da u potpunosti ukine program u Teheranu bio viđen kao političko samoubistvo.
"Zahtevi SAD za potpunu demontažu ili dogovor 'poput libijskog' koji podrazumeva da Iran ukine ceo svoj nuklearni program u startu ne bi bili prihvatljivi Teheranu", rekao je Gregori Bru (Gregory Brew), viši analitičar za Iran u njujorškoj Eurasia Group.
On je rekao da bi cilj sprovođenja sheme verifikacije kako bi se iranski nuklearni program držao pod kontrolom "u najmanju ruku pružio osnovu za dalje diskusije".
Ali ako Vašington namerava da sruši iranski nuklearni program, "razgovori će se brzo završiti, a rizik od vojne eskalacije će porasti", dodao je Bru.
Da li je Iran spreman da rizikuje rat?
Nuklearni sporazum iz 2015, iz kojeg je Tramp povukao SAD 2018, formalno ističe u oktobru. Time je Savet bezbednosti UN izgubiti moć da ponovo uvede sankcije Iranu.
Dakle, Zapadu ponestaje i vremena i strpljenja.
Tramp je upozorio Iran da će ga bombardovati ako se ne postigne dogovor. Francuska, koja je takođe stalna članica Saveta bezbednosti UN i potpisnica sporazuma iz 2015, izrazila je zabrinutost da bez novog sporazuma vojna konfrontacija bila "skoro neizbežna".
SAD već pokazuju mišiće i pojačavaju svoje vojno prisustvo u regionu. Već nedeljama izvode vazdušne napade na jemenske pobunjenike Hute koje podržava Iran, koristeći neku od svoje najnaprednije opreme protiv grupe koja čak i nema vazdušne snage vredne pomena.
"Angažovanje SAD nudi kredibilnu vojnu pretnju koja može poslužiti za veći pritisak na Iran", rekao je Bru. "SAD jasno signaliziraju da su spremne da eskaliraju ako pregovori ne uspeju ili ako Iran unapredi svoj nuklearni program ka nivou za oružje".
Ulozi za režim u Teheranu su veoma visoki, dodao je on.
Međutim, Taleblu veruje da Islamska Republika želi da izbegne rizik i da neće želeti da rizikuje vojnu konfrontaciju.
"Postoje slučajevi u prošlosti, doduše ne mnogo, kada je režim značajno odstupio od navedenog bezbednosnog cilja u koji je uložio značajan kapital", rekao je on. "U slučajevima kada Teheran oseti snagu i spremnost da se povećaju kazne i vremenom nametnu troškovi koji bi mogli značajno da ugroze režim, on je ustuknuo".
Pozornica za diplomatiju pripremljena je u Omanu. Kako sat otkucava, pitanje je ko će prvi trepnuti.