Piše: Todd Prince
Odluka predsednika Vladimira Putina da pokrene invaziju na Ukrajinu ima negativan efekat na rusku energetsku industriju – srž privrede te zemlje – dok Evropa pojačava napore da nađe druge izvore nafte i prirodnog gasa mimo Rusije, a zapadne kompanije beže iz te zemlje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Tokom protekle dve nedelje, Nemačka, najveća evropska ekonomija, obustavila je novi gasovod iz Rusije, objavila planove za izgradnju luka za superohlađeni gas iz drugih zemalja i povećala mogućnost proširenja upotrebe nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj.
Dotle su BP, Šel (Shell) i Eksonmobil (ExxonMobil), tri najveće zapadne energetske kompanije, objavile da se povlače iz energetskih projekata vrednih više milijardi dolara u Rusiji, dok je francuski Totalenerži (TotalEnergies) objavio da će obustaviti nove investicije.
Dok evropske zemlje rade na smanjenje isporuka iz Rusije, egzodus zapadnog novca i znanja neizbežno će dovesti do odlaganja ili otkazivanja energetskih projekata u zemlji, što će uticati na buduću proizvodnju, upozoravaju analitičari.
"Mislim da je ovo početak kraja Rusije kao energetske supersile", rekao je Nikos Cafos (Tsafos), energetski analitičar iz Centra za strateške i međunarodne studije, u podkastu tog tink-tenka iz Vašingtona objavljenom 1. marta.
Potencijalni gubitak Rusije u prodaji gasa na evropskom tržištu neće biti u potpunosti nadoknađen većim izvozom u Kinu, rekao je on.
Rusija je treći najveći proizvođač nafte u svetu i drugi najveći proizvođač prirodnog gasa sa snažnom pozicijom u Evropi, gde pokriva 25 odsto snabdevanja naftom i 30 do 40 odsto gasom. Moskva je bila pouzdan snabdevač Evrope energentima još od sovjetske ere, uprkos hladnoratovskoj konfrontaciji, krahu komunizma, ratovima i recesijama.
Njen odnos s Berlinom godinama je bio posebno čvrst. Nemačka je videla ruski prirodni gas kao most u svojoj energetskoj tranziciji s uglja i nuklearne energije na solarnu energiju i energiju vetra.
'Nešto se pokvarilo'
Uprkos upornim protestima SAD, Berlin je ostao pri svom i prihvatao Severni tok 2, gasovod koji podržava Kremlj koji bi udvostručio nemački uvoz ruskog gasa. Putinova ničim izazvana invazija na Ukrajinu suštinski je pokidala te energetske veze s Evropom i, posebno, Nemačkom.
Nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) rekao je prošle nedelje da će ta zemlja "promeniti kurs" kako bi prevazišla energetsku zavisnost od Rusije i obustavila gasovod vredan 11 milijardi dolara, za koji se očekivalo da će početi da radi kasnije ove godine. "S pravom ili ne, u Evropi postoji gledište koje kaže, ako ne budemo koristili ugljovodonike, smanjiće se mogućnost Rusije da to radi ", rekao je on, misleći na rusku agresiju. "To je široko rasprostranjeno gledište u Evropi".
"Taj odnos je prošao kroz mnogo toga, a ipak se nešto pokvarilo prošle nedelje. Tolerancija koju Evropljani imaju na zavisnosti od Rusije upravo se promenila preko noći", rekao je Cafos.
Putin je pokretačka snaga ruske energetske politike od početka veka, i čak je učestvovao u pregovorima o cenama s vladama i pomagao u sklapanju poslova sa stranim investitorima.
Malo poznat pre kasnih 90-ih, Putin je postao predsednik 2000. godine i konsolidovao vlast, uživajući u popularnosti dok su svetske cene nafte rasle a domaća proizvodnja punila budžetsku kasu.
Ubrzo je veći deo privatne domaće naftne industrije stavio pod vlasništvo države – uključujući dovođenjem Jukosa u bankrot i zatvaranjem njegovog vlasnika, milijardera Mihaila Hodorkovskog – i odbio napore oligarha da se ukloni državni monopol na izvoz gasa.
Putin je dominantnu poziciju Rusije u snabdevanju Evrope prirodnim gasom koristio kao političku polugu, između ostalog i za zadržavanje bivših sovjetskih republika poput Ukrajine i Moldavije u sferi uticaja Moskve.
Putinov potez da kazni Ukrajinu 2006. i 2009. višim cenama gasa zbog njene prozapadne politike doveo je do prvih poremećaja izvoza iz Rusije u Evropu. Njegova ponuda jeftinih kredita i gasa ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču 2013. kako bi sprečio Kijev da potpiše ekonomski Sporazum o pridruživanju s Evropskom unijom izazvala je proteste koji su Janukoviča oterali s vlasti.
Putin je odgovorio zauzimanjem poluostrva Krim i podsticanjem separatističkog rata na istoku Ukrajine, zbog čega je Zapad prvi put uveo sankcije Rusiji.
Invazija na Ukrajinu 24. februara, koja je započela razorni rat, podstakla je SAD, EU i druge zemlje da uvedu razorne sankcije ruskom finansijskom i tehnološkom sektoru.
Iako su zapadne vlade napravile izuzetke za rusku energiju, mnoštvo firmi – od banaka i trgovačkih kompanija do osiguravajućih kuća i špeditera – odbijaju transakcije s ruskom naftom i tečnim prirodnim gasom usled zabrinutosti zbog rizika, uključujući moguću štetu po reputaciju.
Surgutneftegaz, jedan od najvećih proizvođača nafte u Rusiji, prošle nedelje tri puta nije uspeo da pronađe kupce za 6,4 miliona barela nafte uprkos zategnutom tržištu koje je gurnulo cene na osmogodišnji maksimum. Ruski proizvođači nafte prodaju svoju robu uz popust od čak 18 dolara po barelu, naveo je Enerdži intelidžens (Energy Intelligence), publikacija koja prati stanje na tržištu energenata.
Kao rezultat, izvoz nafte iz Rusije do juna bi mogao da padne za milion barela dnevno (bpd), navela je 3. marta istraživačka kompanija Ristad enerdži (Rystad Energy) iz Osla. To bi za taj period Rusiji oduzelo oko 12 milijardi dolara na osnovu trenutnih cena nafte koje su iznad 100 dolara po barelu. Rusija sada izvozi oko sedam miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno.
Ruske naftne kompanije mogle bi da budu prinuđene da smanje proizvodnju jer zemlja nema dovoljno skladišta da drži naftu koju pokušava da proda, rekla je za RSE analitičarka Ristad enerdžija Luiz Dikson (Louise Dickson).
Kraj arktičkog sna?
Sankcije će, međutim, takođe imati i dugoročnije efekte na proizvodnju i prodaju ruske nafte.
Državni naftni gigant Rosnjeft, koji vodi Putinov blizak saradnik Igor Sečin, razvija masivni projekat Vostok nafta na Arktiku za koji se očekivalo da će do 2030. proizvoditi i izvoziti i do dva miliona barela dnevno.
Vostok je najveći naftni projekat u Rusiji od raspada Sovjetskog Saveza. Da bi finansirao njegov razvoj – za šta će biti potrebne desetine milijardi dolara – Rosnjeft je prošle godine globalnim trgovcima sirovinama prodao udeo u projektu. Rosnjeft će se sada verovatno mučiti da obezbedi finansiranje i tehnologiju za razvoj Vostoka pošto zapadne kompanije odlaze.
Sveukupno, zapadne kompanije za usluge na naftnim poljima imaju porudžbine koje predstavljaju oko četvrtinu svih investicija u naftu i gas u Rusiji, navodi Ristad. "Ako ti ugovarači odu iz zemlje, to će nesumnjivo izazvati kašnjenja i poremećaje u tekućim operacijama", navela je istraživačka kompanija. Ristad je ocenio da će Vostok "biti usporen a neki ruski projekti bi mogli biti potpuno otkazani".
Rusija bi takođe mogla da se suoči s problemima u unapređenju svojih rafinerija nafte zbog sankcija Zapada na tehnologiju, rekla je Dikson. Rusija dnevno izvozi više od dva miliona barela naftinih proizvoda.
'Poziv na buđenje'
Evropa sada ubrzano radi na planovima za diverzifikaciju energije usled zabrinutosti da bi Rusija mogla da smanji isporuke gasa dok se "ekonomski rat" – kako su to nazvali neki zvaničnici EU –produbljuje.
Danska je već dala odobrenje za izgradnju gasovoda za dovođenje norveškog gasa do Poljske pošto je dozvola suspendovana prošle godine. Poljska se oslanja na ruski Gasprom za oko polovinu svojih potreba za gasom.
Ove nedelje, EU bi trebalo da predloži mere za povećanje obnovljive energije bržim tempom kako bi se zamenio ruski gas. "Moramo da postanemo nezavisni od ruskog gasa, nafte i uglja. Naša rešenost da napredujemo u ovom slučaju je jača nego ikad", rekla je 3. marta predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von Der Leyen).
Ričard Morningstar (Richard), bivši američki Specijalni izaslanik za evroazijsku energetiku i analitičar tink-tenka Atlantski savet, rekao je za RSE da bi u okviru strategije diverzifikacije i smanjenja zavisnosti od Rusije, evropske države trebalo da preispitaju svoje planove za zatvaranje nuklearnih elektrana. Nemačka bi trebalo da zatvori preostale nuklearne elektrane do kraja ove godine, dok Belgija ima za cilj 2025.
Morningstar je rekao da bi Evropa takođe trebalo da preduzme korake za poboljšanje energetske efikasnosti, pored nabavke gasa od drugih dobavljača. "Energetska efikasnost i kratkoročno i dugoročno biće strahovito važna. Evropa shvata da mora da preduzme ozbiljne mere", rekao je on, nazivajući Putinov rat u Ukrajini "pozivom na buđenje" za diverzifikaciju.
Političke krize su u prošlosti motivisale razvijene zemlje da promene izvore goriva, rekao je Cafos, ukazujući na naftnu krizu iz 70-ih. Tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, arapske članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) uvele su embargo na naftu zemljama koje su podržavale Izrael, što je dovelo do učetvorostručenja cena i nanelo štetu globalnoj ekonomiji.
Cafos je rekao da su vlade u razvijenim ekonomijama počele da doživljavaju naftu kao "fundamentalno nesigurnu i nestabilnu robu" i smanjile njenu ulogu u snabdevanju gorivom, okrećući se više uglju i nuklearnoj energiji.
Isto bi se moglo desiti s ruskom energijom. "Kako god izgledao energetski pejzaž u Evropi u narednih 30 godina, apetit za integraciju Rusije u to tržište je trenutno na nuli", rekao je on.
Manje 'geopolitičkog proboja'
Ristad navodi da bi Evropa mogla da zameni većinu uvoznog ruskog gasa ove godine tečnim prirodnim gasom (LNG) i drugim izvorima energije, uključujući ugalj, nuklearnu energiju i hidroelektričnu energiju, mada dodaje da bi takva promena bila skupa i ambiciozna.
Rusija je prošle godine u Evropu gasovodom sa svojih polja na zapadu Sibira izvezla 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.
Ako Evropa uspe da značajno smanji uvoz ruskog gasa u narednim godinama, Moskva će biti u teškoj poziciji jer nema drugo tržište za taj gas, kažu analitičari.
Polja na zapadu Sibira nisu gasovodom povezana s Kinom, tržištem gasa koje brzo raste. Rusija nastoji da do 2030. izgradi novi gasovod koji bi prenosio 50 milijardi kubnih metara sa zapadnosibirskih polja do Kine. Rusija trenutno isporučuje Kini tek 10 milijardi kubnih metara gasovodom s polja na istoku Sibira, mada se očekuje da će se do 2025. to povećati na 38 milijardi kubnih metara.
Rusija bi usled takve preorijentacije izvoza potencijalno izgubila ne samo na obimu izvoza, već i deo svog globalnog uticaja.
"Prodaja energije Aziji ne daje istu vrstu geopolitičkog proboja kao prodaja energije Evropi. To je alternativa, ali je za Rusiju to druga najbolja alternativa", naveo je Ristad.
Facebook Forum