Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je samouverenost u situaciju na bojnom polju u Ukrajini na maratonskom nastupu pred novinarima i javnošću, ne dajući nikakav signal da je Moskva spremna da napravi značajne ustupke kako bi okončala rat razmera koji je pokrenula pre skoro četiri godine.
Tokom četvoroipočasovnog događaja koji je prenosila nacionalna televizija 19. decembra, Putin je učvrstio uglavnom nepopustljiv stav Rusije o invaziji na Ukrajinu, a istovremeno se bavio detaljnim i lokalnim pitanjima i unapred odabranim žalbama građana širom zemlje.
Tokom više od 25 godina koliko je najdominantnija politička figura u Rusiji, Putin je koristio pažljivo režirane spektakle kako bi projektovao sliku vođe, vojnog komandanta i očinske figure koja je navodno vratila Rusiji poštovanje na globalnoj sceni.
Ovogodišnji događaj – nazvan Rezultati godine 2025 – održan je u kritičnom trenutku za Putina i Kremlj. U Ukrajini, Rusija nije uspela da ostvari svoj cilj da potčini Kijev, čak i dok potiskuje ukrajinske snage i napada civilno stanovništvo Ukrajine.
Međutim, pregovarači iz Moskve, Vašingtona, Brisela, Kijeva i drugih mesta približavaju se potencijalnom mirovnom sporazumu, nadograđujući i prilagođavajući američki plan koji je smatran veoma povoljnim za Moskvu kada se pojavio u javnosti u novembru.
Očekuje se da će se američki zvaničnici odvojeno sastati u Majamiju u narednim danima s ukrajinskim i ruskim predstavnicima, a moguće i s Evropljanima.
Ruske snage polako napreduju, iscrpljujući ukrajinsku odbranu koja je često brojčano i vatreno slabija na više mesta duž fronta dugog 1.100 kilometara. Putin je u poslednjih nekoliko meseci više puta izjavio da će Rusija ostvariti svoje ciljeve silom ako diplomatija ne dovede do zadovoljavajućeg mirovnog sporazuma.
Tokom događaja 19. decembra, Putin je predstavio posebno ružičastu sliku ruskog napredovaja, tvrdeći da su ruske trupe skoro zauzele grad Kupjansk u Harkivskoj oblasti, okruživši ukrajinske vojnike.
"Naše trupe napreduju duž cele linije kontakta. Na nekim mestima bržim tempom, na drugim sporije. Ali u svim pravcima neprijatelj se povlači", rekao je samo nekoliko minuta posle početka televizijskog nastupa.
Tvrdnje o Kupjansku su veoma diskutabilne; ukrajinske snage su prošlog meseca izvele kontranapad, a ove nedelje, vrhovni komandant Ukrajine tvrdio je da Kijev kontroliše veći deo grada. Predsednik Volodimir Zelenski je prošle nedelje prkosno posetio grad, praveći selfije kako bi pokušao da dokaže da grad nije pao.
Putin je takođe istakao rusko napredovanje u Pokrovsku, gradu u Donjeckoj oblasti, kome je Moskva davala prioritet skoro godinu dana i koji je u opasnosti da padne u ruke Rusije. Ukrajina tvrdi da i dalje kontrolišu centar grada i severne okruge.
"Siguran sam da ćemo do kraja godine videti nove uspehe (na bojnom polju)", rekao je ruski predsednik.
Rusija je mesecima odolevala pozivima Kijeva i Zapada na prekid vatre i otežala incijativu za mir naznačujući da nije spremna za kompromis. Međutim, Putin je sugerisao da je Ukrajina ta koja ometa mirovne napore – delimično odbijajući da se povuče iz dela Donjecke oblasti koji njene trupe još drže.
"Za sada zaista ne vidimo... spremnost (Kijeva da zaustavi sukob)", rekao je on.
Aludirajući na tekuće diplomatske napore, ubrzo posle toga je rekao da Moskva vidi "neke signale", uključujući i od ukrajinske vlade, da su "spremni za neku vrstu dijaloga".
Rusija je, rekao je, "spremna i voljna da mirno okonča ovaj sukob" na osnovu zahteva koje je izneo u junu 2024. godine, kada je rekao da Ukrajina mora da odustane od svoje ambicije da se pridruži NATO-u i da povuče svoje snage iz četiri regiona koje Rusija smatra svojima: Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.
Takođe je ponovio svoje insistiranje da mirovni sporazum mora da reši, kako navodi, "osnovne uzroke" rata, što se odnosi na te zahteve, kao i na druge uslove za koje Kijev kaže da bi oduzeli Ukrajini suverenitet i sposobnost da se brani od dalje agresije.
Putin je kasnije rekao da je od Rusije traženo da napravi kompromise kada se sastao s predsednikom SAD Donaldom Trampom (Trump) na Aljasci u avgustu i da se složio, dodajući da je "lopta u potpunosti u dvorištu naših zapadnih protivnika, pre svega lidera kijevskog režima, a u ovom slučaju, pre svega, njegovih evropskih sponzora".
On nije izneo detalje, a američki mirovni predlog od 28 tačaka koji je izašao na videlo dugo posle samita naširoko je smatran da ide u prilog Moskve.
Evropska 'pljačka'
Putin je govorio samo nekoliko sati pošto Evropska unija nije uspela da se saglai o predlogu da se zamrznuta ruska imovina koristi za podršku ekonomskim i vojnim potrebama Ukrajine u narednim godinama. Umesto toga, lideri EU su dogovorili da će EU obezbediti Kijevu beskamatni zajam od 90 milijardi evra (105,5 milijardi dolara).
Putin, koji je više puta kritikovao Evropu, nazvao je plan o zamrznutoj imovini "pljačkom" i rekao da će Rusija braniti svoje interese, "prvo i pre svega na sudovima", ako EU ponovo aktuelizuje taj plan.
Od Putinovog avgustovskog sastanka s Trampom, američki izaslanici su održali nekoliko rundi odvojenih razgovora s ukrajinskim i ruskim zvaničnicima, a evropski lideri su pokušavali da spreče jednostrani sporazum koji favorizuje Moskvu.
Tramp je ove nedelje rekao da veruje da "smo sada bliži nego ikada" sporazumu.
Međutim, Rusija i Ukrajina ostaju udaljene po ključnim pitanjima, uključujući teritorijalnu kontrolu, posebno u Donbasu – regionima Donjecka i Luganska na istoku Ukrajine, gde se vode žestoke borbe.
U razgovorima sa SAD, Ukrajina je tražila snažne, obavezujuće bezbednosne garancije i nastojala da izbegne sporazum koji bi je, između ostalog, primorao da povuče trupe iz delova Donbasa koje još drži.
Još jedna sporna tačka je kontrola nad ukrajinskom nuklearnom elektranom Zaporižje, koju su ruske snage zauzele pred početak invazije.
Događaj na kome Putin govori i odgovara na pitanja, koje se održava u različitim oblicima većinu godina otkako je došao na vlast pre četvrt veka, dolazi pre očekivanih razgovora SAD u Majamiju – opet odvojeno – s predstavnicima Ukrajine i Rusije.
Putin je dao malo naznaka, ako i uopšte, da je Rusija spremna za kompromise, a neki analitičari kažu da on mirovne pregovore vidi samo kao deo procesa koji bi mogao da pomogne Rusiji da postigne ciljeve koji idu od teritorijalne kontrole do potčinjavanja Ukrajine.
U agresivnim izjavama vojnim zvaničnicima početkom ove nedelje, Putin je rekao da će Rusija silom zauzeti teritoriju koju smatra svojom ako predloženi mirovni sporazum ne ispuni zahteve Moskve.
Nakon što su SAD iznele svoj predlog od 28 tačaka, Ukrajina i njene evropske pristalice su se potrudile da unesu amandmane kako bi zaštitile interese Ukrajine po pitanju teritorije, bezbednosnih garancija za Kijev i drugih stvari.
Rusija je 2014. godine anektirala Krimsko poluostrvo od Ukrajine i podstakla rat protiv kijevskih snaga u Donbasu, koji je još uvek tinjao kada je Putin naredio invaziju svih razmera.
To je dovelo do najvećeg rata u Evropi od 1945. godine, s oko 1,5 miliona poginulih ili ranjenih vojnika na obe strane. Hiljade ukrajinskih civila su ubijene ili ranjene u svakodnevnim ruskim napadima dronova i raketa.
Kao što je više puta činio, Putin je naglasio da Rusija nema planove da napada druge zemlje u Evropi, rekavši da "neće biti (vojnih) operacija protiv zapadnih nacija" ako se prema Rusiji odnose s poštovanjem i poštuju njene interese.
Putin se ustremio na šefa NATO-a Marka Rutea (Rutte), koji je prošle nedelje rekao da su članice alijanse "sledeća meta Rusije", kako bi sugerisao da su takvi strahovi neosnovani i neusklađeni sa stavom SAD pod Trampom.
U Strategiji nacionalne bezbednosti Bele kuće objavljenoj ranije ovog meseca, "Rusija nije označena kao neprijatelj ili kao meta, dok se generalni sekretar NATO-a sprema za rat sa nama", rekao je Putin. "Šta je to? Zar ne znaš ni da čitaš?"
'Dobar car, loši bojari'
Ovogodišnji događaj se malo razlikovao od prethodnih izdanja: Putin je žonglirao pitanjima o ratu i geopolitici, zajedno s domaćim problemima i brigama. Televizijski događaj su strogo režirali organizatori iz Kremlja, koji su proveravali pitanja i učesnike, kao i video zapise poslate na razmatranje.
Jedna žena, koja je rekla da je udovica iz Novosibirska s dvoje male dece, požalila se Putinu da još nije dobila penziju od smrti svog muža, za koga je rekla da je ubijen u Ukrajini.
Izvinio joj se i okrivio "birokratske ekscese".
Kao i prethodnih godina, neka od pitanja su takođe bila izrazito apolitična, verovatno s namerom da humanizuju Putina u očima Rusa. U jednom trenutku, član publike ga je pitao da li veruje u ljubav na prvi pogled, a pred kraj su ga pitali da li je i sam zaljubljen.
"Da", odgovorio je.
Usred gomile takvih pitanja, neka koja su poslata SMS-om i koja su se pojavljivala na ekranima u sali osporavala su Putina i potkopala atmosferu kontrole, mada nije jasno da li su se slučajno provukla ili ih je Kremlj namerno dozvolio.
U jednoj SMS poruci korišćen je vulgaran jezik kako bi se sugerisalo da je Putinova procena situacije na bojnom polju previše optimistična.
U drugoj je postavljeno šire pitanje na koje dugogodišnji lider nije odgovorio: "Kada ćemo živeti dobro bez obmane?"