Dmitrij Kozak, dugogodišnji bliski saradnik ruskog predsednika Vladimira Putina koji se navodno protivio ratu u Ukrajini, podneo je ostavku na funkciju zamenika šefa moćne predsedničke administracije, saopštio je Kremlj u četvrtak.
Kozak je sam odlučio je da ode, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima.
Objava je usledila posle višednevnih spekulacija o Kozaku (66), koji je jedan od Putinovih najdugovečnijih saradnika još od početka njegove političke karijere u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga 90-ih. Odlasci viših administrativnih ili vladinih zvaničnika pod Putinom su retki.
Nekoliko ruskih novinskih izveštaja navodi da je Kozaku ponuđena pozicija najvišeg zvaničnika severozapadnog federalnog okruga Rusije, ali da ju je odbio. Peskov to nije pomenuo.
Kozak, rođen u Ukrajini, ušao je u Kremlj kada je Putin postao predsednik 2000. i tokom godina je obavljao više visokih funkcija, uključujući i funkciju zamenika premijera skoro 12 godina.
Bio je glavni čovek Kremlja za organizaciju Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine, što je Kremlj video kao znak povratka Rusije na svetsku scenu. Nakon što je Moskva anektirala Krimsko poluostrvo od Ukrajine u martu 2014. godine, a kasnije ga anektirala, SAD i druge zapadne vlade su uvele sankcije protiv njega.
Kozak je 2020. ušao u predsedničku administraciju koja igra moćnu ulogu u Kremlju. Takođe je bio poznat kao čest sagovornik zapadnih ambasadora i izaslanika.
Neki analitičari vide Kozakov odlazak kao novi signal da je nepoželjno svako pitanje o podršci ratu protiv Ukrajine.
U mesecima koji su prethodili i u danima neposredno posle ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, bilo je izveštaja o tihom protivljenju ili neslaganju među nekim od Putinovih bliskih savetnika u vezi s odlukom o invaziji.
U danima posle invazije, Kozak, koji je postavljen kao glavni čovek u Kremlja za pitanje Ukrajine, privatno je rekao Putinu da se tome protivi, izvestio je Njujork tajms (The New York Times).
Kozak je takođe navodno razradio okvir za mirovni sporazum s Ukrajinom koji bi rešio nekoliko prioritetnih zahteva Kremlja, naveo je Rojters (Reuters). Putin je odbio taj plan.
Odlazak Kozaka je značajan ne samo zbog njegove dugog staža kao Putinovog insajdera – poznato je da Putin iznad svega ceni lojalnost – već i zbog relativno retkih slučaja ljudi koji napuštaju Kremlj ili vladu, bilo zbog protivljenja ratu ili drugih razloga.
Među drugim visokim zvaničnicima za koje se zna da su izrazili protivljenje ratu je predsednica Centralne banke Elvira Nabiulina, koja je navodno podnela ostavku Putinu, ali je Putin odbio da je odobri.
General Valerij Gerasimov koji nadgleda rat u Ukrajini, i dalje je na poziciji načelnika generalštaba, uprkos široko rasprostranjenom mišljenju da su prvi meseci invazije na Ukrajinu bili katastrofa za ruske oružane snage.
Prošle nedelje je napunio 70 godina, što je znatno iznad uobičajene starosne granice za penzionisanje oficira.
