Priredila Jovana Krstić
Zapadne zemlje do sada su imale vrlo jedinstven stav po pitanju uvođenja sankcija Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.
Sve dok se ne dođe do jednog pitanja: energije.
Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) saopštio je u utorak, 8. marta da je zabranio uvoz ruske nafte i drugih energenata.
SAD proizvodi sopstveni prirodni gas, pritom ta zemlja nije vodeći kupac ruske nafte, te odluka o zabrani uvoza energenata neće imati velike posledice ni na rusku ni na američku ekonomiju.
Pun efekat sankcije bi imale ukoliko bi se njima pridružili i evropski partneri. Međutim, to je zasada manje izvesno. Zašto?
Zato što Evropa mnogo više zavisi od ruskih energenata.
Koje izvore energije Evropska unija najviše koristi?
Nafta je najviše korišćeno gorivo u Evropskoj uniji. Sledi prirodni gas. Zajedno, ta dva energenta činili su 60,5 odsto ukupne potrošnje u 2020, pokazuju podaci sajta za statistiku Statista.
Potrošnja nuklearne energije, te iste godine, nadmašila je potrošnju uglja.
Hidroelektrična energija i obnovljiva goriva zajedno čine deset odsto ukupne potrošnje primarne energije u EU.
Nuklearna energija u Evropi
Koliko ruske nafte i prirodnog gasa ide u Evropu?
Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu i drugi najveći proizvođač prirodnog gasa.
U Evropi pokriva 25 odsto snabdevanja naftom i 30 do 40 odsto gasom.
Snabdevanje gasom za Evropu je problematičnije zbog prirode procesa isporuke - nabavka od drugih proizvođača bila bi mnogo skuplja i komplikovanija.
Poslednji podaci Eurostat-a pokazuju da oko 47 odsto gasa koji je EU uvezla u prvoj polovini 2021. godine dolazi iz Rusije.
Što se tiče članica Unije, zemlje centralne i istočne Evrope najvše zavise od ruskog gasa: Finska, Estonija, Letonija, Češka, Mađarska, Slovačka, Austrija, Slovenija, Rumunija i Bugarska.
Sudbina Severnog toka
Nemačka je takođe spada u države EU koje najviše zavise od ruske energije.
Severni tok 1 može da snabde Evropu sa do 55 milijardi kubnih metara gasa, a izgradnjom Severnog toka 2 bilo je planirano da se ta količina udvostruči.
Gasovod Severni tok 2, vredan 11 milijardi dolara, namenjen je transportu prirodnog gasa iz Rusije u Nemačku.
Iako je najavljeno da će ove godine biti pušten u rad, nakon ruske invazije Nemačka vlada zaustavila je postupak za odobravanje početka rada i stavila ga u status quo.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) rekao je prošle nedelje da će ta zemlja "promeniti kurs" kako bi prevazišla energetsku zavisnost od Rusije.
Ko još snabdeva Evropsku uniju prirodnim gasom?
Najveći evropski snabdevači prirodnim gasom, osim Rusije, su još: Norveška (21%), Alžir (12%), SAD (6%) i Katar (4,3%). Ostali snabdevači obezbeđuju 11 odsto evropskih potreba.
Dosadašnja Norveška isporuka prirodnog gasa Evropi je njen maksimum i prema rečima njenog premijera Jonasa Gar Stere (Jonas Gahr Stoere), ta zemlja ne može da zameni nedostajuće zalihe iz Rusije.
Ista situacija je i sa Katarom čija distribucija je uglavnom već određena dugoročnim ugovorima.
Koje alternative onda ima Evropa?
Evropska komisija objavila je planove da smanji zavisnost EU od ruskog gasa za dve trećine ove godine i prekine oslanjanje na ruske isporuke goriva "znatno pre 2030. godine".
Saopšteno je da će to učiniti prelaskom na alternativna snabdevanja i bržim širenjem čiste energije u skladu sa planovima, za čije sprovođenje će u velikoj meri biti odgovorne nacionalne vlade.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon del Lajen (Von Der Leyen) izjavila je u sredu 8. marta da je evropski blok kupio dovoljno prirodnog tečnog gasa (LNG) da bi bio nezavisan od uvoza iz Rusije do kraja ove zime. Važno je napomenuti da od njene izjave do kraja zime ima samo 11 dana.
Istraživačka kompanija Ristad Enerdži (Rystad Energy) iz Osla ranije je ocenila da bi zamena ruskog gasa LNG-om i drugim izvorima energije (ugalj, nuklearna i hidroelektrična energija) bila skupa i ambiciozna.
Koliko bi gubitak evropskog tržišta koštao Rusiju?
Gas ipak nastavlja da teče glavnim gasovodima iz Rusije u Evropu. Izvoz energije zadržao je stabilan priliv gotovine u Rusiju uprkos ozbiljnim ograničenjima nametnutim njenom finansijskom sektoru.
Ako Evropa uspe da značajno smanji uvoz ruskog gasa u narednim godinama, Moskva će biti u teškoj poziciji jer nema drugo tržište za taj gas, kažu analitičari.
Polja na zapadu Sibira nisu gasovodom povezana s Kinom, tržištem gasa koje brzo raste.
Rusija nastoji da do 2030. izgradi novi gasovod koji bi prenosio 50 milijardi kubnih metara sa zapadnosibirskih polja do Kine, kojoj trenutno isporučuje tek 10 milijardi kubnih metara gasovodom s polja na istoku Sibira.
Rusija bi usled takve preorijentacije izvoza potencijalno izgubila ne samo na obimu izvoza, već i deo svog globalnog uticaja.
"Prodaja energije Aziji ne daje istu vrstu geopolitičkog proboja kao prodaja energije Evropi. To je alternativa, ali je za Rusiju to druga najbolja alternativa", navela je istraživačka kompanija Ristad Enerdži, prenosi RSE na engleskom.
Facebook Forum