Dinar u daljem padu. Nakon što je juče pređena granica od 100 dinara za jedan evro, po zvaničnom srednjem kursu evro od utorka ujutro vredi 100,98 dinara. Analitičari prognoziraju da će pad vrednosti srpske valute da se nastavi tokom čitave 2010. godine, ali se niko ne usuđuje da iznese procenu gde bi se survavanje moglo zaustaviti.
Dinar pada, plate stoje, evro raste. U najkraćem tako bi se mogla opisati pozicija u kojoj su građani Srbije i to u trenutku u kom predstavnici Vlade biju izuzetno neizvesnu bitku sa delegacijom MMF-a o mogućnosti odmrzavanja zbog krize zamrznutih primanja u javnom sektoru.
Povoljnu vest iščekuju mnogi koji svakog jutra pretrnu u strahu da će evro i dalje postepeno jesti njihova primanja. Naša Novka Ilić u Užicu je proveravala koliko je produbljena zebnja među građanima:
Po podacima Zavoda za statistiku, građani Srbije na ruke mesečno primaju nešto više od 33.000 dinara, što bi značilo oko 330 evra. Na drugoj strani, po raznim pokazateljima mesečna potrošnja za četvoročlano domaćinstvo teško da se može spustiti ispod 400 evra.
I do sada je bilo teško naći razumljivo objašnje koje bi pomoglo da se shvati kako se u Srbiji uopšte preživljava, a od onog koje je ponudio viceguverner Bojan Marković, slaba je uteha. Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji on je kazao da će kurs dinara u buduće zavisiti od regionalnih pomeranja. Dodao je još da je slabljenje dinara “sezonskog karaktera” – što bi značilo da se u Srbiji ne događa ništa što se i u nekim drugim državama Evrope ne beleži:
“Mi zaista beležimo depresijacijske pritiske svuda u regionu. U Poljskoj je zlot oslabio oko četiri procenta, mađarska forinta oko tri procenta od početka maja. Depresijacijski pritisci na dinar su nešto manji.”
Narodna banka SrbijeMarković je jedan od retkih koji je izneo procene pa naveo da će na kraju 2010. i početkom naredne godine inflacija biti oko pet odsto, dok će rast društvenog proizvoda biti znatno skromniji i kretaće se oko 1,5 procenata. Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ovakve procene opisuje kao nerealne i iznosi uverenje da je potrebno revidirati procenu rasta društvenog proizvoda. Stoga za kolebanje kursa navodi jednostavno objašnjenje:
“Činjenica je da je ‘Goldman sachs’ (prim aut - investiciona banka) za potrebe svojih investitora procenio da će Srbija 2010. godine imati nultu stopu ekonomskog rasta. To znači ne stvarati očekivanja koja nemaju osnovu, jer to dodatno podgreva nestabilnost.”
U Vladi se mnogo ne uzbuđuju
Generalno, ekonomisti uglavnom ne prognoziraju bolje dane za dinar. Prilikom gostovanja u našem programu za Srbiju Đukić kaže da se proces može vratiti unatrag, tojest oboriti vrednost evra, samo intervencijom države. To, međutim, nikako ne savetuje:
“To je moguće ali po cenu enormnog trošenja deviznih rezervi. Pri čemu smatram da bi to bilo ekonomski ravno samoubistvu. Iz prostog razloga što bi se trošile devizne rezerve koje su uglavnom rezultat zaduživanja.”
Treba podsetiti da ekonomisti već godinama upozoravaju na nerealni kurs dinara koji pogoduje jedino domaćim proizvođačima za domaće tržište, pri čemu praktično ubija izvozna inicijativu. O poziciji u koju zbog kolebanja kursa dolazi privreda za naš program govori direktor za korporativne i regulatorne poslove “Danube foods group”, u okviru koje posluju neke od najvećih domaćih komapnija, poput “Knjaz Miloša”, “Imleka” i “Bambija” – Rade Pribićević:
Mirko Cvetković“To može da bude i dobar signal za privredu, posebno onu koja je izvozno orjentisana. Poznata je teza o precenjenosti kursa dinara poslednjih nekoliko godina, što je opet, veruje se, posledica uplitanja Centralne banke u to tržište. Ali je činjenica isto tako da je još uvek i na žalost u Srbiji izivozno orjentisani deo privrede prilično mali. U odnosu na veliku većinu privrede koja posluje na domaćem tržištu I živi od tog tržišta, u krajnjoj liniji je zanemarljiv.”
Istovremeno, u Vladi Srbije nisu pokazali posebno uzbuđenje već je posrtanje dinara dočekano kao nešto što se dalo i očekivati. Proces izbora novog guvernera je u toku, a premijer Mirko Cvetković konstatovao je kako je pad vrednosti dinara posledica stanja stvari, za koje se ne nazire rešenje:
“Zapravo mi imamo problem što u našem da kažem ekonomskom i finansijskom sistemu u stvari funkcioniše skriveni dvovalutni sistem.”
Što bi značilo da se cene uglavnom izražavaju u dinarama, ali računaju u evrima. I to bi važilo za skoro sve. Od namirnica, do kredita (koji se zapravo po drugačijem sistemu skoro i ne obračunavaju). Stoga je poslednji udar, pre svih udar na one, koji su se odvažili da poveruju u mogućnost stabilnog kursa i ušli u investicije koje bi nadalje trebalo otplaćivati, svakim danom po višoj ceni, od one kojoj su se nadali.
*****
Pročitajte i ovo:
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
Dinar pada, plate stoje, evro raste. U najkraćem tako bi se mogla opisati pozicija u kojoj su građani Srbije i to u trenutku u kom predstavnici Vlade biju izuzetno neizvesnu bitku sa delegacijom MMF-a o mogućnosti odmrzavanja zbog krize zamrznutih primanja u javnom sektoru.
Povoljnu vest iščekuju mnogi koji svakog jutra pretrnu u strahu da će evro i dalje postepeno jesti njihova primanja. Naša Novka Ilić u Užicu je proveravala koliko je produbljena zebnja među građanima:
Po podacima Zavoda za statistiku, građani Srbije na ruke mesečno primaju nešto više od 33.000 dinara, što bi značilo oko 330 evra. Na drugoj strani, po raznim pokazateljima mesečna potrošnja za četvoročlano domaćinstvo teško da se može spustiti ispod 400 evra.
I do sada je bilo teško naći razumljivo objašnje koje bi pomoglo da se shvati kako se u Srbiji uopšte preživljava, a od onog koje je ponudio viceguverner Bojan Marković, slaba je uteha. Na predstavljanju Izveštaja o inflaciji on je kazao da će kurs dinara u buduće zavisiti od regionalnih pomeranja. Dodao je još da je slabljenje dinara “sezonskog karaktera” – što bi značilo da se u Srbiji ne događa ništa što se i u nekim drugim državama Evrope ne beleži:
“Mi zaista beležimo depresijacijske pritiske svuda u regionu. U Poljskoj je zlot oslabio oko četiri procenta, mađarska forinta oko tri procenta od početka maja. Depresijacijski pritisci na dinar su nešto manji.”
“Činjenica je da je ‘Goldman sachs’ (prim aut - investiciona banka) za potrebe svojih investitora procenio da će Srbija 2010. godine imati nultu stopu ekonomskog rasta. To znači ne stvarati očekivanja koja nemaju osnovu, jer to dodatno podgreva nestabilnost.”
U Vladi se mnogo ne uzbuđuju
Generalno, ekonomisti uglavnom ne prognoziraju bolje dane za dinar. Prilikom gostovanja u našem programu za Srbiju Đukić kaže da se proces može vratiti unatrag, tojest oboriti vrednost evra, samo intervencijom države. To, međutim, nikako ne savetuje:
“To je moguće ali po cenu enormnog trošenja deviznih rezervi. Pri čemu smatram da bi to bilo ekonomski ravno samoubistvu. Iz prostog razloga što bi se trošile devizne rezerve koje su uglavnom rezultat zaduživanja.”
Treba podsetiti da ekonomisti već godinama upozoravaju na nerealni kurs dinara koji pogoduje jedino domaćim proizvođačima za domaće tržište, pri čemu praktično ubija izvozna inicijativu. O poziciji u koju zbog kolebanja kursa dolazi privreda za naš program govori direktor za korporativne i regulatorne poslove “Danube foods group”, u okviru koje posluju neke od najvećih domaćih komapnija, poput “Knjaz Miloša”, “Imleka” i “Bambija” – Rade Pribićević:
Istovremeno, u Vladi Srbije nisu pokazali posebno uzbuđenje već je posrtanje dinara dočekano kao nešto što se dalo i očekivati. Proces izbora novog guvernera je u toku, a premijer Mirko Cvetković konstatovao je kako je pad vrednosti dinara posledica stanja stvari, za koje se ne nazire rešenje:
“Zapravo mi imamo problem što u našem da kažem ekonomskom i finansijskom sistemu u stvari funkcioniše skriveni dvovalutni sistem.”
Što bi značilo da se cene uglavnom izražavaju u dinarama, ali računaju u evrima. I to bi važilo za skoro sve. Od namirnica, do kredita (koji se zapravo po drugačijem sistemu skoro i ne obračunavaju). Stoga je poslednji udar, pre svih udar na one, koji su se odvažili da poveruju u mogućnost stabilnog kursa i ušli u investicije koje bi nadalje trebalo otplaćivati, svakim danom po višoj ceni, od one kojoj su se nadali.
*****
Pročitajte i ovo:
Nastavlja se pad vrednosti dinara
Oporavak srpske ekonomije samo kroz institucionalne reforme
Kako se grčka kriza odražava na ekonomije regije
