Krajem 2015. godine, Kremlj je ostvario ključnu pobedu kada je pokrenuo vojnu intervenciju u Siriji kako bi spasao režim tadašnjeg sirijskog predsednika Bašara el Asada i učvrstio svoju ulogu vodećeg igrača na Bliskom istoku.
Međutim, 10 godina kasnije, Asad je svrgnut, a niz odlučujućih događaja – od kojih je poslednji sporazum o prekidu vatre između Izraela i Gaze, postignut 13. oktobra uz posredovanje SAD – menja taj utisak.
"Rusija nije ovako bila diplomatski marginalizovana na Bliskom istoku otkako je intervenisala u Siriji 2015. godine", rekla je za RSE Hana Note (Hanna Notte), direktorka za Evroaziju u Centru za studije neširenja oružja Džejms Martin.
Taj sniženi status bio je vidljiv u Egiptu 13. oktobra kada je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) kopredsedavao samitom kojem su prisustvovali lideri više od 20 zemalja, s ciljem da se finalizuje trajno primirje u Pojasu Gaze. Rusija je bila primetno odsutna s diplomatskog skupa, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je novinarima da Moskva nije pozvana.
To je usledilo pošto je Kremlj otkazao planirani samit s arapskim liderima u Moskvi, zakazan za kasnije ove nedelje. Blumberg (Bloomberg), pozivajući se na izvore upoznate s tim pitanjem, naveo je da je pravi razlog otkazivanja taj što je premalo regionalnih lidera potvrdilo svoje prisustvo.
Evropski zvaničnici, koji su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime, takođe su rekli za RSE da sporazum i otkazani samit ističu slabljenje uticaja Rusije na Bliskom istoku u ovom trenutku.
"To je definitivno bio još jedan znak da se uloga Rusije smanjuje u regionu", rekao je za RSE zvaničnik Evropske unije koji se fokusira na Rusiju i Evroaziju. "Otkazani samit je drugi. Samo dva lidera – iz Sirije i Iraka – pristala su da dođu."
Još jedan diplomata EU rekao je za RSE da odsustvo Rusije sa samita u Egiptu označava "pobedu za Zapad".
"Videti američke, arapske i zapadne lidere na podijumu i nikakvu rusku – ili kinesku – ulogu u svemu tome, priličan je prizor", rekao je diplomata EU za RSE.
Brze promene na Bliskom istoku
To je usledilo nakon što je prestiž Rusije pretrpeo niz gubitaka na Bliskom istoku poslednjih godina, dok je Moskva stavila prioritet na svoju skoro četvorogodišnju invaziju na Ukrajinu.
Asad, za koga je Moskva vojno intervenisala zajedno s Iranom kako bi ga ojačala tokom građanskog rata u Siriji, svrgnut je krajem 2024. godine i kasnije je pobegao u Moskvu.
Napad Hamasa – kojeg SAD i EU smatraju terorističkom organizacijom – na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, koji su izazvali rat u Pojasu Gaze, suočili su Moskvu s novim diplomatskim izazovima u odnosima s Tel Avivom, nakon što je Kremlj s njim decenijama gradio strateške veze.
Posle toga su usledili američki i izraelski vazdušni napadi na Iran u junu, što je vojno oslabilo Teheran – glavnog partnera Moskve u regionu, dok je Rusiju počela da okleava da Teheranu obezbedi više oružja.
To je deo onoga što analitičari nazivaju novom političkom računicom Moskve dok je fokusirana na rat u Ukrajini, s malo strateških resursa koje može da preusmeri u druge regione sveta.
"To je pitanje kapaciteta", rekla je Note. "Bilo da je u pitanju nemogućnost ili nevoljnost, Rusija jednostavno ima manje vojnih resursa koje može da posveti negde drugde."
Diplomatske neuspehe s kojima se suočava Moskva dodatno otežava složena mreža partnerstava i strateških potreba u kojima Rusija pokušava da se snađe na Bliskom istoku.
Rusija dugo ima čvrste odnose s Iranom. Moskva je i dalje vodeći strani investitor i snabdevač oružjem, a Teheran je pomogao Kremlju preko potrebnim dronovima u prvoj godini invazije na Ukrajinu tako što je Moskvi pomogao da napravi ključnu fabriku za proizvodnju dronova.
Ipak, ruski predsednik Vladimir Putin imao je za cilj da razvije dublje veze sa zalivskim zemljama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Saudijske Arabije, dva sve važnija partnera za Moskvu koja ne bi prihvatila snažniji Iran.
To je stavilo Moskvu u težak položaj dok nastoji da podrži svog glavnog partnera u regionu, a istovremeno pokušava da očuva veze sa zalivskim zemljama koje su bile ključni kanali u naporima Moskve da preživi zapadne sankcije uvedene posle početka opšte invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Smanjenje, ali ne i kraj
Iako nedavni sporazum o Pojasu Gaze označava diplomatski proboj, dugoročni sporazum o trajnom miru je još uvek daleko od gotovog.
Note dodaje da, iako ugled Rusije u regionu možda opada u odnosu na svoj vrhunac posle intervencije u Siriji, njeno isključenje sa samita ne znači da Moskva više nije uticajni igrač na Bliskom istoku.
"Čak i da Rusija nije zaglavljena u Ukrajini, verovatno ne bi bila igrač u izraelsko-palestinskim pitanjima", rekla je Note. "Uloga Moskve u izraelsko-palestinskim odnosima je prilično ograničena od završetka Hladnog rata."
I dok se Rusija suočava s pitanjima o svojoj budućnosti na Bliskom istoku, Moskva je uspela polako da spase ostatke svog statusa u Siriji.
Rusija je donekle prkosila predviđanjima posle Asadovog svrgavanja zadržavši svoje pomorsko postrojenje u Tartusu i vazduhoplovnu bazu Hmejmim u Siriji, dok je istovremeno koristila svoj uticaj stalne članice Saveta bezbednosti UN kao maslinovu grančicu za izgradnju pozitivnih veza s vladom sirijskog predsednika Ahmeda el Šaraa.
Šara je lično dočekao delegaciju visokog nivoa iz Moskve prošlog meseca i u intervjuu za CBS 12. oktobra sirijski predsednik je delovao kao da drži otvorena vrata za izgradnju dubljih veza s Rusijom u budućnosti.
"Ulaženje u sukob s Rusijom upravo sada bi bilo preskupo za Siriju. Niti bi bilo u interesu zemlje", rekao je on.