Sjedinjene Američke Države i Iran elektronski su potpisale okvirni sporazum o okončanju tromesečnog rata i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, saopštili su visoki zvaničnici američke administracije 15. juna.
Govoreći novinarima anonimno, zvaničnici su rekli da su predsednik SAD Donald Tramp i potpredsednik Džej Di Vens (JD Vance) sporazum potpisali virtuelno, dok je predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač, Muhamed Bager Kalibaf (Mohammad Baqer Qalibaf), potpisao u ime Teherana.
Očekuje se da će sporazum biti formalno potpisan tokom ceremonije u Ženevi u Švajcarskoj 19. juna.
Ceo tekst memoranduma biće javno objavljen u roku od 24 do 48 sati, rekli su zvaničnici, insistirajući da će biti "potpuna transparentno" i "bez sporednih dogovora".
Okvirni sporazum daje Vašingtonu i Teheranu 60 dana da pregovaraju o trajnom rešenju, uključujući sporove oko iranskih zaliha obogaćenog uranijuma.
Ormuski moreuz
Ranije 15. juna Vašington i Teheran su potvrdili da je sporazum postignut.
Iranska državna novinska agencija Mehr objavila je, kako je navela, detalje memoranduma o razumevanju od 14 tačaka, navodeći da on predviđa 60 dana pregovora o nuklearnim pitanjima i potpuno ukidanje sankcija protiv Teherana.
Vašington je naglasio da je ključni element svakog sveobuhvatnog mirovnog sporazuma obezbeđivanje da Iran ne dođe do nuklearnog oružja i da Ormuski moreuz bude otvoren za slobodan protok brodova.
Moreuz, ključno čvorište za globalno snabdevanje naftom i gasom, praktično je zatvoren od strane Irana nakon početka američko-izraelske vojne kampanje 28. februara. Taj potez uzdrmao je energetska tržišta i poremetio globalnu ekonomiju.
Visoki američki zvaničnici rekli su da očekuju značajan porast pomorskog saobraćaja u moreuzu u naredne dve nedelje.
"Ako uzmete da je pre sukoba saobraćaj bio oko 140 brodova dnevno, mislim da ćemo biti vrlo blizu tome u narednih nekoliko nedelja", rekao je jedan zvaničnik.
Administracija je navela da trenutno kroz moreuz prolazi oko 25 brodova dnevno, uz očekivanja da bi taj broj mogao da poraste na između 40 i 50 do kraja nedelje. Zvaničnici su rekli da će moreuz biti u potpunosti otvoren do 19. juna.
Vašington je insistirao da će prolaz kroz moreuz ostati bez naplate tokom 60 dana prema memorandumu, dok će regionalni pregovori odrediti dugoročna rešenja.
Međutim, nejasnoće i dalje postoje u vezi sa naknadama za prolaz kroz ovaj strateški plovni put.
Novinska agencija Fars, bliska iranskom Korpusu islamske revolucionarne garde, navela je da je "odlučeno da će pomorski saobraćaj kroz zaliv regulisati Iran u koordinaciji sa Omanom", što je u suprotnosti sa tvrdnjama Vašingtona.
Esmail Bagei, portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je na konferenciji 15. juna da će "tokom određenog perioda biti organizovan bezbedan saobraćaj u Ormuskom moreuzu u skladu sa postupcima druge strane".
"Uvek smo govorili da ne želimo da naplaćujemo putarinu, ali ćemo osmisliti i naplaćivati potrebne naknade za usluge koje budemo pružali – navigacione usluge, zaštitu životne sredine, eventualno osiguranje brodova i druge usluge koje će pružati Iran i Oman“, rekao je.
Zamrznuta sredstva
Rojters je citirao visokog iranskog zvaničnika koji je rekao da će, prema uslovima sporazuma, Sjedinjene Države odmrznuti 25 milijardi dolara iranske imovine, dok će se Teheran obavezati da neće proizvoditi niti nabavljati nuklearno oružje.
Američki zvaničnici su kategorično negirali da je bilo kakav novac već odmrznut, uprkos spekulacijama da je to učinjeno za milijarde dolara iranske imovine.
"Odgovor na to je nula", rekao je jedan zvaničnik na pitanje da li je bilo oslobađanja sredstava.
Američki zvaničnici naveli su da će ublažavanje sankcija dolaziti postepeno i biti vezano za "proverljive korake", posebno u vezi sa iranskim nuklearnim aktivnostima i ponašanjem u regionu.
Vašington je rekao da mu je neposredni prioritet da obezbedi da Iran ne obnovi ono što su zvaničnici opisali kao "sistematski uništen" program obogaćivanja uranijuma.
"Što se više budu ponašali kao normalna država u svetu, bićemo spremniji da otvorimo njihovu ekonomiju", rekao je jedan zvaničnik.
Američki zvaničnici rekli su da povlačenje izraelskih trupa iz Libana nije uslov sporazuma, ali su ga predstavili kao deo šireg napora za smanjenje regionalnih tenzija.
Zvaničnici su rekli da okvir "nije jednostran prekid vatre", upozoravajući da će Izrael zadržati pravo da odgovori ukoliko se nastave napadi Hezbolaha, koji ima podršku Irana.
Hezbolah je militantna grupa i politička partija koja kontroliše veći deo južnog Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je samo njegovo vojno krilo na crnoj listi Evropske unije.
Međutim, pakistanski premijer Šehbaz Šarif rekao je 15. juna da su Teheran i Vašington postigli dogovor o "momentalnom i trajnom" prekidu vojnih operacija "na svim frontovima, uključujući Liban". Islamabad je bio ključni posrednik u sukobu.
Administracija je takođe otkrila da su u toku direktni pregovori između Izraela i Libana, nazvavši ih istorijskim.
Zvaničnici su rekli da je širi cilj stvaranje "novog okvira za region", fokusiranog na diplomatiju i ekonomsku saradnju umesto posrednih ratova.
Podeljena osećanja u Iranu
Obični Iranci i dalje pokušavaju da shvate šta okvirni sporazum znači za njih, pri čemu su neki oprezno optimistični, a drugi neodlučni.
"Nadam se da će potpisati sporazum kako bismo imali relativni mir", rekla je žena u pedesetim godinama za Radio Farda Radija Slobodna Evropa. Kao i drugi sagovornici, nije želela da joj se objavi ime iz bezbednosnih razloga.
Rekla je da je sukob bio težak za ljude i da će "stres rata ostati sa nama godinama".
Izrazila je nadu u bolje odnose sa Sjedinjenim Državama, ali je dodala da je to malo verovatno sve dok je na vlasti verski establišment u Iranu.
"Samo se nadam da više neće biti rata. Doneo je samo pogoršanje", rekla je.
Muškarac u tridesetim godinama takođe je izrazio zadovoljstvo prestankom neprijateljstava, ali nije siguran kako će konačni sporazum uticati na unutrašnje prilike u Iranu.
"Ako otvori više prilika i poboljša ekonomiju, onda će to biti pozitivno", rekao je za Radio Farda, uz nadu da bi to oslabilo Islamsku republiku.
"Nadam se da će dugoročno dovesti do pada Islamske republike, jer oni ne mare za ljude", dodao je.
Još jedan Iranac u kasnim tridesetim smatra da mnogi ovaj sporazum vide kao "kratkoročno rešenje" i zato "nemaju velika očekivanja". Ipak, primetio je snažno protivljenje tvrdog krila u Iranu i zaključio da bi sporazum sa SAD mogao biti deo "procesa promene režima iznutra".