Kremlj je spreman za duge pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali Moskva trenutno ima prednost i malo je očekivanja o sveobuhvatnom "resetovanju" odnosa s Vašingtonom, ocenio je iskusni stručnjak za Rusiju iz SAD.
Govoreći u intervjuu nekoliko dana posle povratka iz Moskve, Tomas Grem (Thomas Graham), koji je bio viši savetnik za Rusiju u Beloj kući predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush), takođe je rekao da nisu osnovane nade sadašnje američke administracije za brzi prekid vatre kako bi se okončao rat u Ukrajini.
"Rusi u ovom trenutku imaju maksimalnu poziciju", rekao je Grem u intervjuu 24. februara. "Oni napreduju na bojnom polju. Mislim da postoji visok nivo samouverenja u njihovu poziciju u ovom trenutku i nema očiglednog razloga zašto bi trebalo da odstupe".
"Ne kažem da Rusi nemaju apsolutno nikakvu fleksibilnost", rekao je on. "Ali da sam u Kremlju u ovom trenutku i da ulazim u pregovore, ne bih pokazao fleksibilnost. I mislim da ne pokazuju."
Kakva su očekivanja u Moskvi?
Grem je bio nezvanično u Moskvu samo nekoliko dana pre nego što su se pregovarači SAD i Rusije sastali se u Rijadu 18. februara, što su bili prvi razgovori na visokom nivou otkako je Moskva pokrenula napad na Ukrajinu pre tri godine.
Grem, bivši politički savetnik u američkoj ambasadi u Moskvi i stručnjak za Rusiju u Stejt departmentu, bio je direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće 2000-ih.
Kasnije je više od decenije bio direktor političke konsultantske kuće koju je osnovao Henri Kisindžer (Henry Kissinger), čuveni i često kontroverzni pokojni državni sekretar SAD koji je redovno putovao u Moskvu da se sastane s predsednikom Vladimirom Putinom.
Grem, koji je nedavno objavio knjigu "Getting Russia Right" (Ispravno razumevanje Rusije), odbio je da razgovara o pojedinostima o tome s kim se sastao u Moskvi ili da otkrije detalje svojih razgovora. "Razvio sam mrežu u Moskvi u proteklih 35 godina, koju održavam".
"Ljudi u Moskvi pozdravljaju činjenicu da su SAD spremne da ponovo razgovaraju s Rusijom", rekao je on, "ali mislim da nemaju prevelika očekivanja šta će biti od ovoga. Postoje ogromne razlike između SAD i Rusije, ne samo po pitanju Ukrajine, već i po nizu pitanja".
Pres služba Bele kuće nije odgovorila upit RSE za komentar.
Da li je Ukrajina potpuno izostavljena iz pregovora?
Na pregovorima 18. februara u Rijadu, na kojima su učestvovali američki državni sekretar Marko Rubio (Marco), ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i drugi visoki zvaničnici, dve delegacije su se saglasile da se ponovo popune ambasade u Moskvi i Vašingtonu, koje su pretrpele nekoliko rundi proterivanja, pre svega zbog optužbi za špijunažu, sabotažu i mešanje u izbore.
Takođe su se saglasili da osnuju radnu grupu za početak pregovora o uslovima prekida vatre ili potencijalnom mirovnom sporazumu kako bi se okončao trogodišnji ruski rat protiv Ukrajine. Uprkos zastrašujućim žrtvama i gubicima u opremi, ruske snage nastavljaju da potiskuju iscrpljene i nadjačane ukrajinske trupe duž linije fronta od 1.100 kilometara.
Činjenica da su se zvaničnici SAD i Rusije sastali licem u lice bez prisustva ukrajinskih zvaničnika upalili su alarm u Kijevu i kod mnogih njegovih evropskih saveznika koji se plaše da će bezbednosne bojazni Kijeva biti potisnute ruskim zahtevima.
Još pre početka ruske invazije, ukrajinske strahove je rasplamsavala retorika Putina i drugih zvaničnika Kremlja koji su doveli u pitanje legitimitet izabrane ukrajinske vlade – pa čak i postojanje nezavisne ukrajinske države.
Evropski lideri su poslednjih dana iznosili mantru "ništa o Ukrajini bez Ukrajine" u znak podrške Kijevu.
"Ukrajinci preteruju u kojoj meri nisu učestvovali u tome", rekao je Grem. "Ukrajinci nisu fizički bili za stolom u Rijadu. Po mom mišljenju, nije bilo razloga da se očekuje da bi trebalo da budu, s obzirom na prirodu razgovora. Ali oni nisu bili isključeni iz diskusija o tome kako će se ovaj sukob završiti, i kao što sam rekao, održali su kontakt s administracijom (predsednika Donalda Trumpa) na svim nivoima."
'Rusi nisu zainteresovani za jednostavan prekid vatre'
Ruska "maksimalistička" pozicija se delimično ogleda i u frazi "osnovi uzroci" koju je Kremlj upotrebio u saopštenju posle Putinovog telefonskog razgovora s Trampom 12. februara. Za dugogodišnje posmatrače Rusije, ti uzroci uključuju stav Kremlja da je širenje vojnog saveza NATO-a na istočnu Evropu krajem 1990-ih godina i sredinom 2000-ih godina bilo provokativno.
"Od samog početka, kao što znamo, Ukrajina je bila nešto više od Ukrajine", rekao je Grem. "Radi se o širem posthladnoratovskom rešenju i ruskom gledištu da joj je to nametnuto u vreme strateške slabosti i oni žele da se određeni elementi toga revidiraju".
Grem je rekao da "na ruskoj strani postoji skepsa" koji Trampova administracija u potpunosti razume. I Ukrajinci se slično osećaju, rekao je on.
"Ako Trampova administracija misli da može sve da pomeri ka prekidu vatre, nakloni se i onda zaboravi na to, mislim da se zavaravaju", rekao je on. "Rusi nisu zainteresovani za jednostavan prekid vatre. Oni žele širi skup razgovora."
Ruska pozicija koja delimično okrivljuje NATO kao jedan od uzroka sukoba pokazala se u retorici među nekim zvaničnicima u SAD i drugde. U izjavi za CNN 23. februara, izaslanik SAD Stiv Vitkof (Steve Witkoff), koji je takođe nedavno bio u Rusiji i učestvovao u delegaciji SAD u Rijadu, sugerisao je da ne treba nužno kriviti Rusiju.
"Rat nije morao da se desi – bio je isprovociran", rekao je Vitkof. "To ne znači nužno da su ga isprovocirali Rusi".
SAD su se takođe 24. februara razišle s evropskim saveznicima odbijajući da okrive Rusiju za njenu invaziju na Ukrajinu u glasanju o tri rezolucije u Ujedinjenim nacijama.
"Te stvari zabrinjavaju. Postavljaju pitanja šta Trampova administracija zaista razume o prirodi sukoba i šta pokušava da postigne", rekao je Grem.
"Argument da je Rusija izazvana nije samo argument Kremlja. Postoje ljudi na Zapadu i u SAD koji su izneli taj argument", rekao je on. "Ne verujem u te argumente".
Ruske snage trenutno kontrolišu oko 20 odsto ukrajinske teritorije, a Kremlj je proglasio aneksiju četiri regiona – Luganska, Donjecka, Zaporižja i Hersona – uključujući delove tih regiona koji su još pod kontrolom Ukrajine. Rusija je takođe anektirala Krima, pre više od jedne decenije.
"Najteže pitanje na dnevnom redu biće status dela Ukrajine koji neće biti fizički pod kontrolom Moskve na kraju ovog sukoba", rekao je on. "Moskva jasno želi da Ukrajina bude u ruskoj orbiti i u idealnom slučaju bi želela da situaciju u Ukrajini bude otprilike ekvivalentna odnosu koji ima s Belorusijom".
"SAD bi, barem donedavno, tvrdile da imamo interes u očuvanju nezavisne i suverene Ukrajine i to sve gotovo sigurno znači Ukrajine koja ide ka Zapadu", rekao je on. "A to su dve veoma, veoma različite vizije budućnosti Ukrajine".
"Pitanje je", rekao je Grem, "kako biste to pomirili?"