Ljudi koji su oboleli od kancera nisu u višem riziku da ih korona virus napadne, ali jesu u ozbiljnijem riziku da se ozbiljnije razbole ako se zaraze, kaže za RSE doktor Mikkael Sekeres, direktor Odeljenja za leukemiju u Klinici za hematologiju i onkologiju u Klivlendu.
On upozorava da neki simptomi korona virusa poput kašlja i povišene temperature mogu biti i simptomi kancera, posebno leukemije.
"Sada lečim nekoliko pacijenata koji imaju te simptome, a koji su izbegavali da odu kod lekara bojeći se da će biti izloženi drugim ljudima obolelim od COVID-19. Na kraju je kod ta dva pacijenta bila dijagnostifikovana leukemija, ali je ta dijagnoza došla sa zakašnjenjem zbog njihovog straha od COVID-a 19", kaže doktor Sekeres.
On navodi i da je ekstremno zabrinjavajuće što je broj rutinskih medicinskih testova, kritičnih za otkrivanje i praćenje toka raka naglo pao u Sjedinjenim Državama od izbijanja epidemije korona virusa.
RSE: Koji je prvi i glavni savet koji dajete svojim pacijentima obolelim od raka u vreme pandemije?
Sekeres: Jedan od mojih pacijenata – ja tretiram leukemiju – rekao mi je da se čini da sada ceo svet ima leukemiju i da svako mora da se čuva da se ne razboli od COVID-a 19. Mislim da je u tome bio apsolutno u pravu. Kada pričam sa svojim pacijentima, dajem im mnogo saveta koje dajem već duže vreme. Svako sa kompromitovanim imunim sistemom zna da kada izađe napolje mora da nosi masku. Ta osoba mora konstantno da obraća pažnju na sve što dodirne, da redovno pere ruke posle toga ili da upotrebi sredstvo za dezinfekciju, mora da bude oprezna kad je reč o kontaktima. Saveti koje dajemo svima jesu isti oni koje upućujemo ljudima koji su oboleli od kancera koji je oslabio njihov imuni sistem.
Problem sa zatvorenim prostorom
RSE: Imuni sistem mnogih koji boluju od kancera fragilan je zbog tretmana kojima su podvrgnuti. Postoje li dodatne mere koje preduzimate ili koje treba da se preduzmu prema njima?
Sekeres: Sve što sam pročitao upućuje na to da iako moji pacijenti nisu podložniji da obole od COVID-a 19 nego što sam ja ili što ste vi, ukoliko se zaraze korona virusom, verovatnoća da ozbiljno obole i da čak umru je verovatno pet puta veća nego u mom ili vašem slučaju ili nekoga iste starosne grupe.
Ljudi mi se sve češće obraćaju jer postaju uznemireni zbog dugog boravka u četiri zida, jer žele da izađu napolje, da vide porodicu. Imam pacijente koji četiri meseca nisu videli svoje unuke, ali ja im savetujem da nastave da se i dalje pridržavaju mera predostrožnosti.
Vidimo u Sjedinjenim Državama da ljudi postaju nervozni u zatvorenom prostoru i da izlaze napolje, da se druže, a kao rezultat toga broj zaraženih nam skače u nebesa, kao i broj obolelih u zdravstvenim ustanovama. Zbog toga sam zabrinutiji sada nego pre nekoliko meseci zbog izlaganja mojih pacijenata virusu. Ja im zato savetujem da i dalje ostaju izolovani, da se pridržavaju sigurnosnih mera, da koriste sredstva komunikacije koja vi i ja koristimo sada – skajp ili aplikacije Facetime, Zoom i da na taj način viđaju svoje porodice.
Moji roditelji, recimo, putem Zoom-a svake subote uveče komuniciraju sa nama, kao i roditelji moje supruge, i jedni i drugi su u osamdesetim godinama, zato što se bojimo da se fizički srećemo sa njima kako im ne bi eventualno preneli virus. Celokupna rodbina drži se izolovano mesecima, ali se sve češće međusobno viđamo i održavamo kontakt preko Zoom-a.
RSE: Dakle, oboleli od kancera su u višem riziku od virusa?
Sekeres: Oni nisu u višem riziku da ih virus napadne, ali jesu u ozbiljnijem riziku da se ozbiljnije razbole ako se zaraze. Naročito pacijenti čiji je imuni sistem već oslabljen kancerom i tretmanom kancera, kao što su moji pacijenti koji su oboleli od leukemije ili pacijenti koji imaju rak pluća, čije disanje je zbog toga već ugroženo.
RSE: Da li su u riziku svi pacijenti koji imaju kancer ili samo oni koji prolaze kroz terapije?
Sekeres: Mislim da postoji gradacija rizika. Ja imam pacijente koji imaju blage forme kancera sa kojim žive godinama, čija krvna slika nije mnogo različita od moje i čiji imunitet nije ugroženiji nego moj. Mislim da takvi pacijenti nisu u preterano velikom riziku. Oni koji su preživeli rak, koji su imali hemioterapiju ili radioterapiju mesecima ili godinama ranije takođe nisu u mnogo većem riziku nego vi ili ja. Međutim, pacijenti koji prolaze kroz hemioterapiju, oni sa rakom pluća koji je oslabio njihov imunosistem, a naročito oni pacijenti koji su usred pomenutih terapija, kojima je imuni sistem na veoma niskoj tački – imaju veliki rizik da se ozbiljno razbole ako se zaraze virusom.
Kakva je situacija sa hemioterapijom?
RSE: Ako je osoba u prošlosti primila hemioterapiju ili bila zračena, da li to podiže rizik da se razboli od COVID-a 19?
Sekeres: Ako je neko primio hemioterapiju ili prošao kroz radijacijski tretman, koliko mi danas znamo – stvari se menjaju iz nedelje u nedelju – ali, prema onome što danas znamo, takva osoba nije u povišenom riziku od zaražavanja virusom, ali jeste od ozbiljnog oboljevanja ako se već zarazila.
RSE: Kako se osobe obolele od kancera bore ako postanu pozitivne na korona virus?
Sekeres: To je za njih zastrašujuće, mislim da je zastrašujuće za sve nas. Neko ko je pozitivno testiran na virus korona, a ima i rak, mora da nastavi da se leči, jer na kraju krajeva ima medicinsku dijagnozu rak koji je jednako ili čak i više zastrašujuć nego virus. Mi moramo da nastavimo lečenje pacijenata obolelih od kancera. Dakle, najveći deo njih nastavlja lečenje jer to mora, a mi preduzimamo dodatne mere predostrožnosti kako bismo zaštitili takve pacijente i ljude koji o njima brinu.
RSE: Neki od simptoma korona virusa, kao što su povišena temperatura, kašalj takođe su i simptomi nekih vrsta raka. Postoji li rizik da nastane konfuzija oko simptoma, a posledično i da terapija bude pogrešna?
Sekeres: To je odlično pitanje. Ja sam upravo napisao knjigu koja je sada izašla, čiji je naslov "When Blood Breaks Down: Life Lessons from Leukemia". Izdavač je The MIT Press. U njoj sam govorio o simptomima kancera, posebno leukemije. Simptomi mogu biti veoma slični: reč je o kašlju, povišenoj temperaturi… i sada lečim par pacijenata koji imaju te simptome, a koji su izbegavali da odu kod lekara bojeći se da će biti izloženi drugim ljudima obolelim od COVID-a 19. Na kraju je kod ta dva pacijenta bila dijagnostifikovana leukemija, ali je ta dijagnoza došla sa zakašnjenjem zbog njihovog straha od COVID-a 19.
O prevenciji
RSE: Dakle, takve situacije mogu da odlože ustanovljavanje dijagnoza za druge bolesti?
Sekeres: Apsolutno, dakle, može da dođe do konfuzije oko simptoma COVID-19 i simptoma leukemije. Jedna pacijentkinja je, na primer, odlagala da potraži medicinsku pomoć jer se plašila da se ne zarazi korona virusom ako ode u ambulantu hitne pomoći. Na kraju su se njeni simptomi pogoršali, tako da je morala da ode u hitnu pomoć, a oni su tamo pretpostavili da ona ima COVID. Testirali su je na COVID i smestili je u specijalno COVID bolničko odeljenje. Tek nakon dan-dva neko je primetio da je njena krvna slika veoma abnormalna i tada joj je ustanovljeno da ima leukemiju.
Dakle, ovakvi simptomi mogu dovesti do konfuzije ne samo pacijenata nego i lekara, jer doktori u ambulantama hitne pomoći tretiraju mnogo pacijenata svakodnevno i misle da je u pitanju COVID-19, što kod mnogih i jeste slučaj, kada vide simptome koji se ne razlikuju kad je reč o tom oboljenju i leukemiji.
RSE: Mogu li pacijenti oboleli od raka biti tetirani da se ustanovi da li im je imuni sistem oslabljen?
Sekeres: Naravno. Kada dajemo hemioterapiju ili ponekad radioterapiju, mi obično proveravamo krvnu sliku pacijenata da vidimo da li im je imuni odgovor nizak. Mislim da je izuzetno dobra ideja da ako prolazite kroz ovakve tretmane da pitate doktora da ustanovi da li vam je imuni sistem oslabljen zbog njih i da li treba da primenite i neke dodatne mere opreza da se ne zarazite COVID-om.
RSE: Prema nedavnom izveštaju koji je objavio Komodo Health, broj rutinskih medicinskih testova, kritičnih za otkrivanje i praćenje toka raka naglo je pao u Sjedinjenim Državama od sredine marta, od izbijanja epidemije korona virusa. Da li je to zabrinjavajuće?
Sekeres: To je ekstremno zabrinjavajuće. Videli smo u poslednjem izveštaju o posetama naših novih pacijenata obolelih od raka našem Odeljenju za kancer, da su one pale za 40 odsto u periodu od dva meseca. Ti pacijenti bi obično u našu ustanovu bili upućivani iz ustanova primarne zdravstvene zaštite. Drugim rečima, ljudi nisu podvrgavani skrininzima za otkrivanje raka.
Jedan izveštaj provajdera naše elektronske zdravstvene dokumentacije kaže da su skrininzi za otkrivanje raka pali za 90 odsto u aprilu.
Drugi izveštaj iz Kaiser Health pokazuje sličan pad broja takvih skrininga, a izveštaj Nacionalnog istituta za rak Sjedinjenih država pokazuje pad od 60 odsto kliničkih ispitivanja za lečenje raka. Dakle, vidimo manje novih dijagnoza kancera, što je vodilo 60 posto manje kliničkih ispitivanja lekova za kancer. Ono što nas brine jeste to što ljudi odlažu odlazak kod lekara, odnosno, skrining za rak, sa simptomima koji mogu biti simptomi kancera. Time dovode do kašnjenja dijagnoze raka, a dok im se ne ustanovi takva dijagnoza, rak može da dođe u ozbiljniju fazu.
RSE: A što se može prevenirati ako se jave u ranijoj fazi oboljenja?
Sekeres: Da. Ako građani redovno posećuju svoje lekare opšte prakse i rutinski rade skrining na rak, odnosno, odu kod lekara kad osete i najmanje simptome, mi ćemo imati mnogo bolje izglede i šanse ako tu bolest tretiramo u ranom, umesto u kasnijem stadijumu razvoja.
RSE: A kuda takvo stanje stvari vodi?
Sekeres: Brine nas to što ljudi odlažu dijagnostifikovanje raka i što kad dijagnozu ustanovimo, rak će biti u poodmaklijoj fazi, težoj za lečenje.
RSE: Većina dece, srećom, jesu asimptomatski slučajevi ili imaju tek blaže oblike infekcije korona virusa. Ali, šta je sa onom decom koja imaju poremećaje krvne slike, uključujući i različite oblike i drugih tipova kancera?
Sekeres: Rak kod dece je, hvala Bogu, zapravo, vrlo redak, ne javlja se ni izbliza tako često kao kod odraslih. Naravno, mi smo zaokupljeni rakom kod dece zato što često viđamo postere i strašne fotografije dece koja ostanu bez kose posle radijacije i to nas veoma duboko pogađa. Ali, u stvarnosti, većina tipova raka koje dijagnostifikujemo kod odraslih veoma je retka kod dece.
Deca mogu da budu asimptomatična, ali deca obolela od raka, čiji imuni sistem je oslabljen, u većem su riziku od oboljevanja od COVID-19, baš kao i odrasli.
RSE: Doktore Sekeres, da li biste nešto imali da dodate?
Sekeres: Moja poruka je da mi već dugo živimo sa ovim virusom i da su zdravstveni sistemi postali mnogo osposobljeniji u borbi protiv njega i u tretmanu pacijenata čak i usred pandemije korana virusa. Dakle, zdravstveni sistemi su sigurna adresa. Ne treba odlagati skrining na rak i odlazak lekaru da se provere zabrinjavajući simptomi jer je to način da ne dolazi do zakasnele dijagnoze kancera i tretmana te bolesti kada je ona već u kasnoj fazi.
* Prevela Branka Trivić
Facebook Forum