Evropska komisija je posle višegodišnjeg sporenja članica Evropske unije (EU) o pitanju prihvatanja migranata predložila novi plan kojim se umesto obaveznih kvota za razmeštanje izbeglica uvodi mehanizam obavezne solidarnosti koji treba da rastereti države pod najvećim pritiskom tražilaca azila. Predlog bi, međutim, mogao da obnovi svađe među članicama Unije, dok aktivisti traže snažnije mere za zaštitu ljudi koji traže utočište, pišu svetski mediji.
Šansa za dogovor
Posle godina svađa i neuspeha, lideri Evropske unije su u sredu, 23. septembra, predložili novi sistem za migracije koji bi trebalo da ubrza deportacije i omogući ravnomernije razmeštanje tražilaca azila u zemljama članicama, piše Vašington post (The Washington Post).
Novi predlog, prema oceni američkog lista, najbolja je šansa Evrope da dođe do prihvatljivog sporazuma za rešenje pitanja tražilaca azila pet godina posle istorijskog talasa ljudi koji su u Evropi tražili zaštitu.
Na kontinentu na kojem je pitanje migracija remetilačka politička snaga, zemlje bi sada, kažu pojedini analitičari, mogle biti spremnije da sarađuju, ukazuje Vašington post. Krajnje desne partije su izgubile zamajac, dok su lideri suočeni s novim pritiskom teškog problema posle požara u zloglasnom migrantskom kampu na grčkom ostrvu Lezbos.
Predlog tek treba da usvoje članice EU, ističe list, dodajući da bi plan mogao biti prihvatljiv zemljama poput Mađarske, Poljske, Slovačke i Austrije koje su se protivile obaveznim kvotama predloženim posle migrantske krize 2015.
"A la carte" solidarnost
Evropska komisija je u oživljavanju pokušaja promene pravila za azil i migracije posle četiri godine zastoja odustala od obaveznih kvota za prihvatanje izbeglica, ukazuje Gardijan (The Guardian).
Dugoočekivani predlog, odlagan zbog pandemije korona virusa, omogućiće članicama EU da biraju da li da prihvate izbeglice ili preuzmu odgovornost za povratak tražilaca azila kojima su odbijeni zahtevi.
Za prihvatanje tražilaca azila, zemljama će za svaku odraslu osobu biti ponuđeno 10.000 evra iz budžeta EU i nijedna zemlja neće biti u obavezi da bilo kome pruži utočište, navodi Gardijan i ukazuje da takva "a la carte" solidarnost ima za cilj da ponudi rešenje za pat poziciju od 2015. kada su Mađarska i Poljska blokirale sistem zasnovan na obaveznim kvotama.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson (Ylva Johansson) rekla je da naglasak u planu na povratku odbijenih tražilaca azila odražava promenu realnosti od 2015.
"Treba da se bavimo realnom situacijom a ne situacijom koju ljudi imaju u svojim glavama", rekla je ona novinarima.
Johanson je rekla da bi preuzimanje odgovornosti za povratak migranata moglo biti privlačno članicama EU koje ne žele da prime tražioce azila. Međutim, ukazuje Gardijan, vlade će biti odgovorne za svakog migranta kojeg ne uspeju da vrate.
Obaveza vraćanja izbeglica koja se ne ispuni u roku od osam meseci, po planu će biti pretvorena u obavezu prihvatanja migranata, što je, kako navodi Rojters (Reuters), anatema za istočne zemlje.
"Mogli bismo, i verovatno ćemo završiti s obaveznim razmeštanjem", rekao je jedan diplomata iz istočne članice EU. "To je za nas neprihvatljivo."
To, ističe Rojters, znači da se predlog suočava s teškim izazovom uprkos podršci nemačke kancelarke Angele Merkel.
Beskrajne svađe o tome gde smestiti tražioce azila dovele su do zle krvi između mediteranskih zemalja u koje migranti i izbeglice stižu, članica iz Istočne Evrope nevoljnih da ih prihvate i bogatijih severnih država gde većina njih želi da živi, ukazuje Rojters.
U planovima Evopske komisije odustalo se od pravila da su prve zemlje u koje izbeglice dolaze odgovorne za zahteve za azil, jer su time preveliki teret nosile mediteranske države. Prema novom predlogu, oni koji stignu biće dodeljeni drugim zemljama na osnovu porodičnih veza, istorije obrazovanja, rada ili prethodno dobijenih viza.
Plan koji bi trebalo da stupi na snagu 2023. takođe cilja da otvori više legalnih ruta za migrante i da se bolje sarađuje sa zemljama u kojima oni borave pre dolaska u EU.
Zemlje na spoljnim granicama EU biće pod čvršćim nadzorom da prekinu ilegalno da vraćaju ljude, navodi Rojters, ukazujući na izveštaje o takvim postupcima Mađarske, Hrvatske, Grčke i Malte. Takođe, ljudi spaseni na moru trebalo bi da budu razmešteni u EU, umesto poslati nazad, dok organizacije koje pomažu u njihovom spasavanju neće biti kriminalizovane.
"Novi pakt"
Predlog Evropske komisije razočarao je aktiviste za prava migranata i agencije za izbeglice koje su se nadale obaveznim kvotama za razmeštanje tražilaca azila i kraj "tvrđave Evropa" okružene izbegličkim kampovima u bednim uslovima, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).
S druge strane, ističe AFP, "Novi pakt o migracijama i azilu", kako glasi naziv plana, naićiće na grub prijem kod članica od kojih mnoge traže da EU preuzme problem, bez želje da veliki broj migranata bude na njihovoj teritoriji.
Ako neka zemlja bude pod migratornim "pritiskom" i veruje da ne može voditi računa o migrantima, onda može tražiti da Evropska komisija aktivira "mehanizam obavezne solidarnosti".
Tada će biti tražen doprinos svih članica u skladu s njihovom ekonomskom snagom i brojem stanovnika, s opcijama da prihvate tražioce azila, sponzorišu povratak migranta koji nemaju pravo da ostanu ili pomognu izgradnju prihvatnih centara.
Kompromis između dužnosti i realnosti
Pokretanje novog plana za promenu kritikovane politike migracije nosi opasnost da oživi unutrašnje bitke koje su izbile kada je više od milion ljudi došlo u EU 2015, ocenjuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Diplomate iz EU i analitičari kažu da će efikasnost centralnih ideja u sporazumu zavisiti od operativnih detalja, implementacije i spremnosti članica EU na kompromis, ukazuje britanski list, dodajući da su diplomate članica EU rekle da pažljivo ispituju mehanizam kojim Komisija predlaže zaštitnu opciju, da bi procenili koliko lako će biti aktivirana.
Proces povratka migranata postavlja i pitanje kako će oni biti zaštićeni, dodaje Fajnenšl tajms, ukazujući da manje zemlje možda nemaju snažne diplomatske veze sa zemljama porekla tražilaca azila, što će im otežati da postignu dogovor o slanju onih kojima je odbijen zahtev.
Aktivisti za ljudska prava su već izrazili strahovanje da novi sporazum povlađuje antimigrantskoj retorici i da će uraditi malo na rešavanju optužbi o odbacivanju tražilaca azila i nasilja nad njima na granicama EU, uprkos obećanom novom mehanizmu nadzora.
Marisa Rajan (Marissa Ryan) iz humanitarne organizacije Oksfam (Oxfam) rekla je da je dobro što Evropska komisija pokušava da nađe rešenje, ali da je "u pokušaju da dođe do kompromisa podlegla pritisku vlada EU kojima je jedini cilj da se smanji broj ljudi kojima je data zaštita u Evropi".
Od svih problema koji opsedaju EU, migracija je najkorozivniji, ocenjuje BBC, konstatujući da nema lakog rešenja za tu dugotrajnu krizu u Evopi.
Poljska i Mađarska su se i ranije opirale planovima za obaveznu raspodelu tereta primanja migranata i malo je verovatno da će novac ili planovi EU za brže procesuiranje zahteva za azil promeniti njihove stavove, navodi britanski javni servis.
Kada je komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla "niko neće biti zadovoljan", ona je, ukazuje BBC, istakla da se mora postići kompromis između humanitarne dužnosti i političke realnosti.
Broj ljudi koji stiže do evropskih obala je značajno opao. Zasad je ove godine preko Sredozemnog mora stiglo oko 55.000 ljudi. Na to je ukazala i Johanson, rekavši da je 2016. došlo 1,8 miliona od kojih su većina bila izbeglice, dok je sada taj broj daleko niži s izbeglicama u manjini.
Požari u migrantskom kampu na Lezbosu su doveli do poziva evropskim zemljama da urade nešto i prihvate one koji su ostali bez smeštaja.
Ipak, novi plan je već naišao na kritike, ukazuje BBC, dodajući da je humanitarna organizacija Sejv d čildren (Save The Children) optužila EU da nije naučila lekciju iz nedavnih grešaka i da novi planovi "rizikuju ponavljanje istog pogrešnog pristupa" koji je doveo do požara u Moriji i drugih katastrofa.