U BiH, Srbiji i Crnoj Gori 1. maj je obeležen protestima. Nekoliko hiljada ljudi izašlo je na ulice gradova kako bi iskazali svoj revolt sve jačim smanjenjima radničkih prava.
Radnici i sindikati u Tuzli i Banjaluci, Praznik rada obilježili su protestima, kako bi još jednom ukazali da su već godina obespravljeni, te da im se život sveo na puko preživljavanje. Pobunili su se i protiv usvajanja novog zakona o radu, koji bi otežao i onako težak položaj radnika u BiH. No, nije tako bilo u ostalim bosaskohercegovačkim gradovima. Prvi maj, većina Bosanaca i Hercegovaca obilježila je uz roštilj, pjesmu iili vojnički grah, o čemu više piše Aida Đugum u tekstu “Prosvjedi u BiH: Vrijeme za jedinstvo radnika”.
Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je i u Beogradu zahtevajući od vlasti bolji život, radnička prava i više posla za građane Srbije. U organizaciji nekoliko najvećih sindikata, Međunarodni praznik rada obeležili su skupom na Trgu Nikole Pašića i šetnjom kroz Beograd do trga Slavija gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću, o čemu izveštava Zoran Glavonjić u tekstu “Radnici na 1. maj: Roštilj draži od protesta”.
Tokom ovogodišnje protestne šetnje koju je u Podgorici organizovala Unija slobodnih sindikata, učesnici su digli glas zbog obespravljenog položaja zaposlenih u Crnoj Gori. Medjutim, pitanje je – da li je taj glas neko čuo. Ako najodgovorniji za stanje u državi nijesu čuli glas sa prvomajske protestne šetnje, razlog za to će, uglavnom, biti to što je na protestu bilo mnogo muzike, transparenata i riječi izgovorenih za govornicom, ali malo ljudi, javlja Esad Krcić u tekstu “Glas protiv obespravljenog položaja radnika u Crnoj Gori”.
