Milan Knežević, vlasnik Modusa, tekstilne industrije koja je poznata po tome što je vrlo konkurentna po cenama, kvalitetna i što ima vrlo mali broj zaposlenih u administraciji.
Knežević: Kada ministarka Dragutinović kaže da su špekulanti uzrokovali pad vrednosti dinara, red je da kaže i koji su to špekulanti. Špekulacije na tržištu su normalan oblik rada i ne znači da su uvek negativne. Ovaj kriterij je bio na moralnoj razini, mada, kada se bavite nečim što je nemilosrdno, a to je finansijama, tržištem novca i kapitala, onda je tu dozvoljeno sve što je zakonom propisano. Ovi ljudi nisu uradili ništa nezakonito.
Knežević: Svako ima pravo da kupi evro jeftinije i da ga proda skuplje. To je roba, kao i svaka druga roba. Ono što je prouzrokovalo pad vrednosti dinara je činjenica da su dve grčke banke prodavale državne hartije od vrednosti, iz nekih njima znanih razloga. Oni su hteli da unovče svoje hartije pre ročnosti. Te hartije država prodaje uglavnom na 18 meseci, ali je sada to neko nepredviđeno pustio ranije i ta kupovina je izazvala pad dinara.
Knežević: Ovaj udar će se verovatno stabilizovati, ali je sasvim izvesno da će dinar i dalje da klizi, da je dinar precenjen. Već godinama namerno se dinar držao precenjen zbog uvoznog lobija jer kod prekomernog uvoza država ima izuzetno veliki interes. U 18 milijardi uvoza, država odmah naplati PDV i naplati carinu, što iznosi oko 45 procenata, a onda joj je stalo da se ta roba što pre proda, pa čak i na crnom tržištu, zbog čega sam ratovao sa premijerom Cvetkovićem. Govorio sam mu da je uvoz prekomeran jer on obezbeđuje prihode pre nego što mi jadi privrednici uspevamo.
Knežević: Ne mora se on usaglasiti sa mnom, ali se mora usaglasiti sa činjenicama. Činjenice su nemilosrdne. Bez obzira što staza krivuda, mi znamo kuda ona vodi.
Knežević: Nije umesno u ekonomiji gatati, pošto se mogu događati različite stvari koje mogu da utiču na kurs. Po onome što mi privrednici, po nekoj svojoj intuicijom prepoznajemo, evro će ove godine ići najmanje do 120 dinara. Po toj ceni plašim se da ni građani, ni pravna lica, neće moći da ispunjavaju svoje dugovne obaveze po osnovu kredita, od kojih je najveći broj indeksiran u odnosu na evro.
Problem polumrtva privreda
Knežević: Mi jesmo na tom putu. Na tom putu Grčka je otišla predaleko, do same ivice ambisa.
Ne treba praviti neke sofisticirane hiper ekonomske teorije. To je kao u porodici. Ako porodica zarađuje 1.000 evra, a troši 3.000 evra, i ništa ne radi da pospeši svoje prihode, u jednom trenutku, ta loša beskonačnost se sastane i vodi u tragediju.
Foto: Vesna AnđićTo što se događa u Grčkoj je posledica njihove prekomerne potrošnje i neuravnoteženosti budžetskih prihoda sa rashodima. To se nama kontinuirano događa. Ukoliko pod hitno ne preduzmemo da svi članovi te naše porodice privređuju i donose nešto u zajednički budžet, mi ćemo takođe doći u tu situaciju. Državni budžet je džeparac države. To je ono iz čega se finansiraju sve javne potrebe.
Knežević: Svim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, imperativ je bio izvoz. U Koreji, u jednoj firmi u kojoj sam bio, u nekoliko kancelarija sam video potpuno isti natpis, koji je bio parola - Izvezi ili umri. Kod njih je izvoz bukvalno sudbina života i naroda.
Naš izvoz, ne samo što je mali, u tih šest milijardi evra, nego je struktura tog izvoza katastrofalna. Najvećih 30 firmi, koje su najveći neto izvoznici, su i neto najveći uvoznici. U tom uvozu čak postoji skrivena potencija da on nije neto izvoz, nego u njemu učestvuje i značajan deo izvoza. To je samo frazeologija koju nam stalno političari ponavljaju, kako treba da pređemo na izvoz. Političari misle kao da je to poručiti pesmu, pa će vam neko sutra da otpeva ono što želite.
Mnogo je kompleksnije pitanje naša privreda, koja je polumrtva, potpuno tehnološki zaostala, u Evropi nekonkurentna, opterećena na domaćem tržištu izuzetno visokom javnom potrošnjom, država je nerestruktuirana. Najveće zlo srpske privrede se zove crno tržište, ali ne siva ekonomija. U sivu ekonomiju spada neko ko je pravno registrovan, pa jednim delom radi u sivoj zoni, što je slučaj u Evropi u rasponu od 10 do 15 procenata.
Ovde se radi o crnom tržištu, ili-ti kriminalu, u kojem se preko 40 posto prometa roba i usluga odvija bez bilo kakvih fiskalnih opterećenja. Prije pet godina sam ministru Dinkiću rekao da se to zove loša beskonačnost a to znači da negativni sadržaji konotiraju u pozitivne. Ta loša beskonačnost izvršiće industrijski genocid na srpskoj industriji. To se događa radikalno u poslednje dve godine, kada se godišnje gasi preko 20.000 preduzeća i oko 150.000 radnika svake godine ostaje bez posla.
Knežević: Ono što smo mi predočili premijeru Cvetkoviću je da je u zoni crnog tržišta i sive ekonomije otprilike 50 posto bruto društvenog proizvoda u prometu roba i usluga. Država godišnje, samo po tom osnovu, gubi tri milijarde evra. Tome treba dodati i ogroman gubitak u javnim nabavkama jer se preko javnih nabavki, polugama korupcije, čini najviša utaja i ona otprilike iznosi oko milijardu evra.
Kada bi smo samo ubrali poreze koji pripadaju državi i proširili lepezu poreskih obaveznika, a poreze učinili efikasnijim, država Srbija bi za dve godine izašla iz krize - samo od crnog tržišta, sive ekonomije i javnih nabavki.
Moramo zatvoriti slavinu
Knežević: Bio sam predsednik grupe koju je premijer Cvetković imenovao da radimo zajedno na crnom tržištu. Mi smo uspeli da identifikujemo pet globalnih ulaza crnog tržišta. Njega je dosta obradovala moja teza da se crno tržište za tri meseca može prepoloviti, a da ne priđemo ni jednoj tezgi i da ne pravimo socijalne ekscese sa ljudima na ulicama, nego da zavrnemo slavinu.
Naša država uporno, u kuhinji u kojoj curi slavine, truleksom kupi vodu sa poda, umesto da zavrne slavinu. Moramo zatvoriti slavinu.
Knežević: Slavina se zatvara tako što ćemo kontrolisati kinesku robu posle postupka carinjenja, kao što je to uradila Hrvatska. Devedeset posto te robe se proda na crno. To je najveći generator crnog tržišta u Srbiji i iznosi oko milijardu vera.
Devet hiljada komisionih prodaja su fenomen i ne postoje nigde u Evropi. Godišnje se proda oko 800 miliona evra robe bez jednog jedinog izdatog fiskalnog računa.
Treći vid ove proizvodnje su robne pijace, takođe neviđen fenomen u civilizovanom svetu. To su buvljaci. Samo pančevački buvljak godišnje utaji preko 200 miliona evra vrednosti robe. Zelene pijace su imale za namenu da se bave plasmanom i prodajom voća i povrća, ili poljoprivrednih proizvoda. Danas su one pretvorene u prodavnice u kojima se prodaju čak i televizori.
Tako smo ušli u jednu zonu apsurda. Država je prepoznala u tome svoj interes u velikom uvozu, ali i jednom drugom fenomenu, po kojem je država crno tržište i buvljake praktično prećutno proglasila svojim zvaničnim socijalnim programom. Ona na taj način zbrinjava od 600.000 do 800.000 ljudi, kojima bi u suprotnom morala socijalnim programom da obezbedi normalan način zbrinjavanja, pogotovo u ovakvim socijalnim turbulencijama u kakvim smo sada mi.
Knežević: Nije to taj humani nivo. Ti na buvljaku više nisu jadni ljudi koji nemaju od čega da žive. Na buvljim pijacama, skoro svaka tezga sada ima veći profit od prodavnica u centru Beograda. Prodavnice su opterećene svim troškovima i svim davanjima, a oni na buvljaku nisu nikakvim. I na svakoj pijaci na pančevačkom buvljaku imamo 30.000 - 40.000 vrednosti robe. To nema nikakve veze sa nekim jadnim malim ljudima koji od toga preživjavaju.
To je jako moćan kriminalni lobi koji godišnje obrće 10 milijardi evra. Možete li zamisliti koliko je to onda grotlo korupcije - i za carinu i za inspekcije i za poreze. To su mali kriminogeni kvartovi. Oko njih se razvija prodaja magacina, iznajmljivanje, menjačnice, kupleraji. Sve se organizuje oko tih buvljih pijaca i to je kao u marseljskom podzemlju - podele se moći i niko nikoga ne dira. Zato smo prošle godine otpustili 150.000 ljudi iz privrede Srbije. Ove godine takođe 150.000 ljudi.
Radim s potencijalima sopstvenog kapitala
Knežević: Zapošljavam 205 ljudi.
Knežević: U administraciji ih radi troje, ne računajući mene jer vredim za petoro.
Knežević: Jesam izuzetak po mnogo tome jer nikada nisam digao niti jedan kredit. Radim s potencijalima sopstvenog kapitala. Nikada nisam ništa kupio, a da unapred nisam platio, koristeći benifite koje time dobijam. Sveo sam posao na jednu, po meni, veliku mudrost, koja na prvi pogled deluje jednostavno, a jako je duboka po značenju. U poslu sam onoliki koliki realno jesam, ne koliko bih hteo da budem, ne koliko mi krediti omogućavaju, nego onoliko koliko moji poslovni potencijali to dozvoljavaju.
Knežević: Fabrika je najmodernija na Balkanu.
Knežević: Studirao sam nauku koja se zove logika, koja je kraljica svih mišljenja. Daleko više sam primenjivao filozofska i logička iskustva u ekonomiji, nego samu ekonomiju. Ekonomija je malo previše zaskočena brojevima i ne nudi baš mnogo potencijala koje mi možemo da sagledamo, da dobacimo do posledica.
Foto: Vesna Anđić
Moj obrazac je - manje je više. To znači - umesto da na jednoj majici zaradim tri evra, ja sam na tri majice zarađivao po evro, rukovodeći se globalnim strukturalnim određenjem da radim u zemlji u kojoj je plata 300 evra, ne primljena po dva meseca, i u kojoj je kompletna budžetska potrošnja jadna i čemerna. Nema se više novaca za brendove. To je lička zarada u kojoj zarađujete na velikom broju komada, izuzetno niskom cenom, veliki novac.
Knežević: Da, a danas to radi celi Istok. Kina je napravila imperiju koja je ovladala svetom velikim brojevima. Pitagora kaže da su veliki brojevi nosioci velikih značenja, pa i kada participiraju sa malim procentom.
Loša beskonačnost
Knežević: Privatizacija je kod nas urađena po poštenom modelu. Aukcija je verovatno najpošteniji oblik privatizacije preduzeća, ali se nije rukovodila u drugim stvarima.
Mnogo je prljavog novca ušlo u kupovinu tih preduzeća. Radi se o sumnjivim ljudima koji nisu prethodno ispekli zanat biznisa. Biznis je jako komplikovan zanat i morate imati određeni deo iskustva da bi ste upravljali nečim što se zove fabrika. Nije dovoljno nešto samo kupiti. Kada kupite namirnice, od toga treba napraviti ukusno jelo. Posle kupovine fabrike tek predstoji ogroman napor da napravite profitabilan biznis. Najveći deo tih ljudi je kupovao firme sa iluzijom da će ih skupo prodati, ili da će ih unovčiti kroz građevinsko zemljište, ili je u sprezi sa komunističkim direktorima unapred računao da opljačka poslovne supstance tih preduzeća - pusti ih u stečajeve, a onda oni zarade koliko su zaradili i baš ih briga što je stotine hiljada radnika ostalo bez posla.
Na žalost, država je to gledala iz svoje političke lože, ne uvažavajući naše uporne vapaje da će značajan deo srpske privrede nestati sa mape. Epilog toga je da danas u realnom sektoru srpske privrede, privreda u bruto društvenom proizvodu utiče sa manje od 18 procenata, što je najmanje u Evropi i nedopustivo. Nema ko da stvara novo stvorenu razmenljivu vrednost.
Mi ne proizvodimo. Mi ne možemo izvoziti usluge. Mi moramo napraviti proizvod koji ćemo prodati Evropi i svetu. U uslovima u kojim danas radimo, mislim da smo svi na torpedovanom brodu i samo glumimo mornare koji sređuju kabine na njemu.
Knežević: Mi smo napravili takvu državu u kojoj je bilo isplativo raditi samo u javnom sektoru. Uskoro ćemo imati samo preduzeće na budžetu, koje će biti atraktivno za zapošljavanje jer oni podrazumevaju, sa svoje faraonske distance, da za njih mora biti. Pri tome, ti korisnici budžeta, u istom rangu zvanja, recimo srednje škole, imaju tri puta veću platu od mojih radnika koji zarađuju njima platu.
Ovde je napravljena jedna pogubna varijanta koja je posledica pre svega političkih opredeljenja. Vlada podseća na jedno akcionarsko društvo političkih stranaka, koje su počele svakodnevno da traže svoje dividende i zarade. Tako heterogena politička Vlada stalno zapošljava nove ljude na budžetu, a stalno iznova zahvata od privrede. Sada je privreda došla u situaciju da više ništa ne može da podnese, a ljudi na budžetu podrazumeva se da imaju.
Primer koji ste naveli nije za nas nov. Mi znamo hiljade mnogo rigidnijih i gorih problema. Za njih nije problem kada izgubimo na javnim nabavkama. Svi kažemo da gubimo milijardu evra, a niko neće da izvrši centralizaciju javnih nabavki. U tekstilnoj industriji recimo na javne nabavke otpada preko milijardu evra. Mi smo premijeru Cvetkoviću predlagali i tvrdili da sa pet ljudi, u fazi raspisivanja tendera, možemo da kontrolišemo javne nabavke.
Našim političkim poslanicima nije stalo da se mnoge od tih stvari kontrolišu. Država predstavlja globalnu moć i može da uradi sve što ima na umu. Ne postoji politička volja, a postoji jak interes, ne samo stranački, nego i lični. Zato je teško da mi izvršimo restrukturiranje države, da smanjimo broj zaposlenih u državnoj administraciji. U jedinici proizvoda koji proizvedem, javna potrošnja najviše participira u Srbiji. Imamo mali bruto društveni proizvod, a ogromnu administraciju, koja se umnožava kao amebe, prostom diobom. Svakodnevno svako zapošljava svoje rođake, simpatije, stranačke jurišnike. Zapošljava ih na budžet i time im se zahvaljuje za ono što su uradili strankama. To je loša beskonačnost.
Ukoliko rigidne reforme ne provedemo, plašim se da se nećemo nigde pomaći. Zavetovali su se da će smanjiti javnu potrošnju i da će smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru. Ništa se od toga nije dogodilo. Nemamo mi ni snage, ni potrebe da to rešimo. Niče je govorio da anarhija ljubi i potrebuje red. Čini mi se da smo izgubili potenciju, da ovo, skoro haotično stanje, počnemo sređivati, a to stanje mogu sređivati samo institucije.
*****
Pročitajte i ovo:
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Analitičari prognoziraju pad dinara cele godine
Berze u porastu nakon usvajanja plana za spas eura
Vlada ne odustaje od mjera štednje
Najgora kriza u posljednjih 20 godina
Odluka o pomoći Grčkoj veliki je dan za euro
Grčka na korak od bankrota
File: Moguće pooštreno ocenjivanje napretka balkanskih zemalja
Grčka kriza (ne)će uticati na prijem zemalja regije u EU
RSE: Kako reagujete na konstataciju da su špekulanti doveli do pada vrednosti dinara?
Knežević: Kada ministarka Dragutinović kaže da su špekulanti uzrokovali pad vrednosti dinara, red je da kaže i koji su to špekulanti. Špekulacije na tržištu su normalan oblik rada i ne znači da su uvek negativne. Ovaj kriterij je bio na moralnoj razini, mada, kada se bavite nečim što je nemilosrdno, a to je finansijama, tržištem novca i kapitala, onda je tu dozvoljeno sve što je zakonom propisano. Ovi ljudi nisu uradili ništa nezakonito.
RSE: Šta su uradili?
Ono što je prouzrokovalo pad vrednosti dinara je činjenica da su dve grčke banke prodavale državne hartije od vrednosti, iz nekih njima znanih razloga.
RSE: Mislite li da će to kratko trajati ili će se to nastaviti?
Knežević: Ovaj udar će se verovatno stabilizovati, ali je sasvim izvesno da će dinar i dalje da klizi, da je dinar precenjen. Već godinama namerno se dinar držao precenjen zbog uvoznog lobija jer kod prekomernog uvoza država ima izuzetno veliki interes. U 18 milijardi uvoza, država odmah naplati PDV i naplati carinu, što iznosi oko 45 procenata, a onda joj je stalo da se ta roba što pre proda, pa čak i na crnom tržištu, zbog čega sam ratovao sa premijerom Cvetkovićem. Govorio sam mu da je uvoz prekomeran jer on obezbeđuje prihode pre nego što mi jadi privrednici uspevamo.
RSE: Da li se saglasio sa Vama?
Knežević: Ne mora se on usaglasiti sa mnom, ali se mora usaglasiti sa činjenicama. Činjenice su nemilosrdne. Bez obzira što staza krivuda, mi znamo kuda ona vodi.
RSE: Do koje granice će da ide evro?
Knežević: Nije umesno u ekonomiji gatati, pošto se mogu događati različite stvari koje mogu da utiču na kurs. Po onome što mi privrednici, po nekoj svojoj intuicijom prepoznajemo, evro će ove godine ići najmanje do 120 dinara. Po toj ceni plašim se da ni građani, ni pravna lica, neće moći da ispunjavaju svoje dugovne obaveze po osnovu kredita, od kojih je najveći broj indeksiran u odnosu na evro.
Problem polumrtva privreda
RSE: Možemo li da dođemo u situaciju u kojoj je sada Grčka?
Knežević: Mi jesmo na tom putu. Na tom putu Grčka je otišla predaleko, do same ivice ambisa.
Ne treba praviti neke sofisticirane hiper ekonomske teorije. To je kao u porodici. Ako porodica zarađuje 1.000 evra, a troši 3.000 evra, i ništa ne radi da pospeši svoje prihode, u jednom trenutku, ta loša beskonačnost se sastane i vodi u tragediju.
RSE: Uvoz ide u korist države, zbog carina i drugih prihoda. Ali mi imamo mali izvoz?
Knežević: Svim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju, imperativ je bio izvoz. U Koreji, u jednoj firmi u kojoj sam bio, u nekoliko kancelarija sam video potpuno isti natpis, koji je bio parola - Izvezi ili umri. Kod njih je izvoz bukvalno sudbina života i naroda.
Naš izvoz, ne samo što je mali, u tih šest milijardi evra, nego je struktura tog izvoza katastrofalna. Najvećih 30 firmi, koje su najveći neto izvoznici, su i neto najveći uvoznici. U tom uvozu čak postoji skrivena potencija da on nije neto izvoz, nego u njemu učestvuje i značajan deo izvoza. To je samo frazeologija koju nam stalno političari ponavljaju, kako treba da pređemo na izvoz. Političari misle kao da je to poručiti pesmu, pa će vam neko sutra da otpeva ono što želite.
Mnogo je kompleksnije pitanje naša privreda, koja je polumrtva, potpuno tehnološki zaostala, u Evropi nekonkurentna, opterećena na domaćem tržištu izuzetno visokom javnom potrošnjom, država je nerestruktuirana. Najveće zlo srpske privrede se zove crno tržište, ali ne siva ekonomija.
Mnogo je kompleksnije pitanje naša privreda, koja je polumrtva, potpuno tehnološki zaostala, u Evropi nekonkurentna, opterećena na domaćem tržištu izuzetno visokom javnom potrošnjom, država je nerestruktuirana. Najveće zlo srpske privrede se zove crno tržište, ali ne siva ekonomija. U sivu ekonomiju spada neko ko je pravno registrovan, pa jednim delom radi u sivoj zoni, što je slučaj u Evropi u rasponu od 10 do 15 procenata.
Ovde se radi o crnom tržištu, ili-ti kriminalu, u kojem se preko 40 posto prometa roba i usluga odvija bez bilo kakvih fiskalnih opterećenja. Prije pet godina sam ministru Dinkiću rekao da se to zove loša beskonačnost a to znači da negativni sadržaji konotiraju u pozitivne. Ta loša beskonačnost izvršiće industrijski genocid na srpskoj industriji. To se događa radikalno u poslednje dve godine, kada se godišnje gasi preko 20.000 preduzeća i oko 150.000 radnika svake godine ostaje bez posla.
RSE: Koliko država ima štete od toga?
Knežević: Ono što smo mi predočili premijeru Cvetkoviću je da je u zoni crnog tržišta i sive ekonomije otprilike 50 posto bruto društvenog proizvoda u prometu roba i usluga. Država godišnje, samo po tom osnovu, gubi tri milijarde evra. Tome treba dodati i ogroman gubitak u javnim nabavkama jer se preko javnih nabavki, polugama korupcije, čini najviša utaja i ona otprilike iznosi oko milijardu evra.
Kada bi smo samo ubrali poreze koji pripadaju državi i proširili lepezu poreskih obaveznika, a poreze učinili efikasnijim, država Srbija bi za dve godine izašla iz krize - samo od crnog tržišta, sive ekonomije i javnih nabavki.
Moramo zatvoriti slavinu
RSE: Da li Vas čuju političari i državni funkcioneri?
Knežević: Bio sam predsednik grupe koju je premijer Cvetković imenovao da radimo zajedno na crnom tržištu. Mi smo uspeli da identifikujemo pet globalnih ulaza crnog tržišta. Njega je dosta obradovala moja teza da se crno tržište za tri meseca može prepoloviti, a da ne priđemo ni jednoj tezgi i da ne pravimo socijalne ekscese sa ljudima na ulicama, nego da zavrnemo slavinu.
Naša država uporno, u kuhinji u kojoj curi slavine, truleksom kupi vodu sa poda, umesto da zavrne slavinu. Moramo zatvoriti slavinu.
RSE: Kako se zatvara slavina?
Knežević: Slavina se zatvara tako što ćemo kontrolisati kinesku robu posle postupka carinjenja, kao što je to uradila Hrvatska. Devedeset posto te robe se proda na crno. To je najveći generator crnog tržišta u Srbiji i iznosi oko milijardu vera.
Slavina se zatvara tako što ćemo kontrolisati kinesku robu posle postupka carinjenja, kao što je to uradila Hrvatska. Devedeset posto te robe se proda na crno. To je najveći generator crnog tržišta u Srbiji i iznosi oko milijardu vera.
Devet hiljada komisionih prodaja su fenomen i ne postoje nigde u Evropi. Godišnje se proda oko 800 miliona evra robe bez jednog jedinog izdatog fiskalnog računa.
Treći vid ove proizvodnje su robne pijace, takođe neviđen fenomen u civilizovanom svetu. To su buvljaci. Samo pančevački buvljak godišnje utaji preko 200 miliona evra vrednosti robe. Zelene pijace su imale za namenu da se bave plasmanom i prodajom voća i povrća, ili poljoprivrednih proizvoda. Danas su one pretvorene u prodavnice u kojima se prodaju čak i televizori.
Tako smo ušli u jednu zonu apsurda. Država je prepoznala u tome svoj interes u velikom uvozu, ali i jednom drugom fenomenu, po kojem je država crno tržište i buvljake praktično prećutno proglasila svojim zvaničnim socijalnim programom. Ona na taj način zbrinjava od 600.000 do 800.000 ljudi, kojima bi u suprotnom morala socijalnim programom da obezbedi normalan način zbrinjavanja, pogotovo u ovakvim socijalnim turbulencijama u kakvim smo sada mi.
RSE: Razgovarali ste sa ljudima iz Vlade. Sve oni to znaju što Vi sada pričate. Da li to znači da im je stalo da neki ljudi ne ostanu bez kore hleba?
Knežević: Nije to taj humani nivo. Ti na buvljaku više nisu jadni ljudi koji nemaju od čega da žive. Na buvljim pijacama, skoro svaka tezga sada ima veći profit od prodavnica u centru Beograda. Prodavnice su opterećene svim troškovima i svim davanjima, a oni na buvljaku nisu nikakvim. I na svakoj pijaci na pančevačkom buvljaku imamo 30.000 - 40.000 vrednosti robe. To nema nikakve veze sa nekim jadnim malim ljudima koji od toga preživjavaju.
To je jako moćan kriminalni lobi koji godišnje obrće 10 milijardi evra. Možete li zamisliti koliko je to onda grotlo korupcije - i za carinu i za inspekcije i za poreze. To su mali kriminogeni kvartovi. Oko njih se razvija prodaja magacina, iznajmljivanje, menjačnice, kupleraji. Sve se organizuje oko tih buvljih pijaca i to je kao u marseljskom podzemlju - podele se moći i niko nikoga ne dira. Zato smo prošle godine otpustili 150.000 ljudi iz privrede Srbije. Ove godine takođe 150.000 ljudi.
Radim s potencijalima sopstvenog kapitala
RSE: Koliko zapošljavate ljudi?
Knežević: Zapošljavam 205 ljudi.
RSE: A koliko ih radi u administraciji?
Knežević: U administraciji ih radi troje, ne računajući mene jer vredim za petoro.
RSE: Vi ste verovatno izuzetak u našoj privredi.
Knežević: Jesam izuzetak po mnogo tome jer nikada nisam digao niti jedan kredit. Radim s potencijalima sopstvenog kapitala. Nikada nisam ništa kupio, a da unapred nisam platio, koristeći benifite koje time dobijam. Sveo sam posao na jednu, po meni, veliku mudrost, koja na prvi pogled deluje jednostavno, a jako je duboka po značenju. U poslu sam onoliki koliki realno jesam, ne koliko bih hteo da budem, ne koliko mi krediti omogućavaju, nego onoliko koliko moji poslovni potencijali to dozvoljavaju.
RSE: Da li ste uspeli da nabavite super moderne mašine?
Knežević: Fabrika je najmodernija na Balkanu.
RSE: Kako to sve postižete?
Knežević: Studirao sam nauku koja se zove logika, koja je kraljica svih mišljenja. Daleko više sam primenjivao filozofska i logička iskustva u ekonomiji, nego samu ekonomiju. Ekonomija je malo previše zaskočena brojevima i ne nudi baš mnogo potencijala koje mi možemo da sagledamo, da dobacimo do posledica.
Moj obrazac je - manje je više. To znači - umesto da na jednoj majici zaradim tri evra, ja sam na tri majice zarađivao po evro, rukovodeći se globalnim strukturalnim određenjem da radim u zemlji u kojoj je plata 300 evra, ne primljena po dva meseca, i u kojoj je kompletna budžetska potrošnja jadna i čemerna. Nema se više novaca za brendove. To je lička zarada u kojoj zarađujete na velikom broju komada, izuzetno niskom cenom, veliki novac.
RSE: To su nekada radili Jevreji?
Knežević: Da, a danas to radi celi Istok. Kina je napravila imperiju koja je ovladala svetom velikim brojevima. Pitagora kaže da su veliki brojevi nosioci velikih značenja, pa i kada participiraju sa malim procentom.
Loša beskonačnost
RSE: Neke firme su potpuno propale. Kupili si ih privatnici. Svi smo očekivali da će bolje da se radi kada država nije vlasnik, nego privatnik. Očigledno da privatnici nisu ništa uspeli da urade i to su propali poslovi. Kako se to nama desilo?
Knežević: Privatizacija je kod nas urađena po poštenom modelu. Aukcija je verovatno najpošteniji oblik privatizacije preduzeća, ali se nije rukovodila u drugim stvarima.
Privatizacija je kod nas urađena po poštenom modelu. Aukcija je verovatno najpošteniji oblik privatizacije preduzeća, ali se nije rukovodila u drugim stvarima. Mnogo je prljavog novca ušlo u kupovinu tih preduzeća.
Mnogo je prljavog novca ušlo u kupovinu tih preduzeća. Radi se o sumnjivim ljudima koji nisu prethodno ispekli zanat biznisa. Biznis je jako komplikovan zanat i morate imati određeni deo iskustva da bi ste upravljali nečim što se zove fabrika. Nije dovoljno nešto samo kupiti. Kada kupite namirnice, od toga treba napraviti ukusno jelo. Posle kupovine fabrike tek predstoji ogroman napor da napravite profitabilan biznis. Najveći deo tih ljudi je kupovao firme sa iluzijom da će ih skupo prodati, ili da će ih unovčiti kroz građevinsko zemljište, ili je u sprezi sa komunističkim direktorima unapred računao da opljačka poslovne supstance tih preduzeća - pusti ih u stečajeve, a onda oni zarade koliko su zaradili i baš ih briga što je stotine hiljada radnika ostalo bez posla.
Na žalost, država je to gledala iz svoje političke lože, ne uvažavajući naše uporne vapaje da će značajan deo srpske privrede nestati sa mape. Epilog toga je da danas u realnom sektoru srpske privrede, privreda u bruto društvenom proizvodu utiče sa manje od 18 procenata, što je najmanje u Evropi i nedopustivo. Nema ko da stvara novo stvorenu razmenljivu vrednost.
Mi ne proizvodimo. Mi ne možemo izvoziti usluge. Mi moramo napraviti proizvod koji ćemo prodati Evropi i svetu. U uslovima u kojim danas radimo, mislim da smo svi na torpedovanom brodu i samo glumimo mornare koji sređuju kabine na njemu.
RSE: Imam utisak da je najteže radnicima u takvim firmama. Jedna službenica, koje je radila u PIO, dobila je 20.000 evra otpremninu za odlazak u penziju. Ona se zaposlila na drugom mestu, u nekoj državnoj instituciji. Kada se gasi fabrika, radnik dobije 100 ili 200 evra po godini staža. Kako to da uvek bolje prođe neko iz administracije od onoga koji je celog života nosio neku proizvodnju na svojim leđima?
Knežević: Mi smo napravili takvu državu u kojoj je bilo isplativo raditi samo u javnom sektoru. Uskoro ćemo imati samo preduzeće na budžetu, koje će biti atraktivno za zapošljavanje jer oni podrazumevaju, sa svoje faraonske distance, da za njih mora biti. Pri tome, ti korisnici budžeta, u istom rangu zvanja, recimo srednje škole, imaju tri puta veću platu od mojih radnika koji zarađuju njima platu.
Ovde je napravljena jedna pogubna varijanta koja je posledica pre svega političkih opredeljenja. Vlada podseća na jedno akcionarsko društvo političkih stranaka, koje su počele svakodnevno da traže svoje dividende i zarade. Tako heterogena politička Vlada stalno zapošljava nove ljude na budžetu, a stalno iznova zahvata od privrede. Sada je privreda došla u situaciju da više ništa ne može da podnese, a ljudi na budžetu podrazumeva se da imaju.
Primer koji ste naveli nije za nas nov. Mi znamo hiljade mnogo rigidnijih i gorih problema. Za njih nije problem kada izgubimo na javnim nabavkama. Svi kažemo da gubimo milijardu evra, a niko neće da izvrši centralizaciju javnih nabavki. U tekstilnoj industriji recimo na javne nabavke otpada preko milijardu evra. Mi smo premijeru Cvetkoviću predlagali i tvrdili da sa pet ljudi, u fazi raspisivanja tendera, možemo da kontrolišemo javne nabavke.
Našim političkim poslanicima nije stalo da se mnoge od tih stvari kontrolišu. Država predstavlja globalnu moć i može da uradi sve što ima na umu. Ne postoji politička volja, a postoji jak interes, ne samo stranački, nego i lični. Zato je teško da mi izvršimo restrukturiranje države, da smanjimo broj zaposlenih u državnoj administraciji. U jedinici proizvoda koji proizvedem, javna potrošnja najviše participira u Srbiji. Imamo mali bruto društveni proizvod, a ogromnu administraciju, koja se umnožava kao amebe, prostom diobom. Svakodnevno svako zapošljava svoje rođake, simpatije, stranačke jurišnike. Zapošljava ih na budžet i time im se zahvaljuje za ono što su uradili strankama. To je loša beskonačnost.
Ukoliko rigidne reforme ne provedemo, plašim se da se nećemo nigde pomaći. Zavetovali su se da će smanjiti javnu potrošnju i da će smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru. Ništa se od toga nije dogodilo. Nemamo mi ni snage, ni potrebe da to rešimo. Niče je govorio da anarhija ljubi i potrebuje red. Čini mi se da smo izgubili potenciju, da ovo, skoro haotično stanje, počnemo sređivati, a to stanje mogu sređivati samo institucije.
*****
Pročitajte i ovo:
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Analitičari prognoziraju pad dinara cele godine
Berze u porastu nakon usvajanja plana za spas eura
Vlada ne odustaje od mjera štednje
Najgora kriza u posljednjih 20 godina
Odluka o pomoći Grčkoj veliki je dan za euro
Grčka na korak od bankrota
File: Moguće pooštreno ocenjivanje napretka balkanskih zemalja
Grčka kriza (ne)će uticati na prijem zemalja regije u EU