Na Kosovu se kako albanska tako i srpska strana nada da će vlasti poduzeti više mera po pitanju nestalih osoba tokom kosovskog konflikta, i tako rešiti teško stanje njihovih porodica, koje već 11 godina tragaju za svojim najbližima.
Međunarodni komitet Crvenog krsta pozvao je vlasti u bivšoj Jugoslaviji da učine više za sudbinu 15.000 nestalih osoba tokom ratova devedesetih godina.
Na Kosovu se još uvek nema podataka o više od 1800 nestalih lica.
Srbin sa Kosova drži fotografije ljudi koji su nestali ili ubijeni na Kosovu, na protestu u Beogradu 17. novembar 2008.Haki Kasumi, koordinator Saveta udruženja porodica nestalih lica sa Kosova, navodi da je ovo udruženje tokom svih ovih godina kritikovalo Vladu Kosova za njen rad i pristup prema ovom problemu.
On navodi da se poslednjih meseci mogu uočiti poboljšanja, ali i to da još uvek ima mesta za bolje angažovanje i profesionalniji prištup prema problemu nestalih osoba.
Kasumi dodaje da niko ne može da razume stanje porodica nestalih.
“Stanje porodica koje više od 11 godina čekaju informacije o njihovim najbližima je veoma teško i nemoguće da se opiše. Njihovo stanje i poziciju može razumeti samo onaj ko je to isto preživeo. Drugim rečima, to stanje je toliko teško da svakako zaslužuje ozbiljniji pristup ovom problemu,” kaže Kasumi u čijoj se široj porodici 40 osoba vodi kao nestalo.
Porodice nezadovljne
Kasumi dodaje da se nada da će apel Međunarodnog komiteta Crvenog krsta poboljšati njihovu situaciju.
“Nemamo mira, nemamo normalan život već 11 godina od završetka rata”, kaže Kasumi.
Zvanična Priština navodi da je spremna da počne sa istragom i iskopavanjem lokacija gde se sumnja da su ukopane osobe i nealbanske nacionalnosti.
Od oko 1800 nestalih na Kosovu, 1400 su Albanci dok su ostali iz drugih zajednica. Predsednik Vladine komisije za nestale, Prenk Gjetaj, kaže da je Srbija izrazila spremnost za otkrivanje sudbine nestalih samo deklarativno.
“Što se tiče političkog aspekta, Srbija je ispolitizovala ovo pitanje zato što to nije tražila na vreme i sa željom, već samo onda kada je imala za cilj politički efekat, jer su ljudi koji su izvršili krivična dela još uvek živi i slobodno se kreću. Dobro se zna ko su počinioci ovakvih dela, a radnje nisu poduzete”, navodi Gjetaj.
Milorad Trifunović iz Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova kaže da ovo udruženje nije zadovoljno razotkrivanjem sudbine nestalih Srba i ostalih nealbanaca, te poručuje da se ovakvo stanje mora promeniti.
“Svim institucijama, i jedne i druge i treće vlade, poručujemo da apsolutno nismo zadovoljni. Svi žele da sakriju zločine koje su počinili ljudi koji su danas na odgovornim mestima u mnogim vladama. Mi očekujemo da se učini mnogo više i da se rasvetle sudbine nestalih”, kaže Trifunović.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Sudbina oko 15.000 ljudi još uvek nepoznata
Više priča o nestalima možete naći OVDJE
Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org
Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:
* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda
Međunarodni komitet Crvenog krsta pozvao je vlasti u bivšoj Jugoslaviji da učine više za sudbinu 15.000 nestalih osoba tokom ratova devedesetih godina.
Na Kosovu se još uvek nema podataka o više od 1800 nestalih lica.
On navodi da se poslednjih meseci mogu uočiti poboljšanja, ali i to da još uvek ima mesta za bolje angažovanje i profesionalniji prištup prema problemu nestalih osoba.
Kasumi dodaje da niko ne može da razume stanje porodica nestalih.
“Stanje porodica koje više od 11 godina čekaju informacije o njihovim najbližima je veoma teško i nemoguće da se opiše. Njihovo stanje i poziciju može razumeti samo onaj ko je to isto preživeo. Drugim rečima, to stanje je toliko teško da svakako zaslužuje ozbiljniji pristup ovom problemu,” kaže Kasumi u čijoj se široj porodici 40 osoba vodi kao nestalo.
Porodice nezadovljne
Kasumi dodaje da se nada da će apel Međunarodnog komiteta Crvenog krsta poboljšati njihovu situaciju.
“Nemamo mira, nemamo normalan život već 11 godina od završetka rata”, kaže Kasumi.
Svi žele da sakriju zločine koje su počinili ljudi koji su danas na odgovornim mestima u mnogim vladama. Mi očekujemo da se učini mnogo više i da se rasvetle sudbine nestalih, poručuju iz Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova.
Zvanična Priština navodi da je spremna da počne sa istragom i iskopavanjem lokacija gde se sumnja da su ukopane osobe i nealbanske nacionalnosti.
Od oko 1800 nestalih na Kosovu, 1400 su Albanci dok su ostali iz drugih zajednica. Predsednik Vladine komisije za nestale, Prenk Gjetaj, kaže da je Srbija izrazila spremnost za otkrivanje sudbine nestalih samo deklarativno.
“Što se tiče političkog aspekta, Srbija je ispolitizovala ovo pitanje zato što to nije tražila na vreme i sa željom, već samo onda kada je imala za cilj politički efekat, jer su ljudi koji su izvršili krivična dela još uvek živi i slobodno se kreću. Dobro se zna ko su počinioci ovakvih dela, a radnje nisu poduzete”, navodi Gjetaj.
Milorad Trifunović iz Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova kaže da ovo udruženje nije zadovoljno razotkrivanjem sudbine nestalih Srba i ostalih nealbanaca, te poručuje da se ovakvo stanje mora promeniti.
“Svim institucijama, i jedne i druge i treće vlade, poručujemo da apsolutno nismo zadovoljni. Svi žele da sakriju zločine koje su počinili ljudi koji su danas na odgovornim mestima u mnogim vladama. Mi očekujemo da se učini mnogo više i da se rasvetle sudbine nestalih”, kaže Trifunović.
*****
Mogao bi vas interesovati i ovaj tekst:
Sudbina oko 15.000 ljudi još uvek nepoznata
Priče o nestalima
Serijalom Priče o nestalima, Radio Slobodna Evropa pridružuje se naporima organizacija koje se bave pitanjem nestalih u regionu, kako bi njihove porodice konačno saznale istinu o svojim najmilijima.Više priča o nestalima možete naći OVDJE
Ukoliko nešto znate o sudbini neke od osoba o kojima govore naše priče, molimo da javite na redakcijski mail: slobodnaevropa@rferl.org
Linkovi za stranice organizacija koje se bave nestalima:
* Međunarodna organizacija za traženje nestalih
* Documenta iz Zagreba
* Istraživačko dokumentacioni centar iz Sarajeva
* Fond za humanitarno pravo iz Beograda
