Da ruska ekonomija škripi, nije bila tajna ni za koga ko je pažljivo pratio situaciju.
Ipak, da je praktično naglo zastala, ako ne i krenula unazad, bilo je veće iznenađenje – izgleda čak i za predsednika Vladimira Putina, koji je prošle nedelje ukorio svoje najviše ekonomske savetnike na sastanku u Kremlju, što je radi maksimalnog efekta prenošeno na televiziji.
Među onima koji su bili predmet Putinovog gneva je Elvira Nabiulina, cenjena šefica Centralne banke koja je odigrala jedinstvenu ulogu u održavanju ekonomije uprkos tome što ju je rat protiv Ukrajine izbacio iz ravnoteže.
Sada se postavlja pitanje da li je Nabiulina, koja je na toj poziciji skoro 13 godina, možda konačno pala u nemilost rukovodstva Kremlja. I ako je tako, šta planiraju da urade povodom toga.
"Njena smena sada ne bi samo signalizirala slabost", rekla je Aleksandra Prokopenko, bivša savetnica Centralne banke koja je sada saradnica u berlinskom Karnegi Rusija Evroazijskom centru. "To bi poljuljalo jedino institucionalno uporište koje je održalo kredibilitet na tržištima i zadržalo stabilizaciju inflacije na pravom putu."
"Ako je otpuste, ceo poslovni ekosistem će biti panici", rekao je Nikolas Birman-Triket (Nicholas Birman-Trickett), analitičar političkih rizika i roba i bivši saradnik američkog Instituta za istraživanje spoljne politike. Kremlj "možda želi niže kamatne stope, ali takođe zna da bi poslušnik bila užasna stvar".
Nabiulina je "jedan od retkih pozitivnih aspekata ruskog ekonomskog lidserstva i ekonomije“, rekao je Ričard Portes (Richard), profesor ekonomije na Londonskoj poslovnoj školi, koji je govorio na panel diskusiji u Sankt Peterburgu s Nabiulinom 2019. "Nema nikoga ko je kvalifikovaniji od nje da vodi Rusku centralnu banku i bilo kakva zamena neće biti tako dobra."
Putin "može da grdi koliko god želi", ali "to neće poboljšati stanje ruske ekonomije, koje je prilično katastrofalno", rekao je Portes. "Mislim da on ima mnogo razloga za brigu."
Centralna banka nije odgovorila na upite imejlom za komentar.
'Svi sada shvataju koliko su stvari loše'
Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije od početka invazije na Ukrajinu 2022. uglavnom je pokretala ratna potrošnja.
Kremlj je preustrojio zemlju u ratnu ekonomiju, trošeći rekordne iznose na regrutovanje i plaćanje vojnika, kao i na izgradnju fabrika i transportnih mreža za proizvodnju oružja, tenkova, aviona i dronova, i njihovo slanje u borbu.
Kao i u dve decenije pre tog rata, Kremlj je finansirao ekonomsko prestrojavanje izvozom nafte i gasa, uprkos naporima Zapada da uguši te prihode.
Manjak radne snage – nastao zbog toga što su muškarci bili privučeni visokim platama da se bore u Ukrajini – doveo je do povećanja plata, što je zauzvrat povećalo inflaciju, primoravajući Centralnu banku da poveća kamatne stope.
To je funkcionisalo, ali je stavilo pritisak na preduzeća, koja sve više ne mogu da izmire dugove, kao i na potrošače, koji se muče da prate rast cena robe široke potrošnje.
Prošle godine, rast BDP-a je naglo usporen, pokazuju vladini podaci: s 4,9 odsto u 2024. na samo jedan odsto u 2025.
Međutim, u prva dva meseca 2026, ekonomija se smanjila za 1,8 odsto, na šta je Putin ukazao tokom sastanka u Kremlju. Zvaničnici su takođe naznačili da bi predviđeni rast za 2026. godinu – trenutno na 1,3 odsto – uskoro mogao biti smanjen.
"Ekonomsko usporavanje – i izgledi da Rusija zađe u negativnu teritoriju rasta – nisu iznenađenje za svakoga ko je obraćao pažnju", rekla je Prokopenko. "Jedini ljudi kojima bi ovo trebalo da bude vest su oni koji su rast od 4,9 odsto u 2024. prihvatili zdravo za gotovo, ne pitajući šta ga je pokretalo."
"Svi sada shvataju koliko su stvari loše; samo su bile potrebne godine rata da se do toga dođe", rekao je Birman-Triket. „Sistem više ne može sam da se ispravlja.“
Preokret se pokazuje u fiskalnim podacima, pri čemu je deficit federalnog budžeta vrtoglavo porastao na 4.500 milijardi rubalja (60 milijardi dolara) – dvostruko više nego u istom periodu prošle godine – dok su prihodi od izvoza nafte opali.
Zbog snažne rublje, visokih kamatnih stopa, manjka radne snage i budžetskih ograničenja, rezerve u ruskoj ekonomiji su "uglavnom iscrpljene", preneo je list Nezavisimaja gazeta izjavu ministra ekonomije Maksima Rešetnjikova na poslovnom forumu u Vladivostoku prošlog vikenda.
'Ko god da je poslednji pričao s njim'
Pored Rešetnjikova, premijera Mihaila Mišustina i drugih ministara, Nabiulina je bila u prvom planu na sastanku s Putinom 15. marta, koji je izgleda sugerisao da je bio obmanut u vezi s užasnim stanjem ekonomije.
"Nadam se da ću čuti detaljne izveštaje o tome zašto makroekonomski indikatori ne ispunjavaju očekivanja, ne samo stručnjaka i analitičara, već i aktuelnih prognoza vlade i Centralne banke", rekao je on.
Izvan Rusije, švedska vojnoobaveštajna agencija i glavna nemačka obaveštajna agencija veruju da vlada u Moskvi manipuliše podacima, potcenjujući obim ekonomskih problema zemlje, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Ne treba previše učitavati u televizijski sastanak, upozorila je Prokopenko, rekavši da je to bio proračunati nastup.
"Jedan od stalnih obrazaca Putinove vladavine je da ko god poslednji priča s njim oblikuje njegov doživljaj problema", rekla je ona. "To što je pritisak pao na ekonomski blok u javnom okruženju nije neuobičajeno – tako Kremlj upravlja unutrašnjim tenzijama. To ne mora nužno da signalizirati preokret politike ili promenu u tome ko ima moć nad monetarnom politikom."
Prošlog leta, istaknuti poslovni i bankarski zvaničnici počeli su javno da upozoravaju na opasnost od "stagflacije" – kada je ekonomija opterećena niskim rastom, visokom inflacijom i visokom nezaposlenošću.
Poslovni lideri usmerili su svoj gnev na Nabiulinu, koja je povećala kamatne stope s ciljem smanjenja rasta inflacije, ali je time poslovanje otežano kreditima koji su bili preskupi za refinansiranje.
Direktor livnice na severu Rusije prošle nedelje je podigao uzbunu, rekavši da se ekonomija suočava s "katastrofalnim događajem" i da je vlada potpuno izgubila dodir sa stvarnošću.
U decembru je tink-tenk povezan s ministrom odbrane Andrejem Belousovom upozorio na moguću bankarsku krizu do oktobra ako "loši" krediti nastave naglo da rastu.
Dan posle Putinove grdnje, Nabiulina je iznela otvorenu procenu peska koji koči zupčanike ekonomije: nema dovoljno radnika, za šta, kako je rekla, nema presedana u modernoj ruskoj istoriji.
Uprkos kritikama, Nabiulina – koja je, prema izveštajima, pokušala da podnese ostavku neposredno posle invazije na Ukrajinu 2022, ali ju je Putin odbio – ostala je pri svom kursu, što je, prema mišljenju stručnjaka, delom odražavalo Putinovu podršku.
Po zakonu, njen mandat na čelu Centralne banke ističe u roku od godinu dana. Prokopenko je rekla da je malo verovatno da će je Putin zameniti pre tog roka.
"Zanimljivije pitanje je šta će se desiti prilikom obnove mandata: da li će politički uslovi za godinu dana učiniti nezavisnog guvernera (Centralne banke) manje ili više pogodnim za Kremlj", rekla je ona.
"Kao što rekoh, ona je jedan od retkih zaštitnika stabilnosti ruske ekonomije", rekao je Portes.