Iranski i američki pregovarači sastali su se u Omanu u subotu na razgovorima o nuklearnom programu Teherana, usred rastućih tenzija i sve većih vojnih pretnji iz Vašingtona.
Ovi sastanci predstavljaju prve razgovore na visokom nivou između zvaničnika dve zemlje o ovom pitanju u poslednjih nekoliko godina, iako još nije jasno kako će dalje pregovori teći.
Teheran je insistirao na "neposrednim pregovorima", što verovatno podrazumeva da pregovarači neće sedeti u istoj prostoriji, već da će koristiti posrednike za razmenu poruka.
Bela kuća je, pak, ovaj proces opisala kao direktni diplomatski angažman.
"Ono što je u ovoj fazi jasno jeste da su pregovori indirektni i, iz naše perspektive, odnose se isključivo na nuklearno pitanje", izjavio je iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči (Abbas Araqchi) po dolasku u omansku prestonicu Muskat.
"Ukoliko postoji volja da se postigne sporazum zasnovan na jednakosti i koji osigurava nacionalne interese iranskog naroda", dodao je.
Američki predstavnik je Stiv Vitkof (Steve Witkoff), investitor u nekretnine koji je preuzeo istaknutu ulogu u spoljnoj politici predsednika Donalda Trampa (Trump).
On je u Oman stigao nakon putovanja u Rusiju, gde je treći put imao sastanak uživo s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Nekoliko dana pre pregovora, Tramp je izdao novo upozorenje, rekavši da će, "ako bude potrebno", Sjedinjene Države "apsolutno" upotrebiti vojnu silu protiv Irana, pri čemu bi Izrael igrao vodeću ulogu.
Reakcija Irana bila je prkosna, što ukazuje na visoke uloge koje ove dve zemlje, ali i širi region, imaju uoči susreta delegacija.
"Ozbiljno i s iskrenom pažljivošću dajemo diplomatiji pravu šansu. SAD bi trebalo da cene ovu odluku donetu uprkos njihovoj preovlađujućoj konfrontacionoj galami", naveo je 11. aprila portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei na mreži X.
Kako smo došli dovde?
Razgovori označavaju još jedno poglavlje u napetim odnosima Irana i SAD koji su odredili ciklusi diplomatije i konfrontacije.
Nuklearni sporazum iz 2015. godine – formalno poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA) – nudio je nadu za detant, ali je povlačenje Vašingtona 2018. godine tokom Trampovog prvog mandata pokrenulo spiralu sankcija, dok je Teheran krenuo u obogaćivanje uranijuma.
Evropske sile su pokušale da spasu JCPOA pokretanjem, kako su nazvale, Instrumenta za podršku trgovinskoj razmeni (INSTEX), koji je trebalo da olakša transakcije s Iranom koje nisu u dolarima kako bi se izbeglo kršenje američkih sankcija i odvratio Iran od odustajanja od njegovih obaveza.
U praksi, samo jedna transakcija je obavljena putem tog mehanizma i on je ukinut 2023. godine.
Ekonomija Irana, koja je dobila podsticaj nuklearnim sporazumom, pretrpela je veliki udarac kada je Trampova kampanja "maksimalnog pritiska" značajno smanjila prodaju iranske nafte.
Ubrzo pošto je Džo Bajden (Joe Biden) nasledio Trampa u Beloj kući 2021. godine, Iran i SAD počeli su niz indirektnih razgovora kako bi oživeli nuklearni sporazum. Nacrt sporazuma pripremila je Evropska unija, koja je bila koordinator JCPOA, ali nikada nije potpisan.
Razgovori su zastali 2022. godine i od tada su sve do sad zamrznuti.
Šta je ulog?
Tramp je jasno stavio do znanja šta želi: Iranu se ne može dozvoliti da ima nuklearno oružje. Međutim, ostaje nejasno da li želi da ograniči iranske nuklearne aktivnosti ili da ih potpuno ukine.
Iran je spreman da ponudi uveravanja da ne želi da nabavi bombu, ali je odbacio ideju o potpunom ukidanju svog nuklearnog programa.
Uprkos pokušajima da deluje samouvereno i tvrdnjama da može neutralisati američke sankcije, Teheranu je očajnički potreban sporazum.
Iranska ekonomija je verovatno u najgorem stanju ikada i njegova valuta skoro svakodnevno pada na nove minimume u odnosu na dolar. Kupovna moć ljudi nastavlja da opada, a nestašice struje su postale stalna obeležja leta i zima uprkos globalnom statusu Irana kao energetski bogate zemlje.
Za SAD, sprečavanje Irana da nabavi nuklearno oružje je glavni prioritet.
Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto čistoće, što se smatra da je blizu nivoa potrebnog za oružje. Takođe je akumulirao dovoljno uranijuma za pravljenje nekoliko bombi, ako se za to odluči.
Teheran insistira da je njegov nuklearni program mirnodopski i da nikada nije težio atomskom oružju. Međutim, kako Trampova administracija nastavlja da povećava verovatnoću vojnih udara na iranska nuklearna postrojenja, sve veći broj iranskih zvaničnika nagoveštava da bi Teheran razvio nuklearno oružje ako bude sateran u ćošak.
Procene sugerišu da bi Iran mogao da obogati dovoljno uranijuma za jednu bombu za manje od nedelju dana i dovoljno za nekoliko bombi u roku od mesec dana.
Uoči razgovora u Omanu, Vašington je pokušao da dodatno pojača pritisak. Ministarstvo finansija SAD je 9. aprila objavilo sankcije za pet entiteta i jednu osobu iz Iranu zbog njihove podrške iranskom nuklearnom programu, uključujući Organizaciju za atomsku energiju Irana (AEOI).
Mohamed Gaedi, predavač na odseku za političke nauke Univerziteta Džordž Vašington, rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da je malo verovatno da će nove sankcije imati veliki uticaj na iranski nuklearni program, jer su usmerene na imovinu AEOI u SAD, čega nema mnogo.
Nove sankcije, tvrdi on, uglavnom služe jačanju pozicije SAD naspram Irana tokom pregovora.
Tramp je 9. aprila ponovo upozorio da će, ako ne bude postignut sporazum s Teheranom, SAD pribeći vojnoj akciji kako bi neutralisale iranski nuklearni program.
"Izrael će očigledno biti veoma uključen u to. Oni će predvoditi to", rekao je on.
Ali Šamkani, pomoćnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, odgovorio je da će kontinuirane pretnje vojnom konfrontacijom primorati Iran da protera inspektore UN i "prebaci obogaćeni uranijum na bezbedna mesta".
Ko su pregovarači?
Iranski pregovarački tim predvodi ministar spoljnih poslova Abas Arakči, karijerni diplomata koji je bio i viši i vodeći pregovarač o nuklearnom programu. Bio je u velikoj meri uključen u pregovore o JCPOA i vodio je indirektne pregovore sa SAD kako bi se taj dogovor oživeo.
Stiv Vitkof, Trampov izaslanik za Bliski istok, biće glavni pregovarač Vašingtona o nuklearnom programu. Milijarder i investitor u nekretnine, Vitkof nema diplomatsko iskustvo, ali je preuzeo centralnu ulogu u pregovorima s visokim ulozima otkako se pridružio Trampovom kabinetu.
Vitkof je 11. aprila iznenada posetio Rusiju, bliskog saveznika Irana, dok je bio na putu za Oman. Detalji razgovora u Sankt Peterburgu nisu objavljeni, ali je Kremlj izneo nekoliko ponuda kako bi pomogao u postizanju diplomatskog rešenja između Teherana i Vašingtona.
"(Vitkof) se bavi s mnogo stvari i možda je van svojih mogućnosti u tehničkim diskusijama koje će verovatno dominirati sastancima u Omanu", rekao je za RSE Gregori Bru (Gregory Brew), viši analitičar za Iran u Evroazijskoj grupi sa sedištem u Njujorku.
"Arakči je vešt diplomata s dugogodišnjim iskustvom. Ako Vitkofa ne podrži jak tim sa stručnim znanjem, to može da zakomplikuje razgovore", dodao je on.
Oman je diskretnom diplomatijom često omogućavao jaz između dve strane, uključujući pregovore tajnim kanalima koji su doveli do JCPOA. Sada je Muskat spreman da ponovo bude domaćin razgovora, a obe strane su oprezne, ali svesne rizika od neuspeha.