Evropska unija (EU) i SAD su 20. avgusta objavile zajedničku izjavu u kojoj navode da će američka sveobuhvatna carinska stopa biti maksimalno 15 odsto za veliku većinu izvoza iz EU, uključujući strateške sektore kao što su automobili, farmaceutski proizvodi, poluprovodnici i drvo.
Sektori koji već podležu carinama najpovlašćenije nacije od 15 odsto ili više neće biti opterećeni dodatnim carinama, navodi se u izjavi.
Od 1. septembra za neke grupe proizvoda primenjivaće se poseban režim, odnosno samo carine utvrđene prema načelu najpovlašćenije nacije. To uključuje nedostupne prirodne resurse, avione i delove aviona, generičke farmaceutske proizvode i njihove sastojke i hemijske prekursore.
U saopštenju se dodaje da će EU i SAD nastaviti da rade na proširenju tog režima na druge kategorije proizvoda.
Takođe, kako se navodi, EU i SAD će raditi na zaštiti svojih ekonomija od viška kapaciteta u sektorima čelika i aluminijuma i na sigurnim lancima snabdevanja.
U izjavi se još navodi kako je ovim potvrđen politički dogovor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika SAD Donalda Trampa, postignut 27. jula, i uspostavlja "okvir za pravednu, uravnoteženu i uzajamno korisnu transatlantsku trgovinu i ulaganja", saopštila je Komisija.
"To je prvi korak u procesu kojim će se povećati trgovina i poboljšati pristup tržištu u dodatnim sektorima", navodi se u saopštenju.
Izjavom se SAD i EU obavezuju i da će raditi na obnavljanju stabilnosti i predvidljivosti u međusobnoj trgovini i investicijama, u korist preduzeća i građana.
Fon der Lajen je izjavila da je EU, suočena s izazovnom situacijom, ostvarila rezultate za članice i industriju i ponovo uspostavila doslednost u transatlantskoj trgovini.
"To nije kraj procesa, nastavićemo da sarađujemo sa SAD kako bismo postigli dogovor o većem smanjenju carina, utvrdili više područja saradnje i stvorili veći potencijal za ekonomski rast. Istovremeno, nastavljamo da diverzifikujemo naša međunarodna trgovinska partnerstva", kazala je Fon der Lajen.
Pre nego što se Tramp vratio na dužnost u drugom predsedničkom mandatu, SAD i EU održavali su generalno niske nivoe carina u onome što je najveći bilateralni trgovinski odnos na svetu, s oko 1,7 milijrdi evra (2 milijardi dolara) godišnje trgovine.
Zajedno SAD i EU imaju 44 posto globalne ekonomije. Prosečna stopa za SAD iznosila je 1,47 posto za evropsku robu, dok je prosečna stopa za EU iznosila 1,35 posto za američke proizvode, prema think tanku Bruegel iz Brisela.
Tramp se žalio na trgovinski višak EU-a od 198 milijardi evra, što pokazuje da Amerikanci kupuju više od evropskih firmi nego obrnuto, te je rekao da evropsko tržište nije dovoljno otvoreno za automobile proizvedene u SAD-u.
Međutim, američke firme popunjavaju deo trgovinskog jaza, prodajući više od EU-a kada su u pitanju usluge, rezervacije putovanja te pravnih i finansijske usluge. Prema podacima Evropske centralne banke, oko 30 posto evropskog uvoza dolazi od firmi u američkom vlasništvu.
