Gotovo godinu dana nakon početka masovnih protesta zbog smrti 16 ljudi u tragediji u Novom Sadu, u Srbiji se beleži rekordni broj napada na novinare koji prate ova dešavanja, saopštila je u sredu međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF).
"Od 1. novembra 2024. godine, prema podacima RSF-a, medijski radnici u Srbiji bili su žrtve najmanje 89 fizičkih napada. Ukupan broj za 2025. iznosi 82 slučaja — što je najveći godišnji broj od 2008. godine, prema uporednim podacima RSF-a i njegovog lokalnog partnera, Nezavisnog udruženja novinara Srbije", navodi RSF.
Ova organizacija je odala počast novinarima u Srbiji koji "herojski izveštavaju o protestima uprkos institucionalizovanom nasilju režima predsednika Aleksandra Vučića".
Pozvali su međunarodnu zajednicu da posredstvom finansijske, pravne i političke podrške pomogne novinarima da bezbedno rade, a da njihovi napadači budu procesuirani.
"Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji (EU), uključujući poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti", ocenio je Pavol Salaj (Szalai) iz RSF.
Ova organizacija je navela da su od poslednje procene RSF-a u avgustu 2025. godine, dva dana bila naročito nasilna za novinare koji izveštavaju o protestima u Novom Sadu.
Podsećaju da su pripadnici policije 5. septembra napali Emira Kahrimanovića sa portala 021.rs, Katarinu Stevanović iz nedeljnika Vreme, Nemanju Šarovića sa kanala KTV, kao i Kseniju Pavkov i njenog snimatelja sa televizije N1.
Istog dana je, podsećaju RSF, tokom racije na Univerzitetu u Novom Sadu, policija je privela više članova studentske redakcije portala Blokada info i zaplenila njihovu opremu.
Nešto više od mesec dana kasnije, 11. oktobra, policijski službenici su upotrebili prekomernu silu prema Dariji Matić sa portala Mašina.rs, Brankici Matić sa portala Storyteller, kao i Miljku Stojanoviću i Anđeli Risantijević sa portala Glas Zaječara, navode Reporteri bez granica.
"Istog dana, jedan muškarac je pretio i pratio novinarku televizije N1, Leu Apro, pre nego što joj je zgrabio ruku i uzeo telefon — nakon čega ga je policija privela, što je retka pojava", ocenjuje ova organizacija.
Reporteri bez granica podsećaju da je Evropski parlament 22. oktobra usvojio rezoluciju u kojoj je oštro kritikovao Vladu Srbije po pitanju medijskih sloboda.
"U dokumentu se priznaje da je 'više novinara napadnuto ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima', te se osuđuje potpirivanje mržnje prema demonstrantima i novinarima od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića", podsećaju iz RSF.
Nedelju dana pre usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, tokom sastanka u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem, ograničila se na poruku o potrebi za "napretkom u pogledu slobode medija".
Međutim, devet međunarodnih organizacija za zaštitu slobode štampe i prava novinara, među kojima i RSF, upozorilo ju je na opasan presedan koji bi neaktivnost Evropske unije u Srbiji mogla da stvori u regionu Zapadnog Balkana.
"Instrumenti koji su na raspolaganju Komisiji, uključujući i obustavu sredstava EU, treba da budu primenjeni kako bi se poslala jasna poruka o posvećenosti Evropske unije nezavisnom novinarstvu i slobodi medija u regionu", navedeno je u zajedničkom saopštenju devet organizacija od 13. oktobra.
Od ukupno 180 zemalja i teritorija u Svetskom indeksu slobode medija RSF-a za 2025. godinu, Srbija zauzima 96. mesto.
