Ispred Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici održan je protest zdravstvenih radnika zbog pretresa koji je noć ranije obavila kosovska policija zbog navodne dojave o oružju.
Policija je potom saopštila da nije pronašla ništa sumnjivo.
Direktor Kliničko bolničkog centra, koji je i predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, poručio je na protestu kako je policija upala u njihove prostorije i Doma zdravlja u Severnoj Mitrovici, te da su "maltretirali" obezbeđenja tražeći od njih informacije o broju radnika i o tome ko ih plaća.
Podvukao je da neće biti nikakve integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema Srbije u kosovski sistem, te da tako nešto nije previđeno ni jednim međunarodnim sporazumom Prištine i Beograda.
Od radnika, koji su nosili transparente, "Dalje ruke od bolnice", "Evropo zaštiti naša prava", "Lečenje i obrazovanje su osnovna ljudska prava", zatražio je da ostanu mirni.
"Mi nemamo gde da odemo, ovo je naša kuća i naša dužnost je da budemo uz naše pacijente... Ovo je poruka međunarodnim institucijama da su ovo crvene linije za koje su oni garantovali da neće biti pređene", rekao je Elek.
On je od EULEX-a i KFOR-a zatražio da rasporedi svoje pripadnike ispred svih zdravstvenih i obrazovnih institucija.
Ministar zdravlja Vlade Srbije, Zlatibor Lončar, podvukao je da zdravstveni sistem u srpskim sredinama na Kosovu funkcioniše u sistemu Srbije u skladu sa sporazumima iz Brisela 2013. i 2015. te da ne postoji nijedan osnov da kosovske vlasti "preotmu naše zdravstvene ustanove".
"Želim da poručim našim lekarima, medicinskom osoblju i nemedicinskom osoblju da nećemo dozvoliti da im neko ugrozi radna mesta ili egzistenciju", navodi se u saopštenju koje je potpisao ministar Lončar.
Naveo je i da je o celoj situaciji obavestio Svetsku zdravstvenu organizaciju za Evropu, te istakao da zdravstvene ustanove na Kosovu pružaju usluge i Srbima i Albancima.
Sve zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije, i pored obrazovnih, lokalno srpsko stanovništvo i zvanični Beograd, ih često opisuju kao ključne za opstanak srpske zajednice.
Premijer Kosova na dužnosti, Aljbin (Albin) Kurti poručio je 18. septembra da "dualni sistem obrazovnog i zdravstvenog sistema nije održiv", te da je potrebna inkorporacija istih i ujedinjenje u jedan sistem.
Naveo je da će u proces integracije srpskog sistema u kosovski biti konsultovana srpska zajednica, te međunarodni partneri - Evropska unija, zemlje Kvinte i KFOR.
Na to je reagovala Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, uz napomenu da "pretnje o nekakvoj integraciji zdravstva i prosvete u kosovski sistem nisu deo nikakvih pregovora i dogovora".
Kako navode u saopštenju, zdravstvo i obrazovanje su "stubovi opstanka srpskog naroda i to će i ostati."
S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije u svom saopštenju nije uopšte pomenula mogućnost integracije obrazovnog i zdravstvenog sistema u kosovski, već navela kako su "izmišljotine i neistine Aljbina Kurtija o slobodama koje navodno garantuje srpskom narodu na Kosovu i Metohiji uvreda za svakog Srbina".
Pitanje integracije zdravstvenih i obrazovnih institucija u kosovski sistem aktuelizovano je nakon što je otpravnica poslova u ambasadi SAD u Prištini Anu Pratipati 4. septembra izjavila da se tako nešto jednom mora desiti ali isključivo u konsultaciji sa srpskom zajednicom.
Poslanik u Skupštini Kosova i ministar u Vladi Kosova na dužnosti, Nenad Rašić, rekao je za RSE da se pitanje integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija u kosovski sistem se ne može izbeći, ali da verovatno neće biti pokrenuto tokom ove godine.
