Nekoliko hiljada ljudi protestovalo je u Beogradu zahtevajući od vlasti bolji život, radnička prava i više posla za građane Srbije. U organizaciji nekoliko najvećih sindikata, Međunarodni praznik rada obeležili su skupom na Trgu Nikole Pašića i šetnjom kroz Beograd do trga Slavija gde su položili cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću.
Predstavnici sindikata, penzioneri i nezaposleni prošetali su uz poruku vlasti da ne smanjuje plate. Jedni obučeni u sindikalne majice, drugi ogrnuti zastavama propalih preduzeća, a većina u dotrajaloj obući i izlizanoj odeći, radnici na protestu govorili su i ime većine koja se provodila na prvomajskom uranku.
“Danas je Prvi maj, ali mi nemamo šta da slavimo! Opet smo kao u 19. veku, prinuđeni da se iz početka borimo za tri osmice. Poslodavci se odnose prema radnicima kao da su robovi, neoliberalni kapitalizam nas melje, tako više ne može”, poručio je Saša Torlaković, iz Sindikata građevinarstva.
Prvomajski protest u Beogradu
Transparentima "Kad mi budemo stali, vi ste pali", "Ništa o nama bez nas" i "1. maj nije 1. april”, okupljeni su zapretili vladi da se ne igra sa sudbinom radničke klase.
“Dvadeset godina živimo u kontinuitetu propadanja. Samo su radnici i privreda platili račun tranzicije i privatizacije. Došli smo do kraja, vreme je da počnemo da se borimo za sebe”, rekao je Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.
Ljiljana Boleski, (54) prosvetna radnica iz Beograda, i Mihajlo Kanački (52), iz rakovičkog IMR-a, kažu za RSE da radnici u Srbiji žive gore nego ikad.
Do boljih dana radnici su se sa protesta razišli uz staru priču, novo obećanje vlasti da će povećati plate i penzije, i “Internacionalu” koju svake godine na ulicama sluša mali broj njih dok većina nezadovoljnih uživa u parkovima i šumama na prazničnom roštilju.
